Obamin preobražaj | Politika | DW | 16.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Obamin preobražaj

Stavovi Baraka Obame o državnom nadzoru dramatično su se promenili otkako je postao predsednik. Sad je jedno udruženje za istraživačko novinarstvo analiziralo Obamin preobražaj.

Neprofitna redakcija iz Njujorka, „Propublika“, sakupila je sve javne informacije o tome kako je Obamin stav o špijuniranju postao drakonski od kako je 2009. godine imenovan za predsednika SAD. Ta organizacija, koja se bavi istraživačkim novinarstvom „u ime javnog interesa“, pronašla je da je samo nekoliko godina pre izbora za predsednika Sjedinjenih Američkih država, dok je još bio senator države Ilinois, Barak Obama podržao je pregršt zakona koji su za cilj imali da ograniče moć Nacionalne bezbednosne agencije (NSA).

Edward Snowden verlässt Flughafen Moskau

Edvard Snouden

Pet godina kasnije, otkrića bivšeg zaposlenog u NSA, Edvarda Snoudena, u potpunosti su preokrenula debatu. Donji dom američkog Kongresa propisno je predložio amandman koji bi nametnuo slična ograničenja, ali je Obama sprečio njegovo usvajanje. To je bio veoma očigledan preokret, ali je predsednik osporio pitanje koje mu je postavljeno na konferenciji za medije o „evoluciji“ njegovog stava o programima NSA. „Nisam promenio svoj stav o trenutnim programima“, tvrdio je Obama, pre nego što je dodao da je, od kako je postao predsednik, ocenjivao državne programe nadzora, i dobio više uvida o njima pa sada veruje da je „vredno zadržati ih“.

Kara Brandejski, autorka članka na internet-stranici „Propublike“, organizacije koja se bavi istraživačkim novinarstvom „u ime javnog interesa“, ističe da je Obamina promena raspoloženja, naravno, vidljiva u javno dostupnim informacijama, ali da posledice te promene nisu bile jasne pre Snoudena. „Obamine pristalice bile su ljute kada je on prvobitno promenio stav o predlogu zakona o špijuniranju 2008. godine, dok je bio predsednički kandidat. Sada znamo da je predlog u međuvremenu postao zakon koji takođe ovlašćuje program 'Prizm'“, kaže Brandejski.

Preokreti

Promene Obaminog stav, njih ukupno sedam, „Propublika“ je detaljno izlistala. Kao senator, predsednik je hteo da ograniči obimne količine informacija koje je NSA prikupljala. „Tim predlogom zakona zahtevalo bi se da vlada dokaže da je tražila informacije o određenim 'sumnjivim subjektima inostrane moći', a ne informacije o Amerikancima. Mislim da je to najupadljivi preokret do sada“, ocenjuje “ Brandejski.

Slično tome, 2007. godine, Obama je bio u grupi zakonodavaca koja je pokušala da natera državne sakupljače informacija da traže sudski nalog za sakupljanje poruka koje Amerikanci šalju jedni drugima na tlu Sjedinjenih država. Taj amandman nije uspeo da dobije podršku Senata, zbog čega je Obama možda bio srećan kada je stupio na funkciju predsednika. On je kasnije javno podržao program „Prizm“ koji sprovodi takve operacije.

Glavno sedište NSA

Glavno sedište NSA

Drugi amandmani koje je Obama podržao kao senator, a koje je odbacio kao predsednik, uključuju skidanje oznake poverljivosti sa dokumenata, davanje prilike optuženom da traži ispitivanje državnog nadzora, kao i primoravanje izvršnih organa vlasti da mere špijuniranja prijavljuje Kongresu.

Obama – politički zatvorenik

Džefri Čester, izvršni direktor Centra za digitalnu demokratiju, vašingtonske nevladine organizacije koja se bavi digitalnim pravima, može da razume predsednikovu političku dilemu. „Mislim da je on pod nečuvenim pritiskom. On je pod pritiskom svojih kritičara i, bez svake sumnje, vojnih obaveštajnih struktura – Pentagona i NSA. Mislim i da je on možda shvatio da mogućnost da se nađe teroristička igla u plastu sena preteže nad cenom građanskih sloboda“, kaže Čester.

Prema Česteru, „evolucija“ Obaminog stava bila je skoro neizbežna. „Za Obamu je mnogo sigurnije da politički ostane na strani vojnih struktura. On ne želi da daje nikakvu vrstu političkog oružja svojim protivnicima, a čini mi se da vidi i koristi od takve vrste nadzora.“

Međutim, Dru Mitnik iz organizacije za digitalna prava „Pristupi sad“ ne oprašta Obami tako lako. „To je jedna od ironija, to da je on bio veliki zagovornik mnogih reforma koje naša organizacija podržava. To su bile stvari na kojima je zasnivao svoju kampanju, a da ne pominjem da je on bio profesor ustavnog prava pre nego što je postao predsednik. To je bila jedna od stvari koje je upotrebio za sopstvenu korist – da kaže da je ekspert u toj oblasti, što je bio deo temelja pozicije na kojoj je sada“, ukazuje Mitnik.

Za Džefrija Čestera to je ništa više, do politička jednačina. „Obama je napravio proračun da se program NSA isplati ili da možda može da se isplati, a da je nagrada svega toga moguća prevencija neke vrste terorističkih napada. Iskreno, mislim da je on zatvorenik vojnih obaveštajnih struktura – jedan politički zatvorenik.“

Kongres ima manje informacija od predsednika

Kongres ima manje informacija od predsednika

Mitnik takođe ne misli da je to jedini put. „Postoje načini da se održava sigurnost bez preduzimanja mera kao što je kompletni nadzor globalnih razmera. Zbog toga je on podržavao te opcije pre nego što je postao predsednik.“

Nesposobnost Kongresa

Zbog očiglednih razloga, Kongres je u nepovoljnom položaju kada predlaže amandmane u vezi sa nacionalnom bezbednošću, uglavnom zbog toga što predsednik ima nesumnjivo više informacija od prosečnog senatora. Ipak, kako ističe Kara Brandejski, to je jedan od problema koji su isplivali na površinu nakon Snoudenovih otkrića. „Članovi Kongresa žalili su se da nisu bili dovoljno obavešteni o programima NSA. Pošto mnogo toga stoji pod šifrom 'poverljivo', zakonodavci imaju ograničene mogućnosti da o tim problemima raspravljaju javno.“

Pitanje nadzora prosto nije bilo političko pitanje pre Snoudenovih otkrića, a Mitnik je veoma optimističan da će sada doći do promena. „Politički razgovor se promenio. Mislim da je sada više verovatno da će se desiti neke promene.“

Džef Čester takođe je zadovoljan zbog toga što je to pitanje sada mnogo više pred očima javnosti. „Veoma je teško naći ravnotežu i mi ovde vidimo sukob na delu. A to je sjajno – sada imamo raspravu o tome.“

Autori: Ben Najt / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM