Obamino balansiranje u stilu Angele Merkel

Lako je pronaći razloge zbog kojih je američki predsednik Barak Obama, neposredno uoči samita NATO posetio Talin. Jedan od najvažnijih jeste kriza u Ukrajini koja je izazvala uznemirenost u toj baltičkoj državi članici Alijanse. Estonija je posebno zabrinuta. Ne samo zbog granice sa Rusijom, već i zbog velikog broja Rusa koji žive u toj maloj zemlji.

Uz to, Estonija za Vašington predstavlja primer koji se može pokazati ostalim članicama NATO. Ona je, osim Velike Britanije i Grčke, jedna od malobrojnih članica Saveza koja u svrhu odbrane izdvaja predviđenih dva odsto od bruto društvenog proizvoda. Na kraju, Estonija se pod predsednikom Tomasom Hendrikom Ilvesom dokazala kao pouzdan partner SAD, posebno na polju kibernetičke bezbednosti.

Ako se sagledaju sve te činjenice, Obamin prvi cilj jeste bio da umiri Estoniju i druge baltičke države. On je, s obzirom na sve agresivnije ponašanje Rusije, još jednom obećao državama „istočnog krila“ NATO da će Vašington biti na njihovoj strani. Nisu samo Estonci očekivali da će Obama tom prilikom izričito spomenuti član 5 Ugovora o formiranju NATO. U njemu se navodi da se napad na jednu članicu saveza smatra napadom na sve i da će time biti isporovcirana zajednička reakcija svih članica Alijanse.

Na određeni način Obama i jeste odgovorio na te želje zemalja na istoku Evrope. On je obećanje o bezbednosti Estonije nazvao „nesalomljivim, čvrstim kao stena i večnim“, a izneo je i dodatno obećanje: „Vašu nezavisnost jednom se izgubili. Sa NATO vam se to nikada više neće desiti.“

Različiti signali

Ako je svestan toga da dela govore više od reči, onda su to sigurno zemlje na istočnim granicama Saveza. One su od NATO tražile vidljivu reakciju na izmenjenu bezbednosnu situaciju u neposrednom komšiluku. I dobile su je – na neki način. Obama je obećao stacioniranje dodatnih američkih vazduhoplovnih snaga. Obećao je i da će izvršiti pritisak na ostale članice Saveza da što duže budu prisutne u regionu i da se osposobe dodatne trupe za brzo reagovanje. Ipak, Obama je izbegao da izađe u susret zahtevima za formiranjem stalnih vojnih baza u regionu, ali i zahevima da se definitivno raskine Sporazum NATO-Rusija.

Na publiku na Baltiku Obami nije bilo teško ostaviti utisak svojim obećanjima da će se, ako zatreba, suprotstaviti Rusiji koja nastoji da poveća svoj uticaj. Mnogo teže je bilo tu poruku preneti i onima koji su takođe pratili njegovu posetu Estoniji – Rusima u Kremlju. Obama je pokušao sa metodom štapa i šargarepe. Upozorio je Rusiju: agresija na Ukrajinu je kontraproduktivna. Istovremeno, rekao je da bi Zapad pozdravio jaku Rusiju – ako bi se ona povukla iz Ukrajine. On je kritike na račun Moskve izneo na vrlo oprezan i odmeren način, izbegavajući zapaljivu retoriku. Na taj način nije podigao toliko prašine koliko su očekivali lideri istočnoevropskih država.

U stilu kancelarke

Treća grupa koja je pažljivo slušala njegove reči bili su američki poslanici iz tabora konzervativaca, poput republikanca Džona Mekejna. Oni Obami već dugo prebacuju da po pitanju krize u Ukrajini previše okleva i da protiv ruskog predsednika Putina ne nastupa odlučno. Javnost u SAD ne deli to mišljenje. Ona u konfliktu Rusije i Ukrajine ne vidi direktnu pretnju po bezbednost SAD. U nedavnoj anketi Amerikanci su pokazali da više strahuju od islamističkog terora, iranskog atomskog programa, pa čak i od atomskog programa Severne Koreje, nego od zbivanja u istočnoj Evropi. Zbog toga direktna konfrontacija sa Rusijom ili snažniji angažman SAD u regionu nisu opcija.

Zato je i Obama, imajući u vidu publiku u SAD, ali i drugde, ponudio od svega po malo: osećaj da je uticaj Vašingtona još uvek važan u celom svetu, oštre reči u pravcu Moskve, ali ne i konkretna vojna obećanja koja bi SAD, kao što je predsednik rekao, „uvukla u još jedan regionalni konflikt“. Drugim rečima: Obama se ne upušta u rizik. Iz nemačkog ugla gledanja, njegove pažljivo birane reči, uz izuzetak nekoliko melodramskih momenata, izgledale su kao da potiču iz pera kancelarke Angele Merkel.

Njegovi brojni kritičari će Obamina obećanja izrečena u Talinu nazvati „mlakim“ i prebaciti mu da igra samo na sigurno. Ali, s obzirom na neizvesnu situaciju u Ukrajini, kompleksan proces donošenja odluka unutar NATO, trezveno razmišljajući na globalne izazove i o onome što je ostavio kod kuće – predsednik SAD uradio je tačno ono što bi mu savetovao onaj ko mu želi dobro.