O izložbi "Namibija - Nemacka - zajednicka istorija" koja je otvorena u Kelnu
9. mart 2004.Oglas
Gvozdene mengele, naredjenja o streljanjima potpisana od strane nemackog generala - u Etnografskom muzeju u Kelnu izloženo je 600 eksponata iz vremena kolonijalnog rata pre tacno jednog veka u tadašnjoj Nemackoj Jugozapadnoj Africi.Mnogi strucnjaci smatraju da je rec o genocidu na teritoriji na kojoj je današnja Namibija, jer je nemacki ratni cilj bio iskorenjenje tamošnjeg naroda Herero.Ova izložba, kako kažu u muzeju, najveca je povodom godišnjice rata i bice otvorena do 3.ceg oktobra.
"U Nemackoj se malo zna o toj epohi i genocidu", rekao je na otvaranju izložbe u nedelju etnolog iz Kelna Mihael Bolig.A direktor muzeja Klaus Šnajder se nada da ce izložba doprineti da se i u školama više predaje toj epohi.
"Veliki general mocnog nemackog cara" tako je general Lotar fon Trota u oktobru 1904.te potpisao naredbu da se svi pripadnici naroda Herero proteraju ili pobiju.Trota je zapretio, zbog ustanka naroda Herero protiv nemacke kolonijalne vlasti, da ce streljati i žene i decu.
Na izložbi je prikazan prepis te naredbe, a mogu se videti i lanci u koje su bili okovani zarobljenici.Mnogi su umrli u koncentracionim logorima od gladi i bolesti.Strucnjaci danas o svemu govore kao o prvom genocidu u nemackoj istoriji i povezuju ga cak sa holokostom.
Nemacka je vladala u Jugozapadnoj Africi od 1884.te do 1915.te, posle Prvog svetskog rata podrucje je preuzela Južna Afrika, a 1990.te tu je proglašena Namibija.Medjutim, Nemci su u tom podrucju bili mnogo ranije - nadjeno je jedno zvono izliveno u Kelnu još 1736.te godine.U 19.tom veku misionari su u Vupertal preneli nadgrobni spomenik Herera napravljen od rogova goveda. Naziv izložbe: "Namibija - Nemacka: zajednicka istorija" zato ima dvostruko znacenje - to je zajednicko secanje koje dele dve zemlje, ali i trauma koja jedne cini žrtvom, a druge krivcem. Izložba prikazuje i jedno i drugo - neprijateljstvo i zajedništvo i to na izricitu želju predstavnika Namibije.
"U Nemackoj se malo zna o toj epohi i genocidu", rekao je na otvaranju izložbe u nedelju etnolog iz Kelna Mihael Bolig.A direktor muzeja Klaus Šnajder se nada da ce izložba doprineti da se i u školama više predaje toj epohi.
"Veliki general mocnog nemackog cara" tako je general Lotar fon Trota u oktobru 1904.te potpisao naredbu da se svi pripadnici naroda Herero proteraju ili pobiju.Trota je zapretio, zbog ustanka naroda Herero protiv nemacke kolonijalne vlasti, da ce streljati i žene i decu.
Na izložbi je prikazan prepis te naredbe, a mogu se videti i lanci u koje su bili okovani zarobljenici.Mnogi su umrli u koncentracionim logorima od gladi i bolesti.Strucnjaci danas o svemu govore kao o prvom genocidu u nemackoj istoriji i povezuju ga cak sa holokostom.
Nemacka je vladala u Jugozapadnoj Africi od 1884.te do 1915.te, posle Prvog svetskog rata podrucje je preuzela Južna Afrika, a 1990.te tu je proglašena Namibija.Medjutim, Nemci su u tom podrucju bili mnogo ranije - nadjeno je jedno zvono izliveno u Kelnu još 1736.te godine.U 19.tom veku misionari su u Vupertal preneli nadgrobni spomenik Herera napravljen od rogova goveda. Naziv izložbe: "Namibija - Nemacka: zajednicka istorija" zato ima dvostruko znacenje - to je zajednicko secanje koje dele dve zemlje, ali i trauma koja jedne cini žrtvom, a druge krivcem. Izložba prikazuje i jedno i drugo - neprijateljstvo i zajedništvo i to na izricitu želju predstavnika Namibije.
Oglas