Odluka Ustavnog suda BiH obavezujuća za oba entiteta? | Politika | DW | 23.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Odluka Ustavnog suda BiH obavezujuća za oba entiteta?

Ustavni sud Bosne i Hercegovine doneo je odluku da se zabranama kretanja osobama mlađim od 18 i starijim od 65 godina tokom pandemije korona-virusa krše prava građana. Pravnici tvrde da se odluka odnosi na celu BiH.

„Ustavni sud BiH je u pravu. Da bi se ograničila ljudska prava zagarantovana Konvencijom, mora da postoji reciprocitet. Mora se znati šta su ciljevi i da li su mere takve da realno mogu da otklone opasnosti“, kaže sudija Suda BiH Branko Perić, komentarišući odluku Ustavnog suda BiH po apelaciji građana koja se odnosi na zabranu kretanja osobama mlađim od 18 i starijim od 65 godina.

Ako pogledamo nekoliko sedmica unazad, od početka krize izazvane korona-virusom, traju polemike u javnosti da li je uopšte zabrana kretanja po bilo kojem osnovu opravdana i da li se sa blažim merama mogao postići isti rezultat, što je i jedna od konstatacija u odluci Ustavnog suda. Zemlje regiona, poput Hrvatske, ali i velikog broja evropskih zemalja, nisu imale restriktivne mere poput BiH ili Srbije gde je policijski čas prošlog vikenda trajao neverovatnih 84 časova. Za to vreme obavljani su crkveni obredi tokom uskršnjih praznika uz prisustvo velikog broja građana. Zbog toga mnogi postavljaju pitanje da li mere važe za sve i koja je njihova svrha ako ih poštuje samo jedan deo građana.

-pročitajte još: Džaferović za DW: BiH je uvela radikalnije mere od evropskih zemalja

Ne talasaj

Ne dovodeći u pitanje potrebe vernika ili uopšte funkcionisanja verskih objekata u vreme pandemije, Dragana Dardić iz Helsinškog komiteta građana Banjaluka pita, da li je pod plaštom zaštite zdravlja koje je neupitno, potrebno kršiti veliki broj drugih prava.

„Bilo je vrlo nepopularno, pa i sada je, dovoditi u pitanje bilo koje mere, jer odmah bi vas dočekali na nož pod optužbama zar nam nije sada zdravlja najvažnije. Jeste, naravno. Ali da li je pod tim plaštom potrebno kršiti more drugih prava“, kaže Dardić postavljajući pitanje kako je moguće da jedan broj građana može da se okuplja bez sankcija, a drugi moraju da sede kod kuće.

„Sada se tu postavlja pitanje na koga se mere odnose i ko se kažnjava. Da li se iko kažnjava. Otvorilo se niz pitanja na koje nemamo odgovore. Takođe, pitanje je kako se sprovode mere koje su donesene do sada“, kaže Dardić.

Odluka Ustavnog suda BiH je tehnički kontradiktorna, jer se utvrđuje kršenje ljudskih prava, ali Naredba o zabrani kretanja nije ukinuta. Dat je rok federalnim vlastima da je u roku od pet dana od prijema prilagode.

Ko sme napolje?

Ko sme napolje?

Nije ponuđena alternativa

„Suština je da građanima bez javno obrazloženog osnova o zabrani kretanja nisu razmotrene alternativne mere. Takođe, u Naredbi se trajanje ograničenja definiše ’do daljenjeg’, odnosno ne postoji njihov rok trajanja“, rekao je za BHRT, predsednik Ustavnog suda BiH Zlatko Knežević.

Ustavni sud je smatrao da je veći rizik da se u ovom momentu Naredba o zabrani kretanja ukine, nego da se ostavi na snazi, iako je izdat nalog Federalnom štabu da se Naredba preispita. Istovremeno, pravnici smatraju da se odluka Ustavnog suda BiH odnosi na teritoriju cele BiH, bez obzira što je apelacija podneta samo za Fedeaciju BiH. Međutim, treba imati u vidu da je u Republici Srpskoj na snazi vanredno stanje koje je izglasano u parlamentu dok je u Federaciji stanje prirodne nesreće, koje u principu ne znači izdvajanje nijednog organa iz procesa donošenja bilo kakvih odluka. Ipak, tu ulogu odavno je preuzela federalna Vlada i Štab za vanredne situacije.

-pročitajte još: „Korona ne razlikuje Mirka od Mirsada“

„Sada oni koji su doneli takvu meru moraju da je prilagode tom legitimnom cilju, odnosno zaštiti zdravlje građana. Drugim rečima, da smanje opterećenje građana u pogledu ograničenja njihovih ljudskih prava. Ipak privatno, meni je malo čudno, jer ja mislim da je Ustavni sud imao u vidu da zdravstveni stručnjaci preporučuju šta je trebalo uraditi“, kaže profesor Ustavnog prava Kasim Trnka, uz konstataciju da se odluka mora poštovati na teritoriji cele BiH, u ovom slučaju i u Republici Srpskoj u delu koji se odnosi na osobe starije od 65 godina.

Odluku odmah prilagoditi

Da bi odluku Ustavnog suda trebalo sprovesti na teritoriji cele BiH, slaže se i Branko Perić. „Ne treba čekati da Ustavni sud šalje odluku Federalnom štabu, već je odmah prilagoditi onako kako je rekao Ustavni sud BiH. Mislim da bi trebalo te naredbe svesti na razumnu meru. Pogotovo u ovom delu koji se odnosi na ograničenje slobode kretanja. Takođe, odluka Ustavnog suda BiH se primenjuje na celoj teritoriji. U suprotnom, došli bismo u situaciju pravne diskriminacije“, kaže Perić.

Osim različitog „stanja“ koja su na snazi u dva entiteta, razlika je i u starosnim grupama na koje se ograničenje kretanja odnosi. U Republici Srpskoj su, za razliku od Federacije BiH gde se zabrana kretanja odnosi na mlađe od 18 i starije od 65, iz odluke o zabrani kretanja maloletnici izuzeti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama