1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Nastavljaju se napadi na Kijev i druge ukrajinske gradove
Nastavljaju se napadi na Kijev i druge ukrajinske gradoveFoto: Oleksii Chumachenko/ZUMA Wire/IMAGO

Obnova Ukrajine, buduće članice EU

26. oktobar 2022.

Za obnovu Ukrajine bilo bi potrebno 750 milijardi dolara. Ko bi to trebalo da plati? Nemački kancelar Olaf Šolc kaže da je to „generacijski zadatak“.

https://p.dw.com/p/4IfpI

Ostati u Ukrajini i nastaviti sa radom ili se povući? Uprkos ratu, to pitanje se za nemačkog proizvođača građevinskog materijala „Fiksit“ uopšte ne postavlja. „I dalje imamo uzbune zbog vazdušnih napada i zamračivanje, nestaje energenata i struje. Ipak, nastavljamo da funkcionišemo“, preneo je situaciju menadžer Mihael Kraus na nemačko-ukrajinskom poslovnom forumu koji je održan u Berlinu.

„Fiksit“ ima fabriku 100 kilometara južno od Kijeva, a druga lokacija je u izgradnji u blizini Lavova. Prodaja je i dalje 75 do 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu – iako je veliki deo prodajnog tržišta nestao i, prema izveštaju kompaniji, transport je moguć samo u ograničenoj meri, jer je vojsci potreban teretni prostor.

Uništene kuće, fabrike i škole

Najnoviji ruski napadi na infrastrukturu „naterali su menadžment da ponovo razmisli“, priznaje Kraus. „Situacije je dramatična, jer dronovi i granate gađaju ciljeve u neposrednoj blizini postrojenja.“ Ipak, oni žele da nastave proizvodnju u Ukrajini.

Rusija posebno napada elektro-mrežu
Rusija posebno napada elektro-mrežuFoto: EPA-EFE/TELEGRAM/V ZELENSKIY OFFICIAL HA

Građevinski materijal će u Ukrajini i sada, a i u budućnosti, biti potreban u ogromnim količinama. Prema poslednjim podacima, uništeno je oko 130.000 kuća, delimično ili potpuno je uništeno 2.400 škola i 400 preduzeća. A tu su i uništeni putevi, pruge, mostovi i još mnogo toga. Ukrajinski premijer Denis Šmihal ocenjuje da bi iznos koji bi trenutno bio potreban za rekonstrukciju, bio oko 750 milijardi američkih dolara.

Pesimistične prognoze za ukrajinsku privredu

Da li će ta suma biti dovoljna, isto je tako neizvesno, kao i izgledi za okončanje rata. Uništavanje se nastavlja svakog dana, a to podstiče vrtlog recesije i inflacije koji zahvata zemlju. Ukrajinska ministarka privrede Julija Sviridenko, koja je učestvovala na nemačko-ukrajinskom ekonomskom forumu putem video-snimka iz Kijeva, izvestila je da je privreda pala za više od 30 odsto, a da je inflacija 26 procenata. Trećina Ukrajinaca trenutno je bez posla. „Neke prognoze su još pesimističnije“, rekla je Sviridenko.

Ako se saberu isporuke naoružanja, krediti i humanitarna pomoć koji su se do sada slili u Ukrajinu, onda su Evropska unija, SAD i druge zemlje već prikupile oko 93 milijarde evra.

Direktna finansijska pomoć potrebna je pre svega da bi se podržao državni budžet. Sviridenko je izjavila da je ukrajinska vlada otvorila 800 državnih preduzeća za privatizaciju kako bi novac ušao u budžet. „Očuvanje privrede nam je isto tako važno, kao i pobeda na frontu.“

Olaf Šolc: Rekonstrukciju Ukrajine je „generacijski zadatak“
Olaf Šolc: Rekonstrukciju Ukrajine je „generacijski zadatak“Foto: Michele Tantussi/REUTERS

Međunarodna donatorska alijansa za Ukrajinu

S obzirom na veličinu zadatka, nemački kancelar Olaf Šolc rekonstrukciju Ukrajine naziva „generacijskim zadatkom“. „Nijedna zemlja, nijedan donator, nijedna međunarodna institucija to ne može sama.“ Zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Šolc poziva na „Maršalov plan“ za Ukrajinu. Tako se, naime, zvao program kojim su SAD od 1948. do 1952. s milijardama američkih dolara finansirale obnovu Nemačke i drugih evropskih zemalja.

U cilju sklapanja saveza, Šolc je, kao aktuelni predsedavajući grupi G7, pozvao sedam vodećih demokratskih ekonomskih sila, zajedno sa predsednicom Evropske komisije, na međunarodnu konferenciju eksperata. „Cilj je da se zajednički mobiliše međunarodna podrška koja je Ukrajini najhitnije potrebna“, rekao je kancelar. „Što se to bude koordinisanije i transparentnije odvijalo, to će biti veća međunarodna spremnost da se pomogne, a i više će privatnih kompanija ulagati u obnovu Ukrajine.“

Obnovljivi izvori energije iz buduće članice EU

Kancelar želi da namami privatni sektor i činjenicom da je Ukrajina nedavno postala kandidat za članstvo u EU. „Svako ko danas ulaže u obnovu Ukrajine, taj ulaže u buduću državu-članicu EU, koja će biti deo naše pravne zajednice i našeg unutrašnjeg tržišta.“ Međutim, to takođe znači i da se sektor logistike i transporta, odnosno transportna infrastruktura, moraju razvijati na način da Ukrajina bude u potpunosti povezana s unutrašnjim tržištem EU.

U prvom redu na konferenciji u Berlinu: predsednica Komisije EU Fon der Lajen, kancelar  Šolc i  premijeri Ukrajine Šmihal i Poljske Moravjecki
U prvom redu na konferenciji u Berlinu: predsednica Komisije EU Fon der Lajen, kancelar Šolc i premijeri Ukrajine Šmihal i Poljske MoravjeckiFoto: Michele Tantussi/REUTERS

Posebno je hitna rekonstrukcija energetske i toplovodne mreže. „Prioritet je da ih što pre ponovo učinimo funkcionalnim“, naglašava Šolc. Međutim, istovremeno se mora postaviti kurs za efikasnu i klimatski neutralnu mrežu. „Zahvaljujući suncu, vetru i postojećim mrežama, Ukrajina ima najbolje preduslove da postane, ne samo tranzitna zemlja, već i izvoznik održivo proizvedene energije.“

Potrebna je kratkoročna zimska pomoć

Ali, to je sve još uvek sanjarenje o budućnosti. Trenutni fokus je prvenstveno na kratkoročnoj „akutnoj zimskoj pomoći“, kako naglašava nemački ministar privrede Robert Habek. Rusija ima za cilj da dodatno destabilizuje Ukrajinu i natera ljude da beže iz zemlje napadima na energetsku infrastrukturu, hladnim stanovima i nedostatkom vode, kaže Habek. I zato generatori, transformatori i popravke mreže „imaju apsolutni prioritet“.

Ali i Habek gleda dalje od rata. „Ukrajina je vrhunski trgovinski partner za sirovine, energiju, a i kao dobavljač.“ Svaki napor da se Ukrajina uvede na unutrašnje tržište EU vredan je truda, smatra nemački ministar. Vlada u Berlinu podržaće nemačke kompanije u njihovim aktivnostima u Ukrajini u okviru izvoznih i investicionih garancija. Čim situacija ponovo bude malo stabilnija, Habek namerava da ode u Ukrajinu sa poslovnom delegacijom.

Nemački ministar privrede Robert Habek (u sredini) tokom diskusije sa ukrajinskom koleginicom Julijom Sviridenko koja se uključila iz Kijeva
Nemački ministar privrede Robert Habek (u sredini) tokom diskusije sa ukrajinskom koleginicom Julijom Sviridenko koja se uključila iz KijevaFoto: geruabizforum.com

Ideje nemačke privrede za Ukrajinu

Za to putovanje mnoge kompanije bi mogle da budu zainteresovane. Odbor za istočnoevropske ekonomske odnose nemačke privrede od ovog leta radi u nekoliko radnih grupa na idejama za obnovu Ukrajine. Rezultat je dosije u čijem sastavljanju je učestvovalo 50 nemačkih kompanija i predstavnika velikih poslovnih udruženja. Ne samo da je tu reč o temama kao što su građevinarstvo, logistika i infrastruktura, digitalizacija i energija, već se pomno prate i pravna dešavanja.

Privreda nije zaboravila da je korupcija pre rata bila veliki problem u Ukrajini. „Sada je pravo vreme da počnemo da primenjujemo pravne standarde EU na odgovarajućim mestima“, tvrdi  Hans-Ulrih Engel, zamenik predsednika Istočnoevropskog odbora. „Kompanijama su“, kaže, „potrebni pouzdani kontakti, brzi i transparentni tenderi i jednostavne procedure odobravanja u zemlji.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.