Olako shvaćen zakon

Povrenik Srbije za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić istakao je u razgovoru za Radio Dojče Vele da najvećih problema sa primenom Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja ima u samoj Vladi, apostrofirajući pri tom Ministarstvo policije, Ministartsvo za kapitalne investicije i Bezbednosno informativnu agenciju (BIA).

"Nekoliko desetina rešenje u kojima je traženo izvršenje, nisu izvršena. I to je problem. Ja sam upozorio Vladu i Skupštinu da to može biti shvaćeno kao poziv na kršenje zakona"

Kao očigledan primer kršenja tog zakona, Šabić je naveo aferu o navodnom prisluškivanju srpskih poslanika, koja još uvek nije rasvetljenja zbog odbijanja BIE da stavi na uvid tražene informacije.

"Dao sam nalog, ali BIA to nije učinila. Podnela je tužbu Vrhovnom sudu protiv rešenja poverenika i Vrhovni sud je odbacio tužbu. Ona i nakon toga to nije učinila. Ne sme u demokratskoj zemlji da postoji niko ko sebe može da stavi iznad zakona".

Šabić se osvrnuo i na žalbu predsednika Skupštine Vojvodine Bojana Kostreša zbog odbijanja državnih organa da mu dostave kopiju ugovora o koncesiji za autoput od Horgoša do Požege.

"Ova žalba ima, očigledno, specifičnu političku težinu. Zapravo, iza te žalbe stoji, kako nezadovoljstvo njihovom predstavom da su im povređena prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacija, tako i nezadovoljstvo zbog njihovog ubeđenja da su povređena neka druga prava, neka specijalna prava koja nisu rezervisana za svakog građanina, nego neka prava Pokrajine. Naime, oni misle su po odredbama Zakona o koncesijama imali prava da te informacije koje traže sada posredstvom ovog zakona dobiju odavno i da učestvuju u proceduru za donošenje odluka o koncesiji. Ja ću, naravno morati da dobijem objašnjenje i izjašnjenje organa protiv koga je žalba izjavljena a onda da donesem rešenje".

Poverenik za inforamacije mišljenja je da i građani Srbije moraju dati svoj doprinos u sprovođenju zakona tako što će ukazivati na određene probleme, ali s druge strane, on navodi primere onih koji su platili visoku cenu zbog insistiranja na njegovoj primeni.

"Priča o jednom dečaku koji je svojevremeno dobio moju pomoć kroz dokumenta i dokazao pljačku. U stvari bilo je to iskorišćavanje dece u Domu učenika u Beogradu, naplaćivanje nekih usluga koje se nisu smele naplaćivati. Sada su te pare vraćene, sedam krivičnih prijava je podneto, direktor je smenjen. Ali, na prvom sledećom pokušaju taj dečak nije dobio stipendiju iako je iza sebe imao sve petice"

Kazne za kršenje zakona o dostupnosti informacija su, inače, simbolične i njihov iznos kreće se od pet do pedeset hiljada dinara.