Odlazak Rencija, broja 63 | Izbor iz štampe | DW | 06.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Odlazak Rencija, broja 63

Premijer Italije podnosi ostavku posle poraza na referendumu. Birači nisu glasali za njegove predloge o izmenama Ustava. U većini analiza se naglašava da je rezultat glasanja zapravo novi izraz nepoverenja u EU.

Premijer Italije Mateo Renci podnosi ostavku posle poraza na referendumu. Birači nisu glasali za njegove predloge o izmenama Ustava. Smisao predloga je bio da se povećaju premijerova ovlašćenja da bi mogao da sprovede oštre ekonomske reforme. Rencijev cilj je bio da tim reformama donese političku stabilnost Italiji. Da su odobrene izmene Ustava, bio bi izmenjen i zakonodavni proces tako da više ne bi bilo potrebno da oba doma parlamenta glasaju o svim zakonima. Predsednik Italije Serđo Matarela zamolio je Rencija da odloži ostavku dok u parlamentu ne bude usvojen budžet za sledeću godinu. Evo kako neuspeh Rencija komentarišu nemački dnevni listovi.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Referendum protiv reformi u Grčkoj: hitac upozorenja. Bregzit: vrlo glasan prasak. Predsednički izbori u Austriji: napeta partija. Poraz vlade u Italiji; ponovo hitac upozorenja za Brisel i sve one koji su mu naklonjeni. Ali, koliko još hitaca upozorenja može da se ispali? Jedan šef italijanske vlade koji se povukao sa funkcije nije ništa novo. Ali, loše je to što njegove reforme neće biti sprovedene. Demonstrativni mir u Briselu je varljiv: ispod površine je strah. Jer, kako će Italija rešiti problem svoje prezaduženosti ako ne bude primenila čak ni blage mere Matea Rencija?“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Ako u Rimu sada ne budu pametno vladali, Italija koju potresaju krize bi ubrzo mogla da se nađe na ivici ponora. A pad jednog tako velikog kalibra kao što je Italija, za evrozonu bi bio sasvim drukčiji izazov od stabilizacije mnogo manjeg stalnog pacijenta – Grčke.“

Zeksiše cajtung (Drezden): „Ono što se dešava u Italiji, za Evropu je alarmni signal. Doduše, nema razloga da se piziva nova kriza evra ili čak izlazak Italije iz Evropske unije. Obe te stvari bi bile preterane. Ali, neuspeli referendum je poziv da se razmisli o preispitivanju kriznog menadžmenta u evrozoni. Ekonomski i socijalni problemi se ne mogu rešiti starim receptima – ni u Italiji, ni u Francuskoj ni u Grčkoj. Ovaj referendum je bio i i znak brzog gubljenja poverenja u EU, jer jedini odgovor koji ona ima na dužničku krizu jesu apeli da se štedi. Osim toga, ona radije spasava banke nego radna mesta a ostavlja na cedilu države-članice se egzistencijalnim brigama kao što je problem sa izbeglicama“.

Visbadener kurir (Visbaden): „Bilo bi besmisleno da se referendum o jednoj ustavnoj reformi proglasi za bitku kojom se odlučuje sve moguće. Bilo je dobrih razloga da se održi referendum, ali objašnjenje je bilo kompleksno i zbunilo je glasače.“

Rajn-cajtung (Koblenc): „Italija, kao nijedna druga zemlja, gaji nepoverenje prema svojoj političkoj kasti. Političari su već previše puta dokazali da im lične privilegije znače mnogo, a dobrobit svoje zemlje – malo. Zašto bi Renci bio izuzetak? Za mnoge je sistem dvodomnog parlamenta nekakva – mada slaba – zaštita od političara i istovremeno jedna od malobrojnih konstanti italijanske posleratne politike sa njene 63 vlade. Poverenje u politički sistem je veće od poverenja u političare.“

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Mateo Renci se kockao – i izgubio. To što je ambiciozni šef vlade glasanje o ustavnoj reformi povezao sa glasanjem o svojoj političkoj sudbini, bio je potpuno besmisleno. Pri tome je „bregzit“ – glasanje Britanaca o izlasku iz EU – morao da bude upozorenje za Italijane: i tadašnji premijer Dejvid Kameron je povezao svoj ostanak na toj funkciji sa rezultatom referenduma. Svi znamo sa kakvim ishodom.“