Od dva zla manje | Politika | DW | 07.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Od dva zla manje

Srpski birači su se usred opšte privredne bede opredelili za poznatu veličinu i time i – za manje zlo, komentariše Verica Spasovska, urednica programa DW za jugoistočnu Evropu.

Verica Spasovska

Verica Spasovska, urednica programa DW za jugoistočnu Evropu

Srbija brekće pod teretom ekonomske krize kao nikada pre. Nezaposlenost je na rekordnom nivou. Najveći broj firmi nije u stanju da isplati plate na vreme. Korupcija cveta. I pored toga, birači su na parlamentarnim izborima uglavnom ponovo poklonili poverenje dosadašnjim vladajućim strankama. Dosadašnji predsednik Boris Tadić ima dobre šanse da njegove proevropska Demokratska stranka ponovo stupi u koaliciju sa Socijalistima. Miloševićevi naslednici su i pravi pobednici parlamentarnih izbora, jer beleže iznenađujući porast glasova i sada puni samopouzdanja mogu da počnu koalicione pregovore. Njihov predsednik Ivica Dačić, koji je dosad bio ministar unutrašnjih poslova i kao takav imao značajnu ulogu u vladi, sada bi mogao da postane još jača konkurencija Tadiću.

Nacionalnokonzervativna Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića, koja je na parlamentarnim izborima ostvarila neznatnu prednost, najverovatnije neće moći da preuzme vlast. Jer, za to joj nedostaje podesan koalicioni partner.

Odluka za izvesnost

Srpski birači su se usred opšte privredne bede opredelili za poznatu veličinu i time i – za manje zlo. Gubitak trećine glasova koji je Tadićeva stranka morala da pretrpi samo pokazuje koliko su birači bili razočarani radom dosadašnje koalicione vlade i s tim u vezi lošom ekonomskom situacijom.

Nastavka stare koalicije za region znači kontinuitet i predvidljivost. Jer, proevropski kurs, ojačan upravio stečenim statusom kandidata za pristup EU, sada može da se nastavi sa visokim prioritetom. Može se poći i od toga da će se nastaviti i dijalog i normalizacija odnosa sa Kosovom, koje Srbija ne priznaje kao nezavisnu državu. Osim toga, Evropska unija će zatražiti ukidanje paralelnih struktura na Kosovu i smanjivanje uticaja Srbije na sever Kosova.

S onu stranu spoljne politike, glavni zadatak vlade će se sastojati u sprovođenju unutrašnjih reformi kako bi se dalje odmicalo sa pristupom EU. Pravosuđe mora da se reformiše, državne firme da se privatizuju a korupcija i organizovani kriminal moraju da se suzbijaju efikasnije nego do sada.

Zajedno sa izborima za parlament, održani su i izbori za predsednika koji u Srbiji zapravo ima samo reprezentativnu funkciju. Doduše, Boris Tadić je za vreme svog mandata toj funkciji bitno dao na značaju. Jer, u odnosu na bledunjavu figuru premijera Mirka Cvetkovića, Tadić je bio sveprisutan. Razlog tome je i što Tadić nije bio samo predsednik države, već i najjače vladajuće stranke.

Nastavak puta ka EU

Zbog toga će biti zanimljivo videti kako će se završiti trka – ram  uz rame – između Tadića i Nikolića. Tadić ima majušnu prednost, ali i dobre šanse da ga podrže socijalisti. No, još nije sigurno da će biti izabran za predsednika.

Čak i kada bi Nikolić pobedio u drugom krugu, to ne bi bili tako sudbonosni izbori za Srbiju. S jedne strane, Nikolićeva stranka još se nije oslobodila mračne prošlosti – posle otcepljenja od Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, ona se još nije suočila sa ulogom paravojnih formacija koje je ova podržavala tokom rata. Do raskola je došlo najpre iz taktičkih razloga, jer Nikolić nije imao šanse da postane šef vlade u Beogradu dokle god je Šešelj u Hagu. Ali, sve i kada bi Nikolić pobedio na predsedničkim izborima, put Srbije u EU ne bi bio doveden u pitanje. I Nikolić se založio za pristup Srbije EU. Srpski birači su dali jasan znak: treba ostati na tom putu. Makar on i ne bio jednostavan i trajao još deceniju.

Komentar: Verica Spasovska
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Reklama