Oficir Bundesvera osumnjičen za terorizam | Evropa | DW | 24.02.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Oficir Bundesvera osumnjičen za terorizam

Čini se da postoje novi dokazi protiv Franka A, koji se predstavljao kao izbeglica iz Sirije i planirao terorističke napade. Taj oficir Bundesvera uhapšen je zbog opasnosti od bekstva.

Pre početka suđenja u maju 2021. godine, sa novinarima je razgovarao optuženi Franko A.

Pre početka suđenja u maju 2021. godine, sa novinarima je razgovarao optuženi Franko A.

Optužbe su ozbiljne: teroristički planovi, zakonska „priprema teškog akta nasilja opasnog po državu“, kao i kršenja Zakona o kontroli ratnog oružja, Zakona o oružju i eksplozivima, krađa, prevara… Vojniku Bundesvera Franku A. sudi se po tim tačkama optužnice iz maja 2021. godine.

On je, kako se navodi, planirao napade na političare i druge koje je smatrao „proizbeglički nastrojenim“. Tužioci su uvereni da je delovao iz etničko-nacionalističkih pobuda, te da je izgradio pseudoidentitet kao sirijski izbeglica kako bi za te napade okrivio potražioce azila.

Taj 32-godišnjak prethodno je bio na slobodi, ali su ga sredinom februara uhapsili pripadnici specijalnih policijskih jedinica, saopšteno je iz Višeg regionalnog suda u Frankfurtu na Majni. On se sada nalazi u istražnom zatvoru. Prilikom jedne kontrole, kako se navodi, pronađeni su predmeti koji bi mogli da posluže kao dokazni materijal. Prema pisanju nemačkih medija, osumnjičeni za terorizam pružio je otpor policijskim službenicima.

Opasnost o mogućeg bekstva

Franko A. je zvanično još uvek pripadnik Bundesvera, ali od početka istrage protiv njega nije obavljao dužnosti. Polovina njegove plate neće mu biti isplaćena. Pre hapšenja morao je redovno da se javljati službama bezbednosti. Vlasti trenutno pretpostavljaju da postoji opasnost zbog mogućeg bekstva.

Franko A. je, pre nego što je Savezni sud pravde naredio da bude pušten na slobodu, 2017. u zatvoru proveo sedam meseci. Sudije su tada uočile „početnu sumnju“, ali „ne i neposrednu sumnju“ da će počiniti zločin usmeren protiv države. On je priznao da poseduje više komada oružja, ali je negirao – pa i tokom suđenja – navode da je planirao teroristički napad. Njegov slučaj pokrenuo je istrage o desničarskim ekstremističkim mrežama u nemačkoj vojsci.

Dvostruki život: izbeglički smeštaj i kasarna

Austrijske vlasti uhapsile su nemačkog profesionalnog vojnika Franka A. početkom februara 2017. kada je na aerodromu u Beču nameravao da uzme pištolj koji je sakrio u toaletu. Prilikom provere otisaka prstiju, ispostavilo se da je taj sin Italijana i Nemice iz pokrajine Hesen, registrovan kao sirijski azilant sa smeštajem u Bavarskoj. Iako skoro uopšte nije govorio arapski i radio je puno radno vreme u kasarni u Elzasu, njegov dvostruki život u Nemačkoj je do tada bio nezapažen.

Austrijanci su ga pustili na slobodu, ali su o svemu obavestili nemačke vlasti koje su protiv njega pokrenule tajnu istragu. Sprovodila ju je vojna tajna služba MAD, a njeni istražioci pronašli su dokaze o postojanju desničarsko-ekstremističkih ideja na snimcima, video-zapisima i u desetinama hiljada poruka na mesindžer-servisima. Franko A. uhapšen je 26. aprila, a najteža optužba protiv njega je sumnja na terorizam: „pripremanje teškog krivičnog dela ugrožavanja države“.

Savezni tužilac polazi od toga da je vojnik s pištoljem iz Beča i drugim oružjem i eksplozivom – delom i iz zaliha arsenala Bundesvera – planirao napade na „život onih visokih političara i javnih ličnosti“ koje je smatrao „prijateljski nastrojenim prema izbeglicama“.

Na listama, koje se smatraju spiskom neprijatelja, našla su se imena tadašnjeg ministra pravde Hajka Masa, tadašnje potpredsednice Bundestaga Klaudije Rot i aktivistkinje za ljudska prava Anete Kahane iz Fondacije „Amadeu Antonio“. Nju je Franko A. uhodio na podzemnom parkingu na njenom radnom mestu. Pretpostavlja se da je napade želeo da pripiše sirijskom izbeglici za koga se izdavao.

Desničarsko-ekstremistički tekst: Francuska upozorava, Bundesver opominje

Poručnik Franko A. pripadao je 291. lovačkom bataljonu u francusko-nemačkoj brigadi i bio je stacioniran u francuskom Ilkirhu blizu Strazbura. Pre nego što je postao profesionalni vojnik, krajem 2013. je na francuskoj vojnoj akademiji predao svoj magistarski rad u kojem ima desničarsko-ekstremističkih ideja. Pisao je, naime, o „mešanju rasa“ i „nestanku naroda“.

Francuzi su upozorili na njegova uverenja, a njihove ocene potvrdio je i jedan nemački istoričar. Međutim, njegovi pretpostavljeni iz Bundesvera samo su ga upozorili, pa je Franko A. morao da napiše novi rad. Vojna kontraobaveštajna služba (VOS) tada nije bila obaveštena o tom slučaju. Disciplinski postupak protiv dvojice njegovih bivših starešina obustavljen je 2018. godine.

Tadašnja ministarka odbrane Ursula fon der Lajen je, reagujući na skandal 2017. govorila o „pogrešno shvaćenom duhu zajedništva“ u Bundesveru. Ona je sa novinarima iz Berlina posetila kasarnu u Ilkirhu. Tamo su pronađeni oslikana svastika kod njegovog oružja i predmeti koji podsećaju na Vermaht u vreme nacizma.

Ministarka odbrane naredila je pretres svih kasarni i odlučila da se preradi takozvani „Tradicionalni dekret“ kako bi se zadržala distanca od nacionalsocijalizma, Vermahta i njihovih ratnih zločina. Od proleća 2018. Dekret propisuje sledeće: osobe iz prethodnih vojski vredni su tradicije samo ako se zalažu za vrednosti Bundesvera.

„Ekstremisti nemaju šta da traže u Bundesveru“

Otada se Bundesver u više navrata suočavao sa optužbama za desničarski ekstremizam u sopstvenim redovima. Ministarstvo odbrane u julu 2020. godine raspustilo je čitavu jedinicu elitne „Komande specijalnih snaga“ (KSK), nakon što je prijavljeno više desničarsko-ekstremističkih incidenata. Ispostavilo se da je u toj specijalnoj jedinici nestajalo oružje i municija.

„U vezi sa slučajem Franko A“, kako je za DW 2018. izjavio portparol vojne kontraobaveštajne službe, „MAD je u leto 2017. zabeležio porast broja prijava vezanih za fenomen desničarskog ekstremizma.“ Tokom 2017. prijavljeno je 379 novih sumnjivih slučajeva, dok je šest osoba ocenjeno kao ekstremisti.

Iz MAD, kao i u rukovodstvu Bundesvera, naglašeno je da je povećanje broja takvih prijava „izraz povećanog senzibiliteta“. Broj prijava ranije je opadao, kako je rekao portparol Ministarstva odbrane: „Nakon ukidanja obaveze služenja vojnog roka (2011), broj sumnjivih slučajeva se u proseku prepolovio na oko 300 godišnje, od čega su u proseku potvrđivana četiri.“ Prethodnih godina prosečno je potvrđivano 40 sumnjivih slučajeva. Od leta 2017. vojna tajna služba takođe proverava sve kandidate za Bundesver.

U jesen 2021. šefica MAD Martina Rozenberg tokom jednog saslušanja u Bundestagu istakla je da se trenutno proverava oko 1.200 sumnjivih slučajeva desničarskog ekstremizma. „Ekstremisti nemaju šta da traže u Bundesveru“, naglasila je ministarka odbrane Kristine Lambreht tokom posete MAD početkom 2022. godine.

Franko A. bio je uvezan sa mnogim drugima, i to ne samo u KSK. Maksimilijan T. – njegov kolega u vojsci, a ujedno i brat Frakove partnerke – sastavio je jedan od spiskova sa imenima političara i poznatih ličnosti.

Istrage protiv njega izazvale su političku pažnju: Maksimilijan T. je, naime, uz dozvolu Bundesvera, radio za poslanika Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu Jana Noltea, koji je i sam bivši vojnik i član Odbora za odbranu. Istrage protiv Maksimilijana T. takođe člana AfD, su obustavljene, a prema informacijama agencije dpa, on je 2020. od strane MAD klasifikovan kao desničarski ekstremista.

Evidentne greške u Saveznom uredu za migracije i izbeglice (BAMF)

Slučaj Franka A. takođe je izazvao veliku pažnju i šok, posebno zbog toga što se predstavljao kao izbeglica iz Sirije: Franko A. je u novembru 2015. godine čak zatražio azil u Saveznom uredu za migracije i izbeglice (BAMF) pod imenom David Benjamin. Naveo je tada da dolazi iz okoline Alepa u severnoj Siriji.

Saslušavan je te 2016. na francuskom jeziku. Rekao je da je hrišćanin, da govori francuski bolje od arapskog i da se oseća ugroženim. Kao ratna izbeglica, dobio je privremenu zaštitu i beneficije kao potražilac azila u Bavarskoj – pored svog stalnog posla kao profesionalni vojnik u Elzasu, udaljenom tristotinak kilometara.

U slučaj Franka A. uprava BAMF ocenjuje da je bilo „eklatantnih grešaka“ u svakom koraku procesa, ali i da nije bilo naznaka „namerne manipulacije“ zaposlenih. U to vreme, BAMF je, nakon kratke obuke, zapošljavao osoblje i iz drugih službi. Osoba koja je saslušala Franka A. navodno je bila vojnik.

BAMF je izvršio naknadne provere 2.000 potražilaca azila iz Sirije i Avganistana, te na kraju saopštio da su ispoštovani bezbednosni standardi. Danas BAMF, u okviru provere identiteta, očitava i podatke sa mobilnih telefona. Elektronsko prepoznavanje dijalekta trebalo bi da pruži dodatne informacije o poreklu. Zvanični moto glasi: „Kvalitet i sigurnost pre brzine.“

Antisemitizam i pozivi na nasilje

Početak suđenja Franku A. u Frankfurtu na Majni odlagan je nekoliko puta, jer je bilo sporno da li postoji dovoljno dokaza za optužbe. Dokazni postupak nije jednostavan, postoje desetine relevantnih dosijea sa komplikovanim i kontradiktornim informacijama, tako da su jasni planovi zločina teško dokazivi.

Optuženi je tokom suđenja više puta negirao nameru izvršenja ubistava i terorističkih dela, ali je ujedno i relativizovao poricanje Holokausta. Sudija mu je nedavno oduzeo reč zbog formulacije „antisemitiske gluposti“. Tokom sudskog procesa puštani su i audio-snimci sa njegovog mobilnog telefona na kojima se čuje kako je o borbi protiv političkih neprijatelja rekao: „Nasilje mora biti opcija“. I: „Nemojmo se uzdržavati od ubijanja.“

Ukoliko bude proglašen krivim, Franku A. preti kazna do deset godina zatvora.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.