Od zatvorenika do ubica u ime islama

Činjenično stanje je jasno: dva od tri atentatora iz Pariza su bitne faze svoje radikalizacije u pravcu islamizma prošli u zatvoru. Isto važi i za Mehdija Nemuče, koji je u proleće 2014. godine u Jevrejskom muzeju u Briselu usmrtio četiri čoveka. I Mohamed Meraha je najpre boravio u francuskim zatvorima pre nego što je 2012. godine u Tuluzu usmrtio sedam osoba.

Prošlog decembra u Frankfurtu je prvi povratnik iz Sirije Krešnik B. osuđen na četiri godine boravka u popravnom domu zbog učešća u terorističkoj miliciji „Islamska država“. Na sudu se Krešnik B. nije distancirao od radikalnog islamizma. S obzirom na oko 600 Nijemaca koji su se priključili tzv. „Islamskoj državi“, ubuduće će verovatno biti novih, radikalnih islamista u nemačkim zatvorima – uz do sada osumnjičene ili već osuđene islamističke teroriste: poput pripadnika grupe iz Zauerlanda, bombaša iz Kelna, atentatora sa glavne železničke stanice u Bonu ili Arida Uke, koji je izvršio napad 2011. godine na aerodromu u Frankfurtu.

Postavlja se pitanje kako može da se spreči da zatvori postanu mesta radikalizacije. O tome govori i Rafaello Pantuči, direktor za Međunarodne bezbednosne studije pri Royal United Services Institut u Londonu: „Već smo često mogli da vidimo da pojedinci odlaze u zatvor i tamo se radikalizuju.“

Paralele sa desničarskim ekstremizmom

Takav mehanizam nije nov. I profesionalni kriminalci u zatvorima grade svoje mreže, objašnjava Joahim Kersten, profesor na Visokoj školi za obrazovanje policije. Kersten u razgovoru za DW ukazuje na paralele sa desničarskim ekstremizmom. „U devet nemačkih saveznih država nakon ujedinjenja se može primetiti da su u tamošnjim zatvorima formirane ćelije koje produbljuju takav način razmišljanja.“

Tu dolazi i sledeće: salafistička scena organizuje podršku zatvorenicima, recimo preko internet portala Ansarul Aseer koji je osnovan s ciljem pružanja pomoći zatvorenicima. Na toj stranici poziva se da se pomogne zatvorenima – od pisanja pisama do skupljanja donacija ili je pak reč o propagandi generalno. Pri tom je taj poziv „lajkovalo“ oko 3.500 korisnika Fejsbuka. Propaganda se odvija u smislu da se vlastima prigovara zbog bezobzirnosti ili lošeg postupanja prema „braći po veri“. Jedan od onih koji pomaže zatvorenicima je recimo levičarski terorista Bernhard Falk koji je konvertirao u islam. Aktivisti poput njega održavaju kontakt s njihovom „braćom“ u zatvorima. Oni se brinu za to da se zatvorenici ne odmetnu od vere i podržavaju ih u pokušaju radikalizovanja drugih zatvorenika. Falk redovno prisustvuje sudskim procesima protiv islamista, posećuje zatvorenike i prikuplja donacije, ne samo za zatvorenike, već i za članove porodica onih koji borave u zatvoru.

Propali životni put

Problem je sledeći: upravo u zatvorima snažno ideologizovani džihadisti susreću ljude koji su podložni njihovoj ideologiji. To naročito važi za pritvore za maloletnike koji su počinili krivična dela, naglašava pedagog i politikolog Tomas Meke. Suosnivač i rukovodilac organizacije Violense Prevention Network objašnjava za DW da su mladi ljudi završili u zatvoru upravo zbog toga što su njihovi dosadašnji životni putevi propali. „Oni su zato podložni pojednostavljenim objašnjenjima poput: ti si u zatvoru jer u ovom društvu nisi prihvaćen, jer su muslimani širom sveta progonjeni.“

Mekeu je upalo u oči da su brojni radikalizovani džihadisti u svojoj biografiji imali kontakte sa kriminalnim miljeom. „Nije reč o malom broju onih koji su kažnjavani zbog nasilja, posedovanja droge i uništavanja imovine“. Zbog toga Meke zahteva sprovođenje preventivnih mera, kao i rad sa islamskim verskim službenicima u zatvorima. On kaže da maloletni prestupnici ne bi trebalo da od ekstremista dobiju prvu informaciju o tome šta je navodno islam.

Potrebna „ideološka protivteža“

To zabrinjava i Hasamudina Mejera. Od pre šest godina on, koji je konvertirao u islam, radi kao islamskim dušebrižnik u zatvorima. Njegov zaključak je: „Kada čovek, sledbenik neke ideologije, susretne nekog koji je prepun mržnje i bijesa, onda brzo nastaje neka vrsta savezništva. Kada privuče jednog, onda za njim veoma brzo dolazi njih još šest ili sedam“.

Mejer, koji nosi bradu i turban, zbog toga kaže da je „ideološka protiveža“ najvažniji deo njegovog rada. Kao muslimanski verski službenik on uživa poverenje zatvorenika i njegova reč ima težinu. Kao recimo kada govori o „Islamskoj državi“ i objašnjava da ona nema veze sa islamom. Jer njegovi štićenici ne veruju medijima.

Ipak, iz džihadističke ideologije nastaje opasna struja, kaže Mejer. „Ovde se vrlo brzo može od najnižih stupnjeva društva postati heroj, neko koga prati 80.000 policajaca i snimaju kamere.“ Mejer se još uvek seća kako su zatvorenici, nakon napada u Tuluzu 2012. godine, rekli da je Mohamed Merah sve uradio ispravno i da je on postao heroja. Isto je mislio verovatno i napadač na jevrejski muzej u Briselu. Mehdi Nemouče je iz zatvora dešavanja u Tuluze pratio na televiziji iz minuta u minut.