Olaf Šolc: Ostajemo na našem odmerenom, ali odlučnom kursu | Politika | DW | 22.09.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Olaf Šolc: Ostajemo na našem odmerenom, ali odlučnom kursu

Kako bi mogao da izgleda nemački odgovor na Putinove pretnje? Kakvu ulogu ima oružje iz Nemačke? Šta je s sukobima u vladajućoj nemačkoj koaliciji? O tome je za javni servis ARD govorio kancelar Olaf Šolc.

Olaf Šolc tokom Generalne skupštine UN u Njujorku

Olaf Šolc tokom Generalne skupštine UN u Njujorku

ARD: Gospodine kancelaru, velika većina zemalja u principu želi da ostane van ruskog rata protiv Ukrajine. Kako bi to moglo da se promeni?

Olaf Šolc: Na Generalnoj skupštini UN većina zemalja osudila je ruski rat. Ali, mnoge države bile su uzdržane. Pa ipak, mnogi dobro znaju da se tu radi o agresiji Rusije na Ukrajinu. To je rat bez opravdanja, u kojem Rusija jednostavno pokušava da prisvoji deo susedne zemlje u stilu klasičnog imperijalizma. To neće ići i to ne bi smelo da uspe.

Zar se Nemačka ne budi malo kasno?

Odavno se bavimo tim pitanjem. Na primer, kada smo na samit u Elmauu pozvali predsednika Indonezije, premijera Indije, predsednike Južnoafričke Republike i Senegala i argentinskog predsednika… Siguran sam da se mnoge zemlje koje su bile uzdržane osećaju ugroženo. Jer, ako opet postane moderno da moćnije države maltretiraju druge i da ih silom potčinjavaju, ako se zakon ne bude primenjivao, onda će mnoge zemlje i same biti pogođene. Na toj osnovi možemo nešto da postignemo – ako budemo solidarni. A mi to jesmo, recimo kada je reč o inicijativama sa Svetskim programom za hranu koje smo pogurali zajedno s generalnim sekretarom UN, tako da je sada moguće izvoziti žito iz Ukrajine.

Putinovu delimičnu mobilizaciju nazvali ste „očajničkim aktom“. To ne zvuči baš umirujuće, iako je možda trebalo da bude. Čega moramo da se plašimo ako Putin još više vojno podbaci i postane još očajniji?

Prije svega, ova eskalacija pokazuje da Putinovi planovi ne prolaze. Nije postigao ono što je zamislio za Ukrajinu. To mu je propalo zbog otpora Ukrajinaca, ali i zbog vrlo obimne vojne i finansijske podrške Ukrajini od strane prijatelja i saveznika, posebno Nemačke. Uvek smo nastojali da pružamo sveobuhvatnu podršku, ali smo istovremeno pazili da ne dođe do eskalacije između Rusije i NATO. I upravo tim putem ćemo i dalje ići. Nećemo priznavati lažne referendume koji se sada spremaju. Rusija se ne sme i neće izvući s pokušajem prisvajanja dela susedne države

Kako se na Zapadu doživljava to što Putin radi? On optužuje Zapad za nuklearnu ucenu Rusije. Rusija ima mnogo oružja da odgovori na to. Koliko ozbiljno shvatate tu pretnju?

Od početka je bilo ispravno uvek imati na umu da je Rusija nuklearna sila, a u isto vreme jasno stavljati do znanja da se određeno oružje ne može koristiti u sukobima, pa tako ni u ovom. Mi smo, još kada je počelo da se raspravlja o korišćenju biološkog i hemijskog oružja, rekli da to nije prihvatljivo i poslali poruku da o upotrebi takvog oružja ne treba ni razmišljati. I sada, kada se ponovno priča o nuklearnom oružju, mi kažemo: to je neprihvatljivo. Istovremeno, ostajemo na našem odmerenom, ali odlučnom kursu podrške Ukrajini i sprečavanja eskalacije rata.

Vrlo rano ste upozoravali na opasnost od nuklearnog rata. Budući da ne možemo da znamo kada će i koje crvene linije hteti da povuče Putin, pitanje je da li je opasnost sada veća?

To je nešto što smo morali da imamo na umu od početka. I imali smo. Ali u isto vreme, to nas neće odvratiti od donošenja neophodnih odluka. Vidite da ruski vojni planovi nisu prošli.

Da li ovaj novi oblik eskalacije traži i novu vrstu reakcije? Vicekancelar Habek rekao je da nemačka vlada radi na odgovoru Putinu. Kako bi taj odgovor mogao da izgleda?

U bliskom smo kontaktu s našim prijateljima u EU i svima ostalima s kojima smo uvek usaglašavali zajednički pristup. Pritom smo uvek imali na umu opasnost situacije i zato smo bili veoma odlučni i donosili dalekosežne odluke. Ali uvek smo to činili razborito i s oprezom. Ponavljam – i u to mogu da budu sigurni svi u Nemačkoj i za to se zalažem kao kancelar – da sve odluke uvek donosimo s potrebnim oprezom i razboritošću.

Znamo, gospodine Šolc, da ste Vi u vreme najglasnijih zahteva iz Ukrajine za isporukama borbenih tenkova sa Zapada, uvek govorili: „Ni drugi to ne rade. Nemačka neće sama“. Ali, ako sada u svom govoru (pred Generalnom skupštinom UN) kažete da Nemačka želi da preuzme više odgovornosti u svetu, zašto onda ne biste preuzeli i inicijativu među partnerima?

Nemačka je već podržala Ukrajinu s velikim količinama oružja. Mnoga od tih oružja ključna su za trenutne borbe u istočnoj Ukrajini. Ostaje činjenica da nećemo da preduzimamo nikakve samostalne akcije. I pokazalo se da je upravo to put kojim bi trebalo da idemo i nijedan drugi.

Jedna od posledica rata je to da najveći nemački uvoznik gasa Uniper sada mora da bude nacionalizovan. Svi se danas pitaju šta se zapravo događa s novčanom naknadom za gas. Ministarka finansija kaže da ona ostaje. Ministar privrede kaže da je to samo privremena mera koja se mora preispitati. Šta kažete Vi?

Neophodno je da sada donesemo tu odluku kako bismo Uniperu obezbedili budućnost. O tome smo postigli dogovor s prethodnim deoničarom. I zaista, rat ima dalekosežne posledice. Znate da smo već pomogli Uniperu s mnogo milijardi, uključujući i kredite. Isto postupamo i kada je u pitanju bivši Gasprom-Nemačka. Pobrinuli smo se da sve ide dalje. Naknadu za gas predložilo je Ministarstvo privrede, a inicirala vlada. Za to je stvorena zakonska osnova, kako bismo sprečili da potrošači i preduzeća ispaštaju, jer dobavljači više ne mogu da ispoštuju ugovore koje su sklopili s Rusijom i sa Gaspromom, jer se oni njih ne pridržavaju. To je nešto što bi sada trebalo izneti kolektivno, a olakšaće teret i pojedincima.

Pomalo upada u oči da se podbadanje među vašim malim partnerima u „semafor-vladi“ povećava. Ministar finansija Kristijan Lindner (FDP, liberali) kaže da nije uvek lako vladati s dve levičarske stranke. Koliko je lako vladati s FDP-om?

Vlada je donela dalekosežne odluke u veoma, veoma teškoj situaciji. Sada možemo da kažemo da ćemo mi u Nemačkoj, bez obzira što Rusija više ne isporučuje gas preko Severnog toka, prebroditi ovu zimu, jer smo mi, kao vlada, preduzeli sve što je bilo neophodno. I kao što vidite, vlada to radi velikom brzinom, zbijenih redova i s velikom energijom. To je neophodno u ovako teškoj situaciji.

Razgovor vodila: Karen Miosga, ARD

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.