Od šarene gomile do ozbiljne stranke | Evropa | DW | 10.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Zeleni

Od šarene gomile do ozbiljne stranke

Nemačka stranka Zelenih slavi četrdeset godina od nastanka. Pre četiri decenije niko nije mogao ni da sanja učešće u vlasti ili današnju popularnost. Kratki istorijat neobične partije koja je već mnogo promenila Nemačku.

Osnivački kongres Zelenih 1980. u Karlsrueu

Osnivački kongres Zelenih 1980. u Karlsrueu

Izrazito šarena gomila se okupila u Karlsrueu 12. i 13. januara 1980. Tu su bili i veterani studentskog pokreta iz 1968, ekolozi, pacifisti, konzervativci, aktivisti za prava životinja, feministkinje i komunisti.

Mnogi muškarci su imali duge brade i radničke kombinezone u svim mogućim bojama, a žene pletene džempere, uglavnom ručne izrade. I na kraju je to bila jedna nova stranka koja će promeniti zemlju. Osnovani su nemački Zeleni.

Za etablirane stranke u Nemačkoj to je bilo sasvim novo i nepoznato. Od Drugog svetskog rata su Demohrišćani (CDU i CSU), socijaldemokrate (SPD) i Liberali (FDP) praktično bez druge konkurencije upravljali Zapadnom Nemačkom.

Ali već 1983. je Zelenima pošlo za rukom da uđu u Bundestag, gde su ih na početku posmatrali kao mešavinu osobenjaka i nevaspitane dece.

Ubrzo je u toj stranci preuzela vodeće pozicije generacija koja je još bila pod uticajem studentskih nemira kasnih šezdesetih. Oto Šili, levičarski advokat, formirao je prvu parlamentarnu grupu. Jozef Joška Fišer, koji je u Frankfurtu delovao u nasilnim levim krugovima, postao je 1985. prvi ministar iz stranke Zelenih, dobivši resor ekologije u pokrajinskoj vladi u Hesenu.

Respekt prema osnivačima Zelenih

Sve to se davno dogodilo, ali današnji Zeleni se sećaju osnivača svoje stranke. „Imam veliko poštovanje prema toj generaciji, koja je neverovatno promenila ovu zemlju. I sebe isto tako“, rekao je za DW Član predsedništva Zelenih Mihael Kelner. „Zbog njih vidimo uspeh Zelenih i kod ljudi starijih od 60 godina.“

Borba protiv nuklearne energije, zagovaranje razoružanja na Istoku i Zapadu, odbrana građanskih prava – to su bile centralne teme tokom prvih godina njihovog delovanja.

A 1998, skoro 20 godina posle osnivanja stranke, Zelenima je uspelo da uđu u centar moći: Jozef Fišer je postao savezni ministar spoljnih poslova, Zeleni su zajedno sa Socijaldemokratama sedam godina vladali Nemačkom.

Tada su doživeli najveću prekretnicu u svojoj istoriji: Fišer je pristao na učešće nemačkih vojnika u bombardovanju SR Jugoslavije bez mandata UN. To su bile prve borbe u kojima su nemački vojnici učestvovali od Drugog svetskog rata. Do tada strogo pacifistička stranka ga je s mukom sledila. Na njega je tokom jednog stranačkog kongresa bačena kesa napunjena crvenom bojom.

Fišer ofarban u crveno zbog odluke o bombardovanju SRJ

Fišer ofarban u crveno zbog odluke o bombardovanju SRJ

Pre 30 godina: „Savez 90“

Mihael Kelner je tada bio novi član stranke i bio je protiv Fišera. Nakon pobede tadašnjeg ministra spoljnih poslova na kongresu stranke 1999. godine održanom u Bilefeldu, dugo je razmišljao da li da napusti Zelene. No, ipak je ostao, jer su mu glavni ciljevi stranke bili važniji.

Kelner o razlozima ostanka u stranci za DW kaže: „Zato što smo uneli samostalnu ideju u politiku, naime, ideju da je za ljude važno kada se pitanja zaštite životne sredine i prirode uvedu u centar politike.“

Pre toga, dok su bili opozicija, dogodila se još jedna radikalna prekretnica: Zeleni sa Zapada su dobili istomišljenike na Istoku. Različiti građanski pokreti, među kojima je bio i „Novi forum“, priključili su se Savezu 90.

Ali tek u maju 1993. obe grupe spojile su se u jednu stranku, koja od tada nosi zvanični naziv: „Savez 90/Zeleni. No, ni do danas Zeleni nisu zaista prihvaćeni na istoku Nemačke, njihovi rezultati izbora tamo su daleko ispod onih na zapadu, posebno u velikim gradovima.

Prvo odustajanje od nuklearne energije

Drugi važan rezultat tokom vladavine Zelenih bilo je odustajanje od nuklearne energije. Nakon duge i istrajne borbe, politika i privreda su se 2002. usaglasile oko toga da se to postigne do 2020. godine.

Za Analenu Berbok, današnju šeficu stranke, to je odlučujući događaj. Ona je tada imala 22 godine. „Jasno pokazati da politika može dovesti do promena, čak i onda kada je otpor veoma veliki“, kaže Berbok za DW. „To sam tako videla: učešćem Zelenih u vladi sprovedeno je ono za što se godinama borilo.“

Kasnija vlada je povukla tu odluku, ali se 2011. dogodila nuklearna katastrofa u Fukušimi i nakon toga je odustajanje Nemačke od atomske energije napokon zapečaćeno. Zeleni su tada u anketama doživeli uspon i spektakularno pobedili na parlamentarnim izborima u Baden-Virtembergu. Vinfried Krečman postao je prvi zeleni premijer u jednoj saveznoj pokrajini.

Zvezdani trenuci: današnji tandem na čelu stranke su Robert Habek i Analena Berbok

Zvezdani trenuci: današnji tandem na čelu stranke su Robert Habek i Analena Berbok

Već mesecima iznad 20 odsto

Od kada se zaštita klime nalazi u samom vrhu političkih interesovanja ljudi, Zeleni se u ispitivanjima javnog mnjenja stabilno drže na preko 20 odsto, a učestvuju u vladama u 11 od 16 saveznih pokrajina.

Na evropskim izborima prošle godine ostvarili su rekordan rezultat od 20,5 odsto. U svakom slučaju, u poslednjih pet godina Zeleni su u usponu: mnogi mladi ljudi su se pridružili stranci, broj članova je porastao sa oko 60.000 na gotovo 100.000.

Jedan od njih je i Georg Kurc, portparol „Zelena omladine“. Za njega su ključni događaji iz bliske prošlosti: „Prošle godine se moglo videti da su se vremena promenila, sve više ljudi shvata da ovako ne ide dalje, da se moramo promeniti iz korena. Zapravo, sada nastupa odlučujuća faza u istoriji Zelenih.“

Reč je o stvarnoj borbi protiv klimatskih promena. Analitičari veruju da Zeleni imaju dobre šanse da nakon sledećih saveznih izbora 2021. ponovo budu deo Savezne vlade u Berlinu. Na tako dobre izglede niko nije mogao da računa pre četrdeset godina – ​​u januaru 1980.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM