Od sto evra svakome do ništa nikome | Politika | DW | 28.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Korona - Finansije

Od sto evra svakome do ništa nikome

Srpske vlasti su u prvom naletu korone velikodušno podržale ekonomiju državnim parama. Neki kažu da je to bilo rasipanje i da je to razlog što danas para nema, a oštre mere izostaju.

U sredu (25. novembar) je epidemiolog Predrag Kon rekao da je situacija „vrlo kritična, na nekim mestima katastrofalna" te da je država zakasnila sa uvođenjem oštrijih mera.

Kon tvrdi da je takozvani medicinski deo Kriznog štaba još pre tri sedmice zahtevao da se svi objekti osim supermakreta zatvaraju u 17h, ali da to nije prihvatano jer „postoji ozbiljna ekonomska argumentacija".

U četvrtak je Vlada Srbije ipak donekle pooštrila mere. Tako će srednjoškolci i stariji osnovci od ponedeljka preći na onlajn-nastavu. Što se tiče ugostiteljskih objekata i maloprodaje, mere su samo produžene do 15. decembra: restorani, kafići, kladionice i tržni centri smeju da rade do 18h, a trgovinski objekti do 21h.

Uprkos tome što lekari već nekoliko nedelja zahtevaju značajnije zaoštravanje mera zarad smanjenja broja zaraženih i obolelih, nemedicinski deo Kriznog štaba – političari – to i dalje ne dozvoljavaju.

Nešto slično je izjavio i predsednik države Aleksandar Vučić 12. novembra, kada je rekao da ga „brinu životi ljudi, ali moramo da čuvamo ekonomiju – moramo da isplatimo plate i penzije".

Pare iz helikoptera

DW.COM

Ako se vratimo na mere sa početka epidemije – višemesečni policijski čas uz potpune zabrane kretanja i po 2-3 dana – setićemo se da je država „čuvanje ekonomije" podržala čitavim nizom mera pomoći privredi i građanima.

Iz budžeta su isplaćena po tri minimalca radnicima, pa onda još dva puta po 60 odsto od minimalca zaposlenima u svim firmama koje su zatražile pomoć. Svakom punoletnom građaninu koji se prijavio isplaćeno je 100 evra, uz to i jednokratna pomoć od po 4.000 dinara svim penzionerima.

U često citiranoj emisiji sa kraja marta, predsednik Vučić je na TV Prva objašnjavao da smo „uspeli da nađemo još para", najavivši takozvani novac iz helikoptera (helicopter money), kako se naziva podela novca svima, bez obzira na njihove prihode i socijalno stanje.

Sada, kada su brojke zaraženih i preminulih višestruko veće nego tokom vanrednog stanja, država odugovlači sa uvođenjem najstrožih mera jer – „čuva ekonomiju".

Nameće se pitanje da li je država mogla da ne potroši onoliko novca tokom prvog naleta koronavirusa? Da se pametnije trošilo, da li bi sada bilo više novca da se pravovremeno pooštre mere, a istovremeno potpomognu ugroženi delovi privrede?

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i funkcioner opozicione Socijaldemokratske stranke Srbije (SDS) kaže da je država bez problema sada mogla da ima 750 miliona evra više na računu.

„Mi sigurno nismo morali da potrošimo 600 miliona evra na meru od 100 evra svakome. Takođe, u drugoj turi nismo morali da damo pomoć svima. Već se u maju i junu znalo koga je kriza najviše pogodila. Zašto su date pare velikim kompanijama koji su imali rast prometa tokom celog perioda?", pita se Radosavljević u razgovoru za DW.

„Verujem da je od 300 miliona evra u drugom krugu pomoći barem polovina potrošena nepotrebno na pomoć firmama koje nisu bile ugrožene", kaže Radosavljević.

Suprotstavljena mišljenja

Čak i Fiskalni savet, kao nezavisni državni organ, u više navrata je kritikovao podelu 100 evra, napominjući da se država „neracionalno zadužila" za tu meru, te da više nema mnogo raspoloživih resursa za novu snažnu intervenciju.

Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, međutim kaže da trenutno stanje u ekonomiji pokazuje da su mere bile odmerene i da su dale dobar rezultat, kao i da nema mnogo osnova za kritiku mera.

„Na osnovu zvaničnih podataka teško da bi moglo da se značajnije prigovori paketu koji je država odvojila. Ne bih izdvajao meru od 100 evra, niti je moguće procenjivati ukupne efekte parcijalno pa da posmatrate samo jedan segment pomoći i kažete ovo je bilo dobro, a ovo loše", navodi Nikolić za DW.

„Ako posmatramo gde se trenutno nalazimo, kakva je aktivnost u ekonomiji, ili makar percepcija građana i privrede u smislu tražnje, onda je jako teško kritikovati ukupne mere, pa čak i te pojedinačne segmente", dodaje on.

Ipak, ekonomista Mihailo Gajić iz libertarijanskog kluba LIBEK primećuje nesrazmeru između boljih ekonomskih performansi i sredstava koja su uložena. „Zašto su naši programi bili skuplji i manje efikasni? Prvenstveno zato što su bili neselektivni - davalo se i onima kojima treba, i onima kojima to ne treba", kaže on za DW.

Gajić kaže da se Vladi za prvi paket mera još i može kao olakšavajuća okolnost uzeti da je pomoć isplaćena hitno te da nije bilo vremena za detaljne analize. „Ali to nikako ne oslobađa Vladu krivice za drugi paket mera – do tada je bilo dovoljno vremena da se primeni neki drugačiji selektivniji model, a ne da se ponovi isto rešenje kao tri meseca pre toga."

Rekordni deficit, slede rekordna otpuštanja?

Zbog pandemije i mera, fiskalni deficit zemlje će na kraju godine iznositi 483 milijarde dinara, umesto planiranih 20 milijardi. To će biti rekordni deficit od 8,8 odsto BDP-a. Zbog zaduživanja, procenjuje se da će javni dug preći 60 odsto BDP-a, što Fiskalni savet ocenjuje kao – neodrživo.

Stanje javnog duga u odnosu na BDP zavisiće i od privrednog rasta tokom 2021. godine, a prognoze ovog rasta značajno se razilaze: prema novoj Fiskalnoj strategiji, privreda Srbije će u 2021. godini porasti za šest odsto, dok Svetska banka prognozira upola manje. Prognoza MMF-a je bliža srpskoj: 5,5 odsto rasta, ali MMF predviđa ovogodišnji pad od 2,5 odsto, dok domaće institucije računaju sa manjim padom do 1,5 odsto.

Fiskalni savet upozorava na ovo: „Ukoliko Vlada na osnovu previše optimističnih projekcija privrednog oporavka projektuje javne prihode i indeksira javne rashode u 2021. godini – a onda se takve prognoze ne ostvare – Srbija bi se lako mogla naći u velikim fiskalnim problemima."

Sa druge strane, još jedan od većih rizika koji očekuje domaću privredu stiže nakon Nove godine: tada ističe zabrana otpuštanja radnika za firme koje su uzele državnu pomoć. Uslov za uzimanje minimalnih zarada od države bio je da firma ne sme da otpusti više od deset odsto zaposlenih tri meseca nakon poslednje isplate.

Ovo je omogućilo firmama da bez posledica otpuste radnike koji nisu imali ugovor o radu odnosno, koji su radili na crno, na privremeno-povremenim poslovima, na ugovoru o delu). Istovremeno je posavljena „zaštitna mreža" da ne dođe do masovnog otpuštanja.

A ta zaštitna mreža uklanja se početkom 2021.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama