Obama i dalje u „iračkoj močvari“ | Izbor iz štampe | DW | 08.03.2010
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Obama i dalje u „iračkoj močvari“

U Iraku su juče (7.3.) održani parlamentarni izbori, koje je predsednik SAD Barak Obama ocenio kao „važnu etapu u istoriji“. Ipak, njegov plan o povlačenju američkih snaga može da se izjalovi, ocenjuju nemačke novine.

default

Parlamentarni izbori, juče (7.3.) u Iraku

O izborima u Iraku list Tagesšpigel piše:

„Diskvalifikacijom oko 500 sunitskih i šiitskih političara premijer Maliki i religiozne šiitske stranke uspeli su kratkoročno da uklone nekoliko popularnih konkurenata. Međutim, na taj način otežali su život svim koalicionim partnerima kao i obrazovanje koalicione vlade. Eventualni vakuum vlasti, kao što se dogodilo posle izbora 2005. godine, ne bi ugrozio samo stabilnost zemlje, nego i planove američkog predsednika o povlačenju velikog dela vojnika. Obama je obećao građanima SAD da će sve borbene jedinice povući do kraja avgusta. Posle jučerašnjih izbora niko ne zna da li će to obećanje moći i da ispuni.“

O iračkim izborima piše i list Merkiše odercajtung:

„Zapadni model demokratije ne može da funkcioniše u zemlji koja je duboko nacionalno i verski podeljena. Nerešeno je pitanje raspodele prihoda od nafte između regiona. Ukoliko posle jučerašnjeg izbora ne bude moguće u razumnom roku obrazovati efikasnu vladu, porašće opasnost od građanskog rata. U susedstvu su zemlje spremne da se umešaju u događaje u Iraku. Iran već sada pokušava da ojača uticaj među iračkim šiitima. Saudijska Arabija podržava sunitsku manjinu kako bi potvrdila ulogu regionalne supersile. To sve čini malo verovatnim skoro povlačenje američkih snaga. Obama je hteo ubuduće da se koncentriše na Avganistan, ali i dalje je u iračkoj močvari.“

Katastrofalne posledice seksualne represije

List Noje vestfeliše povodom sve učestalijih vesti o seksualnoj zloupotrebi dece u crkvenim institucijama piše:

Regensburger Domspatzen

Katolička crkva prošle nedelje priznala da je u internatu crkvenog hora Regensburger Domšpacen bilo slučajeva seksualnog zlostavljanja

„Skandal iz dana u dan raste. Iz nedelje u nedelju stižu nove zastrašujuće vesti. Odnose se pre svega na incidente iz daleke prošlosti. To je kao pucanje brane: sve više žrtava nalazi hrabrost da javnosti saopšti šta im se dogodilo. Crkva, za sada, nije pokazala prevelik stid. Vatikan je, na primer, najavio podršku u istrazi slučaja zloupotrebe dece iz dečjeg hora katedrale u Regensburgu. Svojim rigidnim zabranama i tabuizacijom svega seksualnog, pre svega katolička crkva, vekovima je doprinosila tome da iza njenih zidova bujaju seksualne perverzije. Crkve u našoj zemlji smatraju se zaštitnicama vrednosti, ali se sada pokazuje da ponekad imaju pogrešne vrednosti. Njihov represivan seksualni moral ima katastrofalne posledice.“

Temom se bavi i list Zidojče cajtung:

„Crkva nije istinski spremna da snosi posledice. Radije bi i dalje interno proveravala da li su tačne optužbe za seksualnoi zloupotrebu dece i mladih. I dalje želi iza zatvorenih vrata da odlučuje o tome da li će i šta biti prosleđeno državnom tužilaštvu. I dalje crkva prečesto štiti grešnike. Međutim, ona ne sme da čeka da se krivci eventualno sami prijave – nije stvar u imidžu, nego u tome da se spreči da još neko dete bude seksualno napastvovano.”

Evropski monetarni fond – DA, ali uz dva uslova…

Belgien EU Parlament Anhörung Catherine Ashton

Ketrin Ešton

Povodom ideja o osnivanju Evropskog monetarnog fonda list Handelsblat piše :

„Osnivanje Evropskog monetarnog fonda bilo bi dobar potez. Međutim, to bi moralo da bude povezano sa dva uslova – prvo, potreban je ubedljiv kontrolni mehanizam. Bez ispunjavanja postavljenih uslova nema novca. Sa nemačkog stanovišta ništa ne bi bilo moguće bez uticaja i kontrole.

Kako bi Nemačka obezbeđivala najviše novca, najviše je i zainteresovana za kontrolu. I drugo, Evropski monetarni fond bio bi samo kocka u mozaiku koji bi rezultirao evropskom privrednom regulativom.“

Ketrin Ešton – ministarka ili asistentkinja?

List Noje vestfeliše se bavi spoljnom politikom EU:

„Dvadesetsedmorica su napokon shvatili da očekuju čuda od zajedničke poverenice za spoljnu politiku. Ketrin Ešton trebalo bi da iz ničega stvori prvu zaista novu instituciju EU u pola veka – diplomatsku službu – i pored toga da vodi računa o svim područjima krize uz izbegavanje svih nameštaljki rivalskog starog briselskog aparata. Utoliko je u redu što su ministri spoljnih poslova uzeli u zaštitu Eštonovu.

Ipak, preostaju dva pitanja. Jedno se odnosi na samu Eštonovu koja je bez dokazanih kvalifikacija preuzela dužnost koja itekako iziskuje odgovarajuće umeće. Niko ne zna da li je ona kvalifikovana da bude ministarka spoljnih poslova EU ili će biti samo asistentkinja za rešavanje spoljnopolitičkih problema.

Kao drugo postavlja se pitanje odnosa nove spoljnopolitičke službe prema Savetu ministara i Evropskoj komisiji. Za Eštonovu bilo bi dobro da to bude služba imuna na sve pokušaje zloupotrebe, za službu bilo bi dobro da njena čelnica ima pun suverenitet. Na žalost, ni jedno, ni drugo nije uspelo“, piše „Noje vestfeliše“

Privatni život usklađuju i žene i muškarci

Povodom današnjeg Međunarodnog dana žena list Berliner cajtung piše:

Menschen Personen Familie Garten Symbolbild Einfamilienhaus Spießer Spießbürger Symbolbild Word of the week

Privatni život i posao ne moraju da usklađuju samo žene, nego i žene, i muškarci

„Klasični pokret za prava žena sledio je društvene utopije 20 veka. Dogme o emancipaciji bile su važnije od individualnih odluka o načinu života. To se promenilo. Više ne postoji obrazac propisanog životnog puta žene i svaka žena o tome kako će živeti odlučuje samostalno.

Sve važniji su fleksibilni uslovi koji omogućavaju da se individualna sreća uskladi sa društvenim potrebama. Nije nikakav prirodni zakon da samo žena mora da brine o detetu, da samo ona mora da radi skraćeno i da isključivo ona mora da neguje sve članove porodice. Takav pristup je anahron – privatni život i posao ne moraju da usklađuju samo žene, nego i žene, i muškarci.“

Refenrendum – kočnica za Island?

O islandskom referendumu o vraćanju duga britanskim i holandskim štedišama koje su štedele u propaloj banci „Ajssejv“ list Abendblat piše:

„Osećanje Islanđana da su ih opljačkali upravo oni koji su najviše profitirali od rizičnih finansijskih poslova više je nego jako. Rezultat referenduma nije samo osuda finansijskih ajkula, nego i Evropske unije.

Naime postupci Londona i Haga nisu baš reklama za Uniju. Ovaj spor svakako predstavlja kočnicu u nastojanjima da Island 2012. uđe u Evropsku uniju.”

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama