Odlazak iz Avganistana bez mira na vidiku | Politika | DW | 22.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Odlazak iz Avganistana bez mira na vidiku

Zvanični Berlin upozorava da povlačenje još dve hiljade američkih vojnika iz Avganistana dolazi u lošem trenutku. U Kabulu se opet gine, a Vlada pregovara sa Talibanima. No, ako Amerikanci odu, onda će verovatno i Nemci.

Vojnik Bundesvera u planinama na severu Avganistana (arhiva iz 2008.)

Vojnik Bundesvera u planinama na severu Avganistana (arhiva iz 2008.)

Ako Sjedinjene Države zaista sredinom januara povuku deo trupa iz Avganistana, kako je odlučio odlazeći predsednik Donald Tramp, to bi moglo da znači da su odbrojani dani misije Bundesvera na Hindukušu.

Među 12.000 stranih vojnika iz 38 zemalja, u Avganistanu se nalazi i 1.250 nemačkih vojnika na tri lokacije: Mazari Šarif, Kabul i Kunduz. Oni savetima pomažu avganistanskoj vojsci i sprovode obuku vojnika.

In together, out together  – ta stara deviza NATO o misiji u Avganistanu znači da sve vojske uključene u intervenciju treba zajedno da se povuku jednog dana. Amerikanci su sad odustali od tog konsenzusa – uz prilično nezadovoljstvo nemačke vlade.

Opet se gine u Kabulu

U Berlinu su mišljenja da još nije trenutak za povlačenje. Nemačka vlada je mišljenja da se Avganistan nalazi u osetljivoj fazi zbog tekućih mirovnih pregovora Talibana i avganistanske Vlade u Dohi. Razgovori su zapeli, a nasilje eskalira.

U subotu je dvadesetak granata ispaljeno na stambene oblasti oko takozvane zelene zone Kabula, poginulo je osmoro ljudi, pretežno civila. Napad za sebe reklamira Islamska država, dok Talibani tvrde da sa njim nemaju veze.

Vlada optužuje Talibane da drugim napadima odvlače pažnju sigurnosnih snaga, što onda koriste drugi teroristi. Krajem oktobra je bombaš-samoubica Islamske države pred školom u Kabulu pobio blizu dvadesetoro dece.

Zbog takvog stanja u zemlji, i činjenice da na pregovorima sa Talibanima ipak postoji kakva-takva šansa za mir, nemački šef diplomatije Hajko Mas podseća na poznate prepreke do dogovora dve strane. „Baš zato ne bi trebalo da stvaramo dodatne prepreke, kakve bi sigurno donelo preuranjeno povlačenje iz Avganistana.“

Amerikanci odlaze prerano?

Zvanični Berlin podseća Amerikance na dogovor koji su i sami potpisali. Naime, u sporazumu koji je američka vlada u februaru sklopila s Talibanima piše da će se međunarodne trupe povući tek kad Talibani raskinu sve veze sa terorističkom mrežom Al Kaide i daju garancije da iz Avganistana ne preti nikakva teroristička opasnost.

Prema mišljenju posmatrača Ujedinjenih nacija, do danas nije ispunjen nijedan od ta dva preduslova.

Misija koja je počela nakon terorističkih udara na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. nije najduža za nemačku vojsku od Drugog svetskog rata naovamo – duža je ona na Kosovu. Ali je ova u Avganistanu najteža i najkrvavija. Do sada je 59 nemačkih vojnika izgubilo život.

Nova faza počela je pre pet godina kada je borbena misija ISAF pod vođstvom NATO transformisana u misiju obuke avganistanskih snaga pod nazivom Resolute Support (Odlučna podrška).

Sjedinjene Države su do potpisivanja sporazuma s Talibanima na terenu imale oko 8.000 vojnika, bio je to najveći kontingent neke pojedine zemlje u misiji kojom su Amerikanci i zapovedali. U međuvremenu je broj američkih vojnika smanjen na 4.500.

Prizor iz baze Mazari Šarif (2010) - ukupno je u avganistanu stradalo 59 nemačkih vojnika

Prizor iz baze Mazari Šarif (2010) - ukupno je u avganistanu stradalo 59 nemačkih vojnika

Za razliku od Bundesvera, koji se na Hindukušu fokusira na obuku i savetovanje domaće vojske, američki vojnici se i dalje bore s Talibanima i drugim pobunjenicima.

Donald Tramp je najavio da do sredine januara želi da povuče još dve hiljade vojnika. Time, u poslednjim danima svog mandata, želi da ispuni obećanje o završetku „beskonačnog rata“ u Avganistanu.

U Berlinu strahuju da bi to dalo vetar u leđa ekstremistima. Amerikanci su na terenu i najbrojniji i najbolje opremljeni – i tako čine svojevrsno osiguranje za vojnike iz drugih zemalja. U slučaju napada, oni pružaju podršku i pomažu u evakuaciji.

Fatalan potez?

Preuranjeno povlačenje bilo bi fatalan potez „zato što su SAD tamo puno uložile, izgubile veoma mnogo ljudskih života, ali i prouzrokovale velike gubitke među civilnim stanovništvom“, rekao je za DW Roderih Kizeveter, bivši vojnik, a danas poslanik nemačke Hrišćansko-demokratske unije.

Prema navodima UN, samo u proteklih deset godina je u Afganistanu stradalo 32.000 civila u terorističkim napadima, razmeni vatre i vazdušnim udarima. Od početka misije je tamo poginuo 2.451 američki vojnik.

Kiezeveter kod Amerikanaca vidi „moralnu obvezu“ da i ubuduće pomognu u obnovi Afganistana – pa i vojno: „Preuranjeno povlačenje dovodi samo do toga da se raspadnu strukture, odnosno da zemlju ponovno preplavi organizovano nasilje, bez obzira s koje strane ono dolazilo.“

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer rekla je da „vrhovni prioritet“ ostaje sigurnost vojnika na terenu. Drugim rečima, ako se smanjenjem američkog kontingenta ta sigurnost više ne može obezbediti – možda će se i Bundesver povući brže nego što su u Berlinu hteli.

Trenutni mandat ističe krajem marta iduće godine i do sada je stvar rutine bila da se on produži. „Računamo na to da će NATO zajednički odlučiti o budućem angažmanu“, kažu za DW u komandi Bundesverove misije u Avganistanu.

No još i pre objave Trampovih planova su se Nemci polako pripremali na povlačenje. Od pre nekoliko dana je stotinu logističara Bundesvera u bazi u Mazari Šarifu kako bi spakovali svu opremu koja nije hitno neophodna vojnicima. Uskoro će je prebaciti nazad u Nemačku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama