Odzvonilo bankarskoj tajni

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble može da bude zadovoljan. Dva dana se u njegovom Ministarstvu održavalo Sedmo godišnje zasedanje konferencije Global Forum on Transparency and Exchange of Information for Tax Purposes koju organizuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) s ciljem globalne razmene poreskih podataka. Još pre nekoliko dana govorilo se da će četrdesetak zemalja potpisati ugovor prema kojem će informacije o bankarskim računima privatnih osoba u inostranstvu od jeseni 2017. biti automatski prosleđivane poreskim ustanovama u zemlji porekla vlasnika računa.

Na kraju se za to odlučila 51. zemlja, mnogo više nego što se očekivalo. Među njima su i važni finansijski centri, kao Lihtenštajn i Singapur, Bermudska i Kajmanska ostrva, ali i britanska ostrva Gerzi i Džersi. Još neke zemlje bi kasnije trebalo da se priključe ugovoru, 34 već 2018. godine. U međuvremenu, gotovo stotinu zemalja podržava taj ugovor. Potpisnice, međutim, najpre moraju da odredbe iz ugovora ugrade u nacionalno zakonodavstvo zbog čega neki kritičari smatraju da je početak sprovođenja ugovora već 2017, previše ambiciozan.

Kraj jedne ere

Generalni sekretar OECD-a Hoze Anhel Gurija kaže: „Brzo smo postigli rezultate.“ On je pozdravio to što je tako veliki broj zemalja podržao ugovor. Ali, mora se obezbediti i sprovođenja odredaba iz ugovora, kaže on. Nemački ministar finansija Pojble govorio je o prekretnici, o tome da je vreme bankarske tajne prošlo, jer sada postaje veće šanse da utaja poreza bude otkrivena.

Time praktično završava jedna era. Decenijama utajivačima poreza nije bilo naročito teško da sakriju novac od poreskih vlasti u svojoj zemlji prebacivanjem novca u inostranstvo. Automatskom razmenom podataka poreskim vlastima postaće lakše da kontrolišu kretanje novca i tako smanje utaju poreza.

Švajcarskoj potrebno još vremena

Ugovor obavezuje zemlje-potpisnice da jednom godišnje razmene informacije o bankarskim računima i prihodima privatnih osoba na računima, a te podatke dobiće od banaka, osiguranja ili finansijskih posrednika. U te informacije spadaju kamate, dividende, stanje na računu, prihodi od prodaje vrednosnih papira. Ali, podaci će se razmenjivati samo za račune koji će biti otvoreni od 2016. godine. Stari računi ostaju netaknuti.

Sjedinjene Države, koje su svojim poreskim zakonom „Facta“ razradile osnove novog koncepta, nisu potpisale sporazum. A nije ga potpisala ni Kina. I Švajcarska poručuje da joj treba još vremena, ali podržava koncept OECD-a. Ipak, nemački ministar finansija Šojble je optimista: „Imamo dobru saradnju sa Švajcarskom.“ Ta zemlja je, po njegovim rečima, poslednjih godina kod pitanja prekogranične saradnje radi sprečavanja utaje poreza mnogo je brže napredovala „nego što su brojni kritičari Švajcarske to ikada mogli i da zamisle“. Pojble je uvjeren „da će Švajcarska dosledno ići tim putem“.

I koncerni će teže utajivati poreze

Utaja poreza neće biti otežana samo privatnim osobama. I koncerni koji deluju na globalnom nivou i koriste sve mogućnosti uštede poreza, moraju da računaju sa otporom. Kao prvo, trebalo bi da bude ukinuta niska stopa oporezivanja za licence i patentne prihode, najavio je Šojble.

U Evropi desetak zemalja nudi mogućnost nižeg oporezivanja prihoda od licenci i patenata nego svih drugih prihoda preduzeća. Firme tako mogu da prihode prebace iz jedne u drugu zemlje pri tom štedeći na porezu.

Raspravlja se o tome da se prihodi na licence i patentne oporezuju niže samo onda kada oni imaju veze sa naučnim istraživanjima i razvojem u toj zemlji. Ministar finansija Šojble polazi od toga da bi odgovarajući sporazum mogao da bude postignut već na sledećem susretu grupe G-20 u novembru u Brizbejnu. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn, čija zemlja nudi niži porez za prihode po licencama i patentima, s tim u vezi je izjavio: „Slažem se s onim što je rekao Volfgang Šojble.“