Od morala u politici se ne sme odustati | Politika | DW | 21.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Od morala u politici se ne sme odustati

Moral i politika – veliki je broj onih koji će reći da je moral političara u najmanju ruku sumnjiv (mnogi će, naravno, to reći i za novinare). Može li da bude drugačije? I ako može drugačije – na koji način?

Moral političara kao tema često dospeva „na tapet“ u javnom prostoru, ali rešenje se redovno teško definiše ili se odlaže zato što je u praksi nesprovodljivo – možda i zbog toga što se o moralu uglavnom morališe, dok bi primereniji i uspešniji pristup sigurno trebalo potražiti u političkoj sistematizaciji problema. Nije sporno, recimo, da se političari služe raznim neprincipijelnim metodama u svom delovanju da bi se finansijski okoristili ili da bi protežirali neku sebi blisku osobu. Pritom ne krše nužno zakon. Dodatni pravilnici i ograničenja njihovih aktivnosti donose suviše malo rezultata, ali to nije slučaj i sa širom demokratizacijom ukupnog sistema koji ipak daje bolji efekt.

Dragan Bagic Soziologe Kroatien

Dragan Bagić: Propisima jednostavno nije moguće obezbediti apsolutnu moralnost

Francuzi su sredinom avgusta potražili spas u prihvaćenom nacrtu Zakona o moralnosti političkog života, mada pojedini komentari upozoravaju da je reč o „vatrogasnoj meri“ sanacije koja dugoročno neće ostaviti dubljeg traga. Devijacije su takođe zvanično zabeležene u Bosni i Hercegovini: sarajevski Centar za istraživačko novinarstvo upravo je objavio studiju o tamošnjim političarima koji praktikuju razne domišljate oblike zaobilaženja zakonskih prepreka s istim, ovde već navedenim materijalnim motivima. Slično bi moglo da se kaže i za Hrvatsku, a posebno je za sve te države zajednička – kao krajnja posledica – razočaranost i skepsa javnosti spram politike i njenih aktera generalno.

Propisima nije moguće obezbediti apsolutnu moralnost

„Prvo bih želeo da kažem da je smer apsolutne kriminalizacije mnogo čega takođe vrlo problematičan“, započinje svoje tumačenje situacije Dragan Bagić, sociolog politike s Filozofskog fakulteta u Zagrebu. „Jer, postoje tendencije, kad su u pitanju neke političke elite, da se sve ograniči. Bojim se da to nije rešenje, ako znamo kako izgledaju npr. formalni prenosi vlasništva na neko advokatsko društvo, a za vreme određenog mandata nekog zvaničnika. Ili kad poznati berzanski mešetar i medijski komentator piše kolumnu o nekom preduzeću, pa na kraj teksta doda napomenu da to što poseduje deonice tog preduzeća ne znači da komentarom zagovara njihovu kupovinu ili prodaju. To je najobičniji licemerni smokvin list.“

Prema mišljenju Bagića, ključno bi bilo deklarisati potencijalne sukobe interesa – univerzalno i od slučaja do slučaja – pa videti odakle preti rizik. „Naime, sumnjičav sam prema veri u mogućnost totalne regulacije, ona je sama po sebi apsurd. Propisima jednostavno nije moguće obezbediti apsolutnu moralnost. Smišljanje raznoraznih zakonskih institucija zato ima vrlo upitnu svrhu, baš kao što bi trebalo biti oprezan prema svakoj inicijativi koja insistira na bezgrešnosti, na moralističkoj crno-beloj podeli čoveka i društva. Rekao bih da je to već sasvim dobar znak da se ide u pogrešnom smeru i da će pokušaj da završi alibi-konstruisanjem nove maske za poznati stari problem“, kaže Bagić.

Berto Šalaj, politikolog sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka, takođe poziva na oprez u iznalaženju rešenja za tu problematiku: „Moralisanje je najgore, pogledajte samo kako izgledaju dominantni odgovori na korumpiranost političkih elita. Populisti prokazuju konkurente na sav glas, overavaju svoje poštenje kod javnih beležnika, a zatim i sami bivaju ulovljeni u nečem koruptivnom. I to je sve vrlo atraktivno dok je sistematičnije bavljenje problemom prilično dosadno. Građansko zalaganje za istinsku demokratizaciju sistema takođe je zamorno, od njega se lako dižu ruke. S druge strane, od morala se ne sme ni odustati, jer se politika bez morala pretvara u cinično nerazumevanje rada na zajedničkom dobru.“

Berto Šalaj Politologe aus Zagreb Kroatien

Berto Šalaj: Politika bez morala pretvara se u cinično nerazumevanje rada na zajedničkom dobru

Pomogla bi i veća socijalna osetljivost

„U tom slučaju, počinje da se podrazumeva da privatni ili partikularni interesi imaju apsolutnu prednost, a zatim se i pojedini oblici toga dodatno legalizuju, što je uvod u neki oblik političke katastrofe. Iz gneva koji to prouzrokuje glasa se za Trampa i zato je jasno da smo u opasnoj zoni“, zaključuje Šalaj.

Ipak, zamolili smo naše sagovornike da sroče nešto konkretniji odgovor za pristup problemu – kako doskočiti toj pojavi ili makar krenuti delotvornijim smerom? „Možemo jedino da tražimo institucionalna rešenja“, nastavlja Berto Šalaj, „i da prilazimo problemu iz ugla opšte sistema koji treba pažljivo menjati. Ali treba znati da nema lakih, niti konačnih rešenja, jer to je trajni proces.“

Dragan Bagić veruje, pak, da uporišta u takvoj inicijativi treba tražiti u insistiranju na demokratskoj transparentnosti i stalnom pritisku odozdo. „No to podrazumeva i npr. borbu za istinsku slobodu medija i njihovu praktičnu i faktičnu nezavisnost u odnosu na ekonomske i političke centre moći. Tako se razvija i jako civilno društvo, odgovorni i svesni birači, kroz kvalitetno i verodostojno informisanje, kao i obrazovanje. A pomoglo bi u ukupnom kontekstu i zalaganje za socijalno osetljiviju politiku, umesto ucenjivanja javnosti sve većim odricanjima“, mišljenja je Bagić. Konačno, dolazimo tako bar do naznake odgovora koji se očigledno nalazi podalje od formalnog moralnog čistunstva s fasadom pravnosti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android