1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Zdravlje

Šezdeset godina antibebi-pilule

18. avgust 2020.

Slavili su je, ali i proklinjali. Antibebi-pilula oslobodila je seksualnost i omogućila ženama da odlučuju o sopstvenom životu. Ali dovela je i do burnih rasprava u društvu. Njen značaj poslednjih godina slabi.

https://p.dw.com/p/3h7MG
Foto: picture-alliance/BSIP

Ona je mala, a njen efekat je bio ogroman – u svakom pogledu. Kad je na tržište u SAD 18. avgusta 1960. došla prva pilula za kontracepciju (antibebi-pilula) – to je bila senzacija. To je bio prvi način hormonskog sprečavanja trudnoće. Godinu dana kasnije, pilula je stigla i na tržište Zapadne Nemačke, četiri godine kasnije i u DDR.

Farmaceutska industrija ju je na početku reklamirala kao sredstvo protiv menstruacionih tegoba, a lekari su je prepisivali samo udatim ženama. Tek na kraju upute za upotrebu, sitim slovima, nalazila se informacija o njenom najvažnijem efektu: štiti i od začeća.

-pročitajte još: Neželjena trudnoća: još veća muka u doba korone

Još jedna nuspojava antibebi-pilule nadilazi njeno medicinsko delovanje: njena društvena eksplozivnost. Nova metoda zaštite od trudnoće razdvojila je seksualne odnose od razmnožavanja. Ona je omogućila ženama da lakše odlučuju o svom telu i donela revolucionarnu promenu u njihovom seksualnom životu.

Do tada je strah od neželjene trudnoće dominirao seksualnim životom, a ni pobačaj nije dolazio u obzir, priseća se nemačka aktivistkinja za prava žena Alis Švarcer. Kolale su naime priče o ženama koje su iskrvarile na kuhinjskim stolovima. „A kad je došla pilula – ja sam tada bila mlada žena – to je bilo neograničeno oslobođenje. To je bila fantastična stvar. Sve smo mi, mislim, s radošću posezale za njom, za tim čudotvornim sredstvom“, kaže Alis Švarcer

Anovlar: prve antibebi-pilule pojavile su se na tržištu Nemačke 1. juna 1961.
Anovlar: prve antibebi-pilule pojavile su se na tržištu Nemačke 1. juna 1961.Foto: AP

Lekari upozoravaju, papa zabranjuje

Do tada su društvenu ulogu žene obeležavala deca, kuhinja i crkva. U konzervativnom nemačkom posleratnom društvu nije bilo predviđeno da žena slobodno odlučuje o sebi. Protiv antibebi-pilule formirao se jak otpor. Čak su se usprotivili i lekari u takozvanoj „Ulmskoj izjavi“ iz 1964, podseća istoričar medicine Robert Jite. U njoj oko 200 lekara upozorava da bi „katastrofalno bilo ako bi ljubav ostala bez posledica“.

I crkva se oštro usprotivila piluli. U enciklici Hamanae Vitae 25. jula 1968, tadašnji papa Pavle VI ocenio je da pilula za kontracepciju podstiče na seksualne odnose van braka i „opšte slabljenje moralnih načela“. Za katolike je to praktično bila zabrana korišćenja antibebi-pilule.

-pročitajte još: Polemika za dan posle

„Make love not war“

Ali, duh vremena je išao u drugom smeru. Dotadašnji društveni poredak već se raspadao, rast blagostanja jačao je želju za ostvarenjem sopstvenih očekivanja i individualnom slobodom. Seksualna revolucija rušila je ustaljene konvencije. Slogan hipi-pokreta „Make love not war" (vodite ljubav, a ne rat) znatno je uticao i na studentski pokret 1968. Kao nikad pre menjani su seksualni partneri. Poznat je provokativno-programski slogan studentskih protesta: „Ko dvaput spava s istom/istim već pripada establišmentu“. Istoričar medicine Jite ipak smatra da antibebi-pilula nije bila uzrok takvog razvoja, već pre katalizator.

Seksualna sloboda stvorila je i nove pritiske. „Ranije su mlade devojke i žene stupale u brak. A sada? S pilulom se stvar okrenula, žene su morale da budu na raspolaganju“, seća se feministkinja Alis Švarcer. Ako neka devojka nije htela da uzima pilulu, govorilo se „ona je glupa“, s njom niko nije hteo da pleše. Očekivala se stalna spremnost na seks, a muškarci nisu morali da snose posledice.“

Alis Švarcer: To je bilo neograničeno oslobođenje
Alis Švarcer: To je bilo neograničeno oslobođenjeFoto: DW/M. Dronne

Želja za sprečavanjem trudnoće bez hormona

U Nemačkoj je pilula već odavno najčešće korišćena i najsigurnija metoda sprečavanja trudnoće. Iako mora da je prepiše lekar. Ali, zdravstvena osiguranja snose troškove – za žene i devojke mlađe od 22 godine. A i starije žene za pilule za šest meseci plaćaju manje od 30 evra.

U međuvremenu se ipak oseća zasićenost antibebi-pilulama. Sve više mladih žena ne želi da utiče na prirodne procese svojih hormona. U poslednjih pet-šest godina uočava se želja za sprečavanjem trudnoće bez hormona, kaže ginekološkinja Gabrijele Šteker. Ona radi za „Pro familia“, vodeću organizaciju za seksualnost i partnerstvo u Nemačkoj. Kaže da je pilula dobro sredstvo zaštite od trudnoće, ali i da ima nuspojave.

Šteker kritikuje i farmaceutsku industriju koja svoje proizvode reklamira kao preparate za stil života i lepotu. Nekad se obećava da se s antibebi-pilulom postaje vitak i da ona ulepšava kožu. A opasnosti kao što je tromboza se prećutkuju. Gledajući reklame mogao bi se gotovo steći utisak da je „pilula proizvod za lepotu bez rizika“, kritikuje Šteker.

Karl Đerasi (1923-2015), naučnik koji je sa dvoje kolega napravio antibebi-pilule
Karl Đerasi (1923-2015), naučnik koji je sa dvoje kolega napravio antibebi-piluleFoto: picture-alliance/dpa/B. Rössler

Na četvrtom mestu u svetu

Prema jednoj studiji Saveznog nemačkog ureda za zdravstveno prosvećivanje iz 2018, najvažnija sredstva za sprečavanje trudnoće u Nemačkoj su antibebi-pilula (47%) i kondom (46%). U poređenju sa studijom iz 2011, omiljenost pilule pala je za šest odsto, a korišćenje kondoma poraslo za devet procenata. Tu je sigurno važnu ulogu igrala i zaštita od HIV-a i drugih polnih bolesti.

Slično kao u Nemačkoj je stanje i u drugim evropskim zemljama. U svetu je, prema aktuelnoj studiji Ujedinjenih nacija, najrašireniji oblik sprečavanja trudnoće sterilizacija žene – iako je takav zahvat kod muškarca mnogo jednostavniji. U prošloj godini je 23,7 odsto svih žena koje su se štitile od trudnoće bilo sterilisano (219 miliona). Na drugom mestu je prezervativ za muškarce(189 miliona), ispred spirale (159 miliona). Tek na četvrtom mestu je antibebi-pilula (151 milion).

U siromašnijim zemljama popularna sterilizacija

U siromašnim zemljama je finansijski problematično već i snabdevanje antibioticima. Zato ne iznenađuje da je malo onih koji sebi mogu da priušte antibebi-pilulu. Istoričar medicine Jite ukazuje i na podređenu ulogu žene. „Ne sme se zaboraviti ni državna represija u islamskim zemljama koje su načelno protiv sprečavanja trudnoće. To je kombinacija društvenih, ekonomskih i političkih faktora.“

Jite skreće pažnju na to da čak i u zemljama s najnižim BDP na svetu „28 odsto žena uzima sredstva za sprečavanje trudnoće“. U tim zemljama veću ulogu imaju dugoročnije metode sprečavanja trudnoće, kao sterilizacija ili spirala, kaže Jite.

Reklame za abortus ostaju zabranjene

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android