Odradili su prljave poslove za Zapad, a sada su pod istragom
8. januar 2020.
Dogodilo se to u petak, 4. oktobra prošle godine. Oko 21 sat začulo se zvono na vratima studentskog stana u kome živi Jan-Lukas Kulej. Ispred njega je stajalo 5-6 policajaca sa nalogom za pretres koji je izdao Vrhovni sud u Karlsrueu – najviša sudska instanca u Nemačkoj po pitanju krivičnog i građanskog prava. Istovremeno, policija je posetila i njegove roditelje, a izvršen je pretres i stana u kojem je donedavno živeo sa još nekoliko studenata. Razlog te velike policijske akcije je sumnja da je prekršen član 129b koji se odnosi na članstvo u stranoj terorističkoj organizaciji.
Taj mršavi student se, naime, 2017. pridružio kurdskim jedinicama YPG u Siriji. Nekoliko meseci bio je aktivno uključen u borbu protiv takozvane Islamske države.
„Borili protiv terorizma i u interesu Nemačke“
Policijski službenici su tom prilikom zaplenili nekoliko mobilnih telefona, laptop-računar i razne medije na kojima su se nalazili sačuvani podaci. „Nije me previše iznenadio pretres stana“, kaže taj student političkih nauka dok u svojoj kuhinji ispija čaj. Poznati su mu, dodaje, i primeri drugih povratnika sa ratišta koji su se borili u redovima YPG i koji su imali slična iskustva.
Ali on ne može da razume zbog čega se vodi istraga pod sumnjom za terorizam. „YPG je bio nosilac borbe protiv IS“, naglašava Kulej. Ta formacija je imala podršku i međunarodne koalicije protiv IS, „u kojoj je Bundesver takođe bio aktivan. Mi smo delovali protiv terorizma i u interesu Nemačke“.
Kulejeva motivacija za nemačke organe vlasti ne igra nikakvu ulogu. Ono što je njima važno jeste to da je on prošao vojnu obuku i stekao borbeno iskustvo na strani jedne strane paravojne formacije. Savezna vlada Nemačke ne pravi razliku između „navodno dobrih i loših terorista“ – deo je odgovora vlade na parlamentarno pitanje članova stranke Levica iz 2015. godine.
Ipak, u praksi postoji razlika između povratnika iz redova IS i YPG. Prema podacima službi bezbednosti, 122 osobe koje su bile u redovima terorističkog kalifata vratilo se u Nemačku do sredine oktobra 2019. godine. Nemačko Savezno tužilaštvo je zbog članstva u stranoj terorističkoj organizaciji podiglo optužnice protiv 23 takve osobe. S druge strane, procenjuje se da se iz redova YPG vratilo nešto više od 100 osoba. Iako je pokrenuto oko 30 istraga, do danas nije optužen nijedan pripadnik te organizacije. Iz Saveznog ministarstva pravde za DW je to i potvrđeno u pisanom odgovoru: „Prema trenutnoj praksi Saveznog tužilaštva, istražni postupak se u principu obustavlja“.
Tužilaštvo može da se uzdrži od procesuiranja navodnih zločina ako su oni počinjeni u inostranstvu. Čini se da istrage u slučaju nemačkih boraca u redovima YPG bez donošenja optužbi – imaju političke razloge.
Važni saveznici u borbi protiv IS
Kako DW saznaje iz obaveštenih krugova u pravosuđu, pri tom bitnu ulogu igra činjenica da se za vojnu pobedu nad terorističkim IS velikim delom može zahvaliti upravo YPG. Prema podacima koje iznosi YPG, za to je plaćena visoka cena u krvi – živote je izgubilo više od 10.000 žrtava. Njihovi borci i dalje su okosnica Sirijskih demokratskih snaga (SDF) koje su osnovane 2015. godine, a obučene su i naoružane uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država. Oni su i na području Sirije najvažniji američki partner u borbi protiv IS.
Potpuno je drugačiji pogled članice NATO Turske na tu problematiku. Za vladu u Ankari kurdska milicija YPG je sirijski izdanak zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).
I u Nemačkoj je socijalistički orijentisana PKK zabranjena od 1993, a na spisku terorističkih organizacija Evropske unije je od 2002. Zabranjena je i u SAD. Na YPG se međutim gleda potpuno drugačije: u Nemačkoj ona nije nezakonita, kao ni u drugim zemljama EU. Ujedinjene nacije je ne klasifikuju ni kao paravojnu formaciju, niti kao terorističku grupu.
Istrage zbog ideološke blizine
Međutim, pred nemačkim pravosuđem postavlja se dilema zato što se YPG ideološki oslanja na uhapšenog osnivača PKK Odžalana. Na grobljima poginulih boraca YPG mogu se videti zastave sa njegovim portretom kako vijore na vetru.
Na području Rožave (Zapadnog ili Sirijskog Kurdistana), YPG pokušava da sprovede Odžalanovu viziju države. Taj model društva organizovan odozdo od tog regiona na severu Sirije pretežno naseljenog Kurdima stvorio je mesto za kojim čeznu levičarski idealisti iz čitavog sveta. Takav je i Jan-Lukas Kulej.
U Nemačkoj je nadležno Savezno tužilaštvo u Karlsrueu do sada uglavnom vršilo istrage protiv boraca YPG u slučajevima kada su oni javno i višestruko isticali i potvrđivali svoje članstvo u toj miliciji. To je bio slučaj i sa Jan-Lukasom Kulejjem. Odluka o pretresu koju je DW dobio na uvid, izričito je zasnovana na ranije objavljenom članku DW o vremenu koje je Kulej proveo u redovima YPG (članak na nemačkom OVDE).
Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova i Ured kriminalističke policije za DW su potvrdili da trenutno nijedan od povratnika iz redova YPG nije okvalifikovan kao pretnja po bezbednost. Nasuprot tome, kada je reč o povratnicima iz redova IS, takvu kvalifikaciju ima nešto manje od polovine njih: 53 od 122 poznata povratnika iz IS zvanično se smatraju rizičnim, kako su u Bundestagu sredinom novembra 2019. na parlamentarni zahtev Levice odgovorili predstavnici Savezne vlade.
Pravno-političko balansiranje
Predstavnik stranke Zelenih zadužen za spoljnu politiku Omid Nuripur ukazuje na navode organizacija za zaštitu ljudskih prava prema kojima YPG između ostalog regrutuje i decu u svoje redove. No, bez obzira na to, Nuripur naglašava i da su Kurdi „u borbi protiv IS odradili prljave poslove za Zapad“. Zato nemačka vlada, kako je rekao, mora da odluči „da li su se ti ljudi borili za nas ili protiv nas“.
Uz sve to i spoljnopolitička zbivanja takođe igraju veliku ulogu prilikom donošenja odluka. Naime, početkom decembra je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan na jubilarnom samitu NATO u Londonu još jednom od svojih partnera zatražio da YPG klasifikuju kao terorističku organizaciju. Savezna Republika Nemačka po tom pitanju „sedi između dve stolice“. Odnosi sa Turskom veoma su bliski: ona ne samo da je saveznik u NATO, već je i veoma važan ekonomski partner. Bez „izbegličkog pakta“ s Turskom, broj izbeglica koje stižu u Nemačku teško da bi se smanjio. A i oko tri miliona ljudi turskog porekla živi u Nemačkoj.
Omidu Nuripuru jedno je jasno: „Savezna vlada pokušava da uspostavi balans između YPG s jedne i želja Turske s druge strane. To ne može da uspe.“
Posledice te pravne i političke dileme osećaju ljudi kao što je Jan-Lukasa Kuleja – iako će se istraga protiv njega verovatno okončati na isti način kao i protiv ostalih povratnika iz redova Narodne zaštitne jedinice (YPG).