OHR između gašenja i otpora

Da li je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini i dalje jaka ili je politički potrošena, pravno sporna i institucionalno štetna – pitanje je koje poslednjih sedmica kruži ne samo na domaćoj nego i na međunarodnoj političkoj sceni. Iako nema pravnu snagu, prvi korak su napravili u Banjaluci. Narodna skupština donosi Deklaraciju o zatvaranju OHR-a u BiH.

„Narodna skupština Republike Srpske kao najviši organ Republike Srpske – strane ugovornice Aneksa 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, zahteva od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da hitno usvoji rezoluciju kojom se okončava funkcija visokog predstavnika u BiH i zatvara Kancelarija visokog predstavnika u BiH“, stoji, između ostalog, u Deklaraciji.

Takođe se navodi da svako eventualno međunarodno prisustvo u BiH može imati isključivo savetodavnu i koordinacionu ulogu, bez mogućnosti nametanja odluka, te da je „konačni cilj potpuni prestanak protektoralnih mehanizama i preuzimanje pune odgovornosti demokratski izabranih predstavnika i domaćih institucija za upravljanje političkim procesima u BiH“, navodi se u Deklaraciji.

Američki „pragmatizam“

U novim geopolitičkim odnosima, onima koji i u BiH američku administraciju stavljaju na tron donosioca odluka, OHR nema svetlu budućnost za nastavak rada u BiH. Ne eksplicitno, ali to je bila jedna od poruka koja se mogla „pročitati“ iz izlaganja američke predstavnice u Savetu bezbednosti UN u prvoj polovini ovog meseca, kada je visoki predstavnik Kristijan Šmit podnosio izveštaj o napretku BiH.

„Međunarodna misija u BiH ide u novom pravcu. Ovo nije pobeda ili poraz za bilo koju grupu u BiH, već prepoznavanje da je jedna faza međunarodne misije završena“, rekla je Tami Brus, predstavnica SAD u SB UN.

Institucija koja je nakon Dejtona zamišljena kao privremeni nadzor nad civilnim aspektom mira, ostala je u BiH tri decenije.  Zbog toga u RS smatraju da je funkcija OHR-a prevaziđena, posebno ako se uzme u obzir namera zemlje da bude punopravan član EU. Sve to dok u njoj sedi međunarodni predstavnik, sa ovlašćenjima zakonodavca. 

Hrvati uz Banjaluku, Bošnjaci sami

Nedavna izjava prvog čoveka HDZ-a BiH Dragana Čovića pokazuje da zvanična Banjaluka ima saveznika po ovom pitanju u hrvatskom nacionalnom korpusu.

„Novi visoki predstavnik će sigurno doći, samo je pitanje u kakvom formatu i kapacitetu. Ja bih voleo da on bude čak izmešten u briselske prostorije. Jer, ako je naš briselski put, odnosno evropski put ide tim putem, zašto to ne uraditi“, mišljenja je Čović.

Istovremeno, nekoliko stranaka probosanskog bloka u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine potpisale su Memorandum o zaštiti i jačanju ustavnog poretka, državnosti i nastavku evroatlantskog puta BiH. Daju i punu podršku OHR-u.

„Smatramo da novi visoki predstavnik treba biti što pre imenovan, podržavamo da to uradi PIC (Savet za implementaciju mira, prim. red.) i da, naravno, visoki predstavnik ostane prisutan sa njegovim punim Bonskim ovlašćenjima“, rekao je zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Denis Zvizdić, tvrdeći da se ne radi o odgovoru na Deklaraciju Narodne skupštine.

„Ali da, jeste poruka Narodnoj skupštini, javnosti, svim političkim akterima i poruka međunarodnoj zajednici“, kaže Saša Magazinović, zastupnik SDP-a.

Marfijeva „naplata“

S druge strane, iz onoga što se kolokvijalno naziva međunarodna zajednica, ili barem od njihovih donedavno prvih ljudi u BiH, stižu drugačije poruke. Bivši ambasador SAD-a u BiH Majkl Marfi praktično je potvrdio da je unutar političkih struktura u BiH i američke administracije postojao dogovor o izbacivanju OHR-a iz političke jednačine. To je kulminiralo povlačenjem Kristijana Šmita sa pozicije visokog predstavnika.

S druge strane, politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić ne veruje da će OHR biti zatvoren, ali ni premešten u Brisel, posebno ne pre izbora u oktobru.

„Koliko god se domaći lideri nastojali transformisati i promovisati saradnju, otvorenost, odustajati od secesije, što nikada nije sprovedeno, posao međunarodne zajednice u BiH nije završen. OHR će, čini se, ostati još neko vreme uz ograničen rok trajanja i sa novim visokim predstavnikom sa smanjenim ovlašćenjima“, smatra Topić, koja veruje da je ključ sudbine OHR-a i dalje u rukama EU.

„Samo je pitanje da li će ona izaći iz senke SAD, zauzeti čvršći i agilniji pristup na prostoru koji joj u svakom pogledu pripada“, zaključuje Topić.

Kad god nema unutrašnjeg konsenzusa, očekuje se intervencija stranca. Kad god ustavna struktura BiH ne ide u pravcu centralizacije, priziva se bonska sila. I upravo zato je otpor zatvaranju OHR-a danas najjači upravo tamo gde postoji najveća potreba za spoljnim tutorom.

Razgovor uz kafu

Potpredsednik Republike Srpske Ćamil Duraković zato, kao odgovor na Deklaraciju Narodne skupštine i uopšte pitanje mogućeg zatvaranja OHR-a, odbacuje svaku mogućnost realizacije ovakvog scenarija. To se može desiti, poručuje, kada svi narodi u Republici Srpskoj budu ravnopravni.

„O zatvaranju OHR-a se može govoriti tek onda kada budu ispunjeni uslovi iz Agende 5+2 (pet ključnih reformi plus dva uslova, prim. red.)“, kaže Duraković.

Upravo o uslovima za zatvaranje OHR-a govorio je i Kristijan Šmit u intervjuu za DW. Poručuje svom nasledniku da mora znati da je taj posao balansiranje između nemoguće misije i malih koraka napred.

„Svako ko se toga prihvati svojevoljno trebalo bi pažljivo razmotriti u šta se upušta. Ne kažem da odustane, inače ne bih bio ovde pet godina. Ali ovo su zahtevi koji se ne mogu uporediti sa neobaveznim razgovorom uz kafu“, rekao je Šmit, odgovarajući i na pitanje da li će njegov naslednik biti poslednji visoki predstavnik.

„Ja sam želeo biti poslednji. Nije tako ispalo. Ali naravno, sada se moramo uhvatiti u koštac sa finalizacijom. Uslovi moraju biti ispunjeni“, kaže Šmit.

Uslovi i ciljevi

Rešenje za državnu imovinu, vojnu, potpuno sprovođenje arbitražne odluke za Brčko, fiskalna održivost i vladavina prava uslovi su za zatvaranje OHR-a. Evropske integracije i pozitivna procena situacije u BiH Saveta za implementaciju mira ciljevi su koje je potrebno dostići.

Ipak, nakon 30 godina, najveći optimisti odustali su od mogućnosti da svi ovi uslovi budu ispunjeni, prvenstveno zbog nefunkcionalnosti zemlje, koja je kao takva i uređena u Dejtonu.

U tom kontekstu, možda i najbolji opis stanja u zemlji dao je upravo jedan od bivših visokih predstavnika u BiH, Miroslav Lajčak, koji je iskoristio metaforu „jahanje mrtvog konja“ kako bi opisao stanje u kojem se nalazila Kancelarija visokog predstavnika i međunarodna politika u toj zemlji.

„Ne želim da budem jahač mrtvog konja“, rekao je Lajčak, upozorivši još te 2009. godine, nekoliko dana pred napuštanje funkcije, da ne postoje instrumenti međunarodne zajednice koji se koriste u BiH.