Obami nije lako

Noje osnabriker cajtung piše:

„Barak Obama propustio je veliku priliku. U delimično ogorčenoj , ponekad prizemnoj raspravi o izgradnji džamije u blizini mesta najvećeg terorističkog napada u novijoj istoriji, američkom predsedniku nije lako. Obamin kredibilitet u muslimanskom svetu znatno bi porastao da se nedvosmisleno izjasnio za džamiju. Kod kuće, u plitkosti duhovne zaslepljenosti između istočne i zapadne obale, bilo bi hitno potrebno objasniti razliku između islama i islamizma. Centar islamske zajednice, koji bi pružio priliku za mnogobrojne susrete predstavnika različitih verskih zajednica, krije ogroman potencijal za bolje razumevanje. Protivnici projekta smatraju da je reč o „tvrđavi islamizma“. A upravo je o suprotnom reč – sa Donjeg Menhetena bi mogla biti upućena poruka mira“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

U izveštaju iz Vašingtona list Ziddojče cajtung piše:

„Na večeri u petak sa istaknutim predstavnicima muslimana predsednik Obama je govorio o slobodi veroispovesti i, pored ostalog, rekao: „Muslimani imaju ista prava kao i svi ostali u ovoj zemlji na upražnjavanje vere. To podrazumeva i pravo na izgradnju mesta molitve i centra zajednice u Donjem Menhetnu“.

Ali, ankete pokazuju da dve trećine Amerikanaca smatra da nije u pitanju sloboda veroispovesti, nego „poštovanje prema tragičnom trenutku u istoriji zemlje“. Apstraktna sloboda veroispovesti ostaje garantovana, ali većina ne želi da je vidi izlivenu u betonu i tako blizu mestu atentata.

To raspoloženje objašnjava zašto je tokom vikenda toliko, uglavnom anonimnih, demokrata izrazilo „užasnutost“ predsednikovim stavom o slobodi islama. Naime, u novembru su izbori.

Toga mora da se setio i Barak Obama, koji je dan kasnije, u subotu, relativizovao svoju izjavu. „Nisam se upuštao, niti ću se upuštati u to da li je mudro da se tamo gradi džamija“, rekao je predsednik. To zvuči kao povlačenje i svakako je tako i zamišljeno.

Zbog čega su sada razočarani liberali i levo orijentisane demokrate. A Liz Čejni, ćerka bivšeg potpredsednika se narugala: „Obama je bio za džamiju pre nego što je bio protiv“.

Juče, u nedelju, Bela kuća je nastojala da razjasni situaciju. „Nema kolebanja“, ostaju na snazi Obamine reči, glasi poruka. Dakle, stav sa večere u petak sa fusnotom od subote“, piše „Ziddojče cajtung“.

Istom temom bavi se i list Rajnpfalc:

„Moguće je razumeti Baraka Obamu. Dve trećine američkih građana protivi se izgradnji džamije u blizini mesta atentata. Masa ne želi „džamiju pobede 11. septembra“. Neki jednostavno imaju neprijatan osećaj. Povrh svega, trećina Amerikanaca uverena je da je 44. predsednik i sam musliman. Dakle, kada je o izgradnji džamije reč politički Obama može samo da izgubi.

Ali, upravo zbog toga što demagozi već danima iznova oživljavaju traumu 11. septembra kako bi izazvali strah od muslimana, vreme je da predsednik uputi jasnu poruku. Već odavno više nije reč samo o Njujorku i svetom Graund Ziro. Svuda u SAD muslimanske zajednice suočene su sa protestima čim najave da nameravaju da podignu džamiju. Šta preduzima Obama? Predsednik brani pravo muslimana na slobodu veroispovesti, u principu. I stavlja do znanja da i on eventualno ima rezerve protiv džamije samo dve poprečne ulice udaljene od mesta napada u Njujorku. Predsednik taktizira i na taj način ostavlja na cedilu sve one koji se već nedeljama zalažu za suštinsku raspravu (o problemu)“, piše list „Rajnpfalc“.

Slično je mišljenje i komentatora lista Frankfurter rundšau koji primećuje:

„Vreme je da predsednik jasno kaže šta misli. Ali on taktizira, ne iznosi odlučan stav. Na taj način ostavlja na cedilu sve koji se uzalud zalažu za istinsku raspravu. Na primer, rado bismo saznali šta misli inicijator ideje o podizanju njujorškog Centra islamske zajednice, imam Fejsal Abdul Rauf. Američko ministarstvo spoljnih poslova upravo ga je poslalo u Katar, Bahrain i Ujedinjene Arapske Emirate. Rauf, koji se zalaže za dijalog kultura, trebalo bi tamo u Obamino ime da izvesti o verskoj tolerantnosti i životu muslimana u SAD“, piše „Frankfurter rundšau“.

Katastrofa u Pakistanu

List Noje vestfeliše piše o pomoći žrtvama poplava u Pakistanu:

„Reč je o velikoj prirodnoj katastrofi koja je ponovo pogodila jednu od najsiromašnijih zemalja sveta. Dvadeset miliona ljudi u Pakistanu pogođeno je poplavama, ostalo je bez krova nad glavom, počinju epidemije. Takvu situaciju nijedna vlada sveta ne može pasivno da posmatra. U naše doba medija vesti sve većom brzinom stižu sa kraja na kraj sveta. Imajući to u vidu čudno je koliko je bilo potrebno vremena da u kancelarije političara i nadležnih organizacija dospe vest o razmerama katastrofe. Poziv UN da međunarodna zajednica hitno pruži veću pomoć u stvari je apel bespomoćnih. Postoji još jedan aspekt poplava u Pakistanu: niko ne može biti zainteresovan za destabilizaciju situacije u zemlji koja je nuklearna sila. I zato bi pomoć, upravo iz Evrope, trebalo što pre da stigne“, piše list „Noje vestfeliše“.

Berliner cajtung piše o situaciji u susednom Avganistanu i pakistanskim poplavama:

„Talibane je nemoguće pobediti oružjem. To iskustvo međunarodna zajednica je stekla tokom niza bolnih godina intervencije i u međuvremenu tu pouku proglasila za princip buduće politike. Ali to je prazna formula kao što se vidi sada na primeru katastrofalnih poplava u Pakistanu. Upravo bi Pakistan trebalo da bude zasut novcem i svime što je potrebno kako bi se pomoglo unesrećenim i kako bi bila obnovljena uništena infrastruktura. Da se novcem i raznim inicijativama nešto može postići videlo se na primeru doline Svat. Ali sada su stanovnici doline deo armije očajnih žrtava poplava i ponovo među simpatizerima i pomagačima talibana“, piše „Berliner cajtung“.

Priredio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Dijana Roščić