O nastojanjima da se napravi neštacka krv
10. mart 2004.Oglas
Magnus Peršon, koji se povredio prilikom sporta, prvi je covek koji je prilikom operacije kicme dobio transfuziju od cetiri decilitra veštacke krvi.Peršon je rekao: "Mislim da je to veoma zanimljivo.Uzbudljivo je ucestvovati u tome i na neki nacin dati doprinos naucnom razvoju".
Veštacka krv ispituje se u dve stokholmske bolnice, u bolnici Hudinge i Institutu Karolinska.To su jedina mesta gde se veštacka krv testira, jer se Švedska smatra najpouzdanijom zemljom za takve eksperimente i jer Institut Karolinska uživa veliki ugled.Doktor Pjer Lafoli kaže:
"Veštacka krv ne mora da se testira (na tip i bolesti) pre upotrebe.Ona trenutno zamenjuje kolicinu krvi koju je pacijent izgubio i u kriticnim situacijama pomaže pri transportu kiseonika, dakle u najhitnijim slucajevima kada je neophodno reagovati u najkracem mogucem roku" kaže doktor Lafoli. U spasavanju života najcešce pomaže transfuzija krvi. Medjutim, kako svetsko stanovništvo raste veoma brzo, a istovremeno se smanjuje broj dobrovoljnih davalaca, naucnici groznicavo tragaju za tekucinom koja bi mogla da zameni krv.Cesto u kriticnim situacijama nema dovoljno konzervi krvi, ili je krv neodgovarajuce grupe.Osim toga, krv u konzervama može biti zagadjena ili inficirana.
Profesor Bengt Farel sa Instituta Karolinska vec godinama je savetnik americke kompanije koja je posle dve decenije istraživanja uspela da napravi sinteticku krv.Podnose je pacijenti svih krvnih grupa i do sada nisu primecene nikakve ozbiljnije propratne posledice posle transfuzije.Prilikom ranijih pokušaja transfuzije, primera radi, krvni pritisak bi toliko porastao da je predstavljao opasnost po život primaoca.Profesor Farel kaže:
"Veštacka krv predstavlja dramaticnu promenu i poboljšanje u zdravstvenoj zaštiti.Dovoljno je setiti se Afrike i ogromnih problema sa krvlju zaraženom virusom side.Gotovo svaka transfuzija tamo predstavlja opasnost da se virus prenese.Veštacka krv sastoji se od samo dva molekula i prakticno ni ne može da prenese virus", kaže profesor Farel.
Veštacka krv pravi se od krvi iz konzervi kojoj je istekao rok upotrebe i proizvodnja lici na kucnu pecaru rakije.Sam tok procesa je tajna i zašticen je patentom.Od presudnog znacaja jeste da veštacka krv prenosi kiseonik i da je podnose svi, bez obzira na krvnu grupu.
Hemoglobin, koji prenosi kiseonik, dobija se od crvenih krvnih zrnaca i povezuje sa sintetickom supstancom poli-etilen-glikolom. Veštacka krv može da se cuva godinama u vidu praha dok rok upotrebe konzervi sa pravom krvlju istice posle 40 dana.
Uprkos rezervisanosti, pre svega nemackih naucnika, istraživaci na Institutu Karolinska su optimisti.Oni procenjuju da ce za dve - tri godine veštacka krv biti puštena u prodaju.Problem je što se vrlo brzo razgradjuje u organizmu i ne zna se da li polietilenglikol u vecim kolicinama ima štetne posledice po organizam.
Inace, veštacka krv bi se pre svega koristila prilikom pružanja prve pomoci i operacija, ali bi se mogla primenjivati i u lecenju raka, posle šloga ili oboljenja krvotoka i srca.A i vojska je veoma zainteresovana za nju.Ali, o tome se ne govori glasno.
Veštacka krv ispituje se u dve stokholmske bolnice, u bolnici Hudinge i Institutu Karolinska.To su jedina mesta gde se veštacka krv testira, jer se Švedska smatra najpouzdanijom zemljom za takve eksperimente i jer Institut Karolinska uživa veliki ugled.Doktor Pjer Lafoli kaže:
"Veštacka krv ne mora da se testira (na tip i bolesti) pre upotrebe.Ona trenutno zamenjuje kolicinu krvi koju je pacijent izgubio i u kriticnim situacijama pomaže pri transportu kiseonika, dakle u najhitnijim slucajevima kada je neophodno reagovati u najkracem mogucem roku" kaže doktor Lafoli. U spasavanju života najcešce pomaže transfuzija krvi. Medjutim, kako svetsko stanovništvo raste veoma brzo, a istovremeno se smanjuje broj dobrovoljnih davalaca, naucnici groznicavo tragaju za tekucinom koja bi mogla da zameni krv.Cesto u kriticnim situacijama nema dovoljno konzervi krvi, ili je krv neodgovarajuce grupe.Osim toga, krv u konzervama može biti zagadjena ili inficirana.
Profesor Bengt Farel sa Instituta Karolinska vec godinama je savetnik americke kompanije koja je posle dve decenije istraživanja uspela da napravi sinteticku krv.Podnose je pacijenti svih krvnih grupa i do sada nisu primecene nikakve ozbiljnije propratne posledice posle transfuzije.Prilikom ranijih pokušaja transfuzije, primera radi, krvni pritisak bi toliko porastao da je predstavljao opasnost po život primaoca.Profesor Farel kaže:
"Veštacka krv predstavlja dramaticnu promenu i poboljšanje u zdravstvenoj zaštiti.Dovoljno je setiti se Afrike i ogromnih problema sa krvlju zaraženom virusom side.Gotovo svaka transfuzija tamo predstavlja opasnost da se virus prenese.Veštacka krv sastoji se od samo dva molekula i prakticno ni ne može da prenese virus", kaže profesor Farel.
Veštacka krv pravi se od krvi iz konzervi kojoj je istekao rok upotrebe i proizvodnja lici na kucnu pecaru rakije.Sam tok procesa je tajna i zašticen je patentom.Od presudnog znacaja jeste da veštacka krv prenosi kiseonik i da je podnose svi, bez obzira na krvnu grupu.
Hemoglobin, koji prenosi kiseonik, dobija se od crvenih krvnih zrnaca i povezuje sa sintetickom supstancom poli-etilen-glikolom. Veštacka krv može da se cuva godinama u vidu praha dok rok upotrebe konzervi sa pravom krvlju istice posle 40 dana.
Uprkos rezervisanosti, pre svega nemackih naucnika, istraživaci na Institutu Karolinska su optimisti.Oni procenjuju da ce za dve - tri godine veštacka krv biti puštena u prodaju.Problem je što se vrlo brzo razgradjuje u organizmu i ne zna se da li polietilenglikol u vecim kolicinama ima štetne posledice po organizam.
Inace, veštacka krv bi se pre svega koristila prilikom pružanja prve pomoci i operacija, ali bi se mogla primenjivati i u lecenju raka, posle šloga ili oboljenja krvotoka i srca.A i vojska je veoma zainteresovana za nju.Ali, o tome se ne govori glasno.
Oglas