„Ravno je čudu što danas u Nemačkoj živi 120 hiljada Jevreja“, rekla je Šarlota Knobloh koja je od 2006. godine predsednica Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj.

Naime, 1950. – pet godina posle rata i holokausta – od nekada pola miliona Jevreja u Nemačkoj ih je ostalo još 15 hiljada. „Tada nam je zadatak bio da ojačamo svest jevrejske zajednice, da joj omogućimo da se ovde organizuje. Tada je to bilo teško – mnogi nisu bili sigurni da li će ostati u Nemačkoj – otuda izraz: sedeti na spakovanim koferima“, rekao je jednom prilikom prvi predsednik Saveta Hajnc Galinski.

U prvoj fazi Centralni savet je imao značajnu ulogu i u donošenju zakona o obeštećenju žrtava nacizma. Predstavljao je i moralnu instituciju koja je upozoravala na antisemitizam, neonacizam, zaboravljanje istorije.

Krivica

Prevazilaženje prošlosti ostalo je do danas značajna tema. Rasprava je bila naročito oštra 1998. tada je pisac Martin Valzer kritikovao to što se Nemcima holokaust stalno natura na nos i upotrebio izraz „moralna toljaga Aušvic“. Posle toga, tadašnji predsednik Centralnog saveta Jevreja Ignac Bubis nazvao je Valzera „duhovnim piromanom“. Na kraju mandata, 2000. godine Bubis je rezignirano izjavio:

„Nikada nisam pokušao da kažem da je Aušvic kolektivna stvar nemačkog naroda, ni kada je o odgovornosti reč. Samo sam pokušao da ukažem da morate znati šta se dogodilo, ali sam primetio da je to za ljude bilo sporedno.“

Šezdesetih i sedamdesetih godina u Nemačku su sporadično počeli da stižu Jevreji iz Poljske i tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Međutim, posle 1990. godine stigle su desetine hiljada Jevreja sa istoka Evrope i počele su da se osnivaju nove jevrejske zajednice. Šarlota Knobloh kaže:

„Možda to zvuči pomalo čudno – useljenici iz bivšeg Sovjetskog Saveza trajno su obnovili jevrejsku zajednicu u Nemačkoj.“

Problemi

Istina, bilo je i problema – sukoba između pridošlica i starosedelaca, doseljenici često nisu znali ni nemački jezik, niti su poznavali verske rituale i jevrejsku kulturu: „Njima se mora sasvim ispočetka preneti jevrejski identitet i znanje o veri. Razvoj jevrejske zajednice u presudnoj meri zavisi od toga koliko će nam uspeti da integrišemo nove članove zajednice u jevrejsku tradiciju“, dodaje Šarlota Knobloh.

Autori: Kornelija Rabic / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević