Od danas pravo na minimalac | Politika | DW | 01.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Od danas pravo na minimalac

U Nemačkoj 1. januara 2015, stupa na snagu zakon, koji definiše “minimalac” od 8,50 evra po satu. Zagovornici veruju da će time biti uvećana potrošačka moć građana, a protivnici da će uništiti mnoga radna mesta.

Symbolbild Mindestlohn

Zaposleni u pekarama spadaju u Sektor niskih primanja

Najpre je Luksemburg još davne 1944, prvi u Evropskoj uniji uveo pravila o minimalnim primanjima. Zato je minimalac u toj zemlji danas na najveći u EU – 11,10 evra na sat. Od 28 članica EU 21 ima zakon koji reguliše minimalna primanja, ostale, poput Nemačke, imaju tarifne sisteme i sporazume.

Taj sistem je u Nemačkoj decenijama dobro funkcionisao. Ali u međuvremenu je sektor sa niskim primanjima ojačao, sve manji broj zaposlenih pristupa sindikatu, pa su tarifni ugovori postali nedovoljni i neefikasni.

Na zapadu Nemačke oko 14,6 odsto ljudi zarađuje manje od 8,50 evra po satu, na istoku je taj procenat značajno veći – 26,5 odsto. U Sjedinjenim Američkim Državama, otkada postoje pravila koja definišu minimalna primanja (od 1937), samo pet odsto zaposlenih radi za minimalac. Slično je i u Velikoj Britaniji, koja se još 1999. godine primetila da tarifni sistemi nisu dovoljno efikasni, kao i da je interesovanje za sindikalnu zaštitu značajno opalo.

Pravila o minimalnim primanjima u Nemačkoj trebalo bi da važe za sve zaposlene starije od 18 godina, osim za one koji su na plaćenoj praksi tokom školovanja. Takođe građani koji su dugo bili nezaposleni, tokom prvih šest meseci na novom radnom mestu, nemaju pravo na minimalac. Tek 2017, vladina Komisija za minimalna primanja, ponovo će razmatrati pravila i visinu minimalca.

U nameri da utvrdi kako će preduzeća u Nemačkoj sprovesti nova pravila, privredni institut IFO je sproveo istraživanje i utvrdio da će 26 odsto preduzeća povećati cene svojih proizvoda, 22 odsto njih namerava da štedi na personalu, a 18 odsto firmi razmatra mogućnost smanjivanja troškova reorganizacijom i skraćivanjem radnog vremena. Istovremeno, 43 odsto nemačkih preduzeća ne namerava bilo šta da menja.

Uvođenjem minimalca, država se po prvi put “opasno meša u dosadašnje tarfine pregovore”, smatraju u Udruženju poslodavaca Nemačke (BDA). Slično razmišljaju i mnogi drugi kritičari, verujući da će pravila o minimalnoj zaradi, dodatno otežati potagu za poslom, onima koji su najviše i ugroženi, a to su nedovoljno kvalifikovani radnici.

Infografik Mindestlohn Auswahl Englisch

Minimalici - primeri iz nekoliko država

Tamo gde je posao jefitniji, biće manje ulagano

Mihael Burda je stručnjak za tržište rada i saradnik Univerziteta Humbolt u Berlinu. On veruje da su radnici koji će primati minimalac, najčešće lošijih kvalifikacija, što ih ekonomski gledano, čini manje produktivnim. Drugim rečima: povećanjem troškova rada, njihova radna mesta prva nestaju - ulaganjem u mašine.

“U poslednjih 10 godina – od tzv. Harc IV reformi – investicije u Nemačkoj su opale, dok se istovremeno privredni rast povećavao”, tvrdi Burda u razgovoru za DW. “Objašnjenje bi moglo biti: radna snaga je postala jeftina. A kada je rad jeftin, onda se to iskoristi za stvaranje novih radnih mesta, ali, negativna strana priče je to što se investicije smanjuju, pa ispašta produktivnost”, dodaje Burda.

Uvođenjem minimalca, industrija brze hrane, gastronimija, hotelijeri i druge branše koje zapošljavaju jeftinu radnu snagu, povećaće ulaganja u kapital, dakle u mašine.Tako će se smanjiti broj radnih mesta, smatra ovaj nemački stručnjak i dodaje da bi minimalac mogao dovede do povećanja plata u svim platnim razredima - kvalifikovanija radna će hteti što više da se udalji od onih koji imaju niže obrazovanje - a, to nagoveštava dodatne troškove.

Pogled preko Atlantika

U Americi je “minimalac” trenutno na nivou od 7,25 dolara (5,80 evra). Pojedine države imaju sopstvena pravila, ali ne smeju da spuste cenu rada ispod one definisane na federalnom nivou. Ko ma porodicu, može da računa na izvesne poreske olakšice, umesto pomoći za nezaposlene. “Možete se prijaviti za tzv. dodatak zasnovan na prethodnim primanjima (earned income tax credit), neku vrstu negativnog poreza na zaradu”, objašnjava Burda. “To znači da zaposledni ne mora uvek da ide u Zavod za zapošljavanje, kako bi ostvario svoja prava, jer se to često doživljava kao ponižavanje.”

Velika Britanija, gde su minimalna primanja na nivou od 6,50 funti (8,20 evra) i to za zaposlene građane starije od 21, takođe postoji sistem poreskih olakšica za one sa niskim primanjima.

Minimalac u SAD dobro funkcioniše, tvrdi Burda. “Kada je nizak, sprečava pre svega zloupotrebu tržišne moći uticajnih kompanija.” Mada Burda smatra da je minimalac u SAD prenizak, on kaže da nije dobro ni kada je previsok. Jer u Franuskoj, gde je minimalac od 9,53 evra veoma visok, postoji problem velike nezaposlenosti, posebno među mladima, uprkos činjenici da država subvencioniše poslodvce, kako bi lakše izašli na kraj sa visokim socijalnim doprinosima.