Obama je omanuo, Tramp nije ništa bolji | Politika | DW | 26.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Vašington vs Pjongjang

Obama je omanuo, Tramp nije ništa bolji

Bivši predsednik SAD ostavio je aktuelnom u amanet tenzije sa Severnom Korejom. Obamina politika prema Pjongjangu potpuno je propala, kažu stručnjaci. Nevolja je što je Trampova jednako loša, ali uz opasnu retoriku.

default

Jedan od raketnih testova Severne Koreje (mart 2016)

Kada je izabrani predsednik Tramp, nešto pre zvanične inauguracije, u Beloj kući posetio predsednika Obamu, mediji su preneli da je stari šef države preneo novom kako će jedan od glavnih izazova njegovog mandata biti Severna Koreja. Obama je, ispostavilo se, bio u pravu. Sedam meseci kasnije agresivno rukovodstvo u Pjongjangu preti da će napasti američku teritoriju. Daleke tenzije na Korejskom poluostrvu su u vrhu agende Donalda Trampa.

U jednoj stvari je Tramp nesumnjivo u pravu – to što Severna Koreja i dalje zadaje glavobolje Vašingtonu ima veze sa lošom politikom Baraka Obame. Njegov pristup problemu opisuje se sintagmom strateško strpljenje. Tako je Obama stvari definisao u jednoj strategiji nacionalne bezbednosti iz 2015: „Izazovi sa kojima se suočavamo zahtevaju strateško strpljenje i istrajnost.“ To se, doduše, nije odnosilo samo na Severnu Koreju već na spoljnu politiku generalno, ali je dalekoistočna diktatura svakako bila ogledni primer takve politike.

Obama je rano na početku svog prvog mandata odbacio vojnu opciju u pogledu Pjongjanga. Njegova administracija je maltene punih osam godina strpljivo pokušavala da na razne načine privoli ili primora Severnu Koreju da zaustavi razvoj raketa i nuklearnih bojevih glava. U Obamine alatke su spadali diplomatski i ekonomski pritisak, te stalne osude katastrofalnog socijalnog stanja i nedostatka ljudskih prava opisanih u izveštajima UN.

Pritisak bez ponude

„Obamin pristup Severnoj Koreji bio je promašaj. On je dao Severnoj Koreji vremena da nastavi sa razvojem svog nuklearnog arsenala“, kaže Kelsi Davenport, poznavateljka tematike nuklearnog razoružavanja u američkom trustu mozgova Asocijaciji za kontrolu naoružanja.

Osnovna greška je bila, smatra ona, Obamino očekivanje da će Pjongjang biti spreman da se razoruža pre nego što vašingtonska administracija uopšte pristane da sedne za pregovarački sto. „Od Severne Koreje se tražilo da se obaveže na ishod pregovora, dok se Sjedinjene Države ni na šta ne bi obavezale. Preduslovi za pregovore su prelazili sve granice.“

Sankcije, dodaje sagovornica DW, nisu bile povezane sa prihvatljivom ponudom Pjongjangu tako da komunističkom režimu praktično nije ponuđen izlaz. Ona Obaminu politiku opisuje kao „pravljenje računa bez krčmara“.

„Po svakom mogućem merilu je strateško strpljenje bilo promašaj“, saglasna je i Selest Arington, profesorka upućena u problematiku Koreje sa Univerziteta „Džordž Vašington“. Ona smatra da Vašington nije razumeo namere rukovodstva S. Koreje. „Samo čekanje na poteze Pjongjanga bilo je pasivno stanje. Možda je Obamina administracija mogla snažnije da insistira na dijalogu ili makar povratku na format pregovora šest država kao što je bio slučaj 2005. i 2006. godine.“

Štaviše, Bela kuća je ignorisala diskretno pruženu ruku iz Pjongjanga. Tako je, podseća Davenportova, 2014. i 2015. dinastija Kim ponudila zamrzavanje svojih testova nuklearnog oružja u zamenu za zamrzavanje američkih vojnih vežbi sa južnokorejskom vojskom. „Kada je Severna Koreja odškrinula vrata za razgovore, SAD su ih smesta zalupile.“

Poredeći situaciju sa američko-iranskim napetostima koje je Obamina vlada premostila, Kelsi Davenport navodi da se pregovorima sa Teheranom prišlo iskrenije i otvorenije.

Nova stara politika

Ono što sagovornice DW nazivaju „propašću Obamine politike“ rezultiralo je povratkom Severne Koreje proizvodnji plutonijuma za atomsko naoružanje te ambicioznijim programom razvoja projektila. Usledio je niz testova od kojih je svaki usijao stanje u regionu. „Tramp je u pravu kada kaže da je strateško strpljenje omanulo“, kaže Davenportova.

Ali nevolja je, dodaje, što osim kritike na račun svog prethodnika aktuelni predsednik nije uradio ništa da poboljša situaciju ili ponudi alternativu. „Zapravo je Trampova administracija prepakovala strateško partnerstvo i predstavila ga pod drugim nazivom maksimalni pritisak i angažovanje – i uparila to sa neodgovornim pretnjama vojnom silom. Novi pristup nije ništa bolji, čak je i mnogo opasniji.“

Karikatur von Sergey Elki Rote Linien der USA

Tramp nastavlja Obaminu liniju... samo u svom stilu

„Kada svedete stvari na suštinu, ne vidim merljivu razliku u pogledu politike“, kaže profesorka Arington. „Možda ima više retorike i tvitova i nejasnih signala i zbunjujućih poruka, ali na posletku izgleda uglavnom kao ono što smo gledali od Obamine administracije. Možda je strateško strpljenje još uvek živo.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android