Odlučujući koraci oko Sirije i Irana | Politika | DW | 25.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Odlučujući koraci oko Sirije i Irana

Sirija i Iran su u centru pažnje zasedanja Generalne skupštine UN. Oko dva najveća međunarodna žarišta moglo bi tokom ove sedmice da dođe do odlučujućih koraka. Ishod je ipak neizvestan.

Tenzije u Njujorku: Mnogo toga je u igri. Strane u konfliktu se zalažu za diplomatsko rješenje u Siriji i Iranu. No, sve može da bude i mnogo drugačije – sa iznenađujućim posledicama.

Konflikt u Siriji i spor oko iranskog nuklearnog programa potisnuli su sve ostale teme. Ali, još na samom početku je američki predsednik Barak Obama jasno stavio do znanja da će u oba slučaja diplomatija imati prednost nad vojnom intervencijom. Međutim, takođe je istakao da nakon reči treba da slede dela.

„Mora da se donese snažna deklaracija Saveta bezbednosti kojom će se proveriti da li Asadov režim ispunjava svoje obaveze. Ako ne ispunjava, onda mora da snosi posledice“, rekao je Obama govoreći o dogovoru s Rusijom u vezi sa rezolucijom o Siriji. On je ipak još jedanput upozorio da mogućnost vojne intervencije ostaje i dalje otvorena. A upravo to je glavni kamen spoticanja s Rusijom u pogledu sirijskog pitanja.

„Ako nismo u stanju da u Savetu bezbednosti postignemo dogovor, to znači da priznajemo da UN nisu u stanju da sprovedu ni elementarne principe međunarodnog prava“, rekao je Obama u svom govoru pred Generalnom skupštinom UN. Međutim, Obama konflikt u Siriji vidi kao veliki izazov za Savet bezbednosti.

Barak Obama za govornicom u Generalnoj skupštini UN

Barak Obama za govornicom u Generalnoj skupštini UN

Optimističan nastup predsednika Irana

No, mnogo više pažnje od situacije u Siriji, na Generalnoj skupštini UN privukao je nastup novog iranskog predsednika Hasana Rohanija (fotografija gore). „Njujork tajms“ piše da je Rohani pokazao „herojsku fleksibilnost“ u promeni politike. Njegov govor u Njujorku bio je mnogo umereniji nego što su to bili hvalisavi govori njegovog prethodnika Mahmuda Ahmadinedžada. Rohani je pokazao očekivanu kooperativnost, ozbiljnost i potpunu transparentnost u vezi sa iranskim nuklearnim programom.

Metju Das iz vašingtonskog Centra za američki progres smatra da je Rohani takođe poslao važnu poruku da će se kao predsednik angažovati i konstruktivno i ozbiljno uzeti ponude Zapada. „Važan posao počinje ove sedmice kada se budu sastali ministri spoljnih poslova“, kazao je Das.

No, uzajamno nepoverenje je ipak duboko nakon toliko godina konfrontacija. Zato se i ne očekuje sastanak Obame sa Rohanijem tokom Generalne skupštine, a neće biti ni rukovanja pred kamerama. Ali Obama je na neki način ipak verbalno pružio ruku. „Zbog angažmana predsednika Rohanija da se postigne sporazum, naložio sam ministru spoljnih poslova Džonu Keriju da zajedno sa iranskom vladom, Evropskom unijom, Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom i Kinom, ispita šanse za diplomatsko otvaranje Irana.“

Obama ipak nije pomenuo svog važnog saveznika na Bliskom istoku – Izrael. A upravo od premijera Izreala Benjamina Netanjahua, stigle su oštre kritike na račun Rohanijevog govora koji je Netanjahu okarakterisao kao „ciničan“, naglasivši da predsednik Irana „kupuje vreme“. Netanjahu se još nije obratio Generalnoj skupštini i to će učiniti sledeće sedmice.

Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je, nakon Rohanijevog govora, rekao da je govor bio u „potpuno novom tonu“ i pohvalio otvoren kurs Teherana, koji je u pogledu iranskog nuklearnog programa probudio nadu i doveo do pomaka.“

Autori: Gero Šlis / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković