1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Putin i Šolc
Putin i ŠolcFoto: Kay Nietfeld/Sputnik/AP/dpa/picture alliance

O čemu su Šolc i Putin razgovarali sat vremena?

3. decembar 2022.

Posle jednosatnog telefonskog razgovora Olafa Šolca i Vladimira Putina - Nemačka i Rusija su izdale krajnje konfrontativna saopštenja, osim oko jedne tačke. Džozef Bajden je uslovno takođe otvoren za razgovore.

https://p.dw.com/p/4KOwv

U telefonskom razgovoru sa kancelarom Olafom Šolcom, ruski predsednik Vladimir Putin je optužio Nemačku i njene saveznike da zauzimaju „destruktivnu liniju" u vezi sa ratom u Ukrajini.

Prema Kremlju, Putin je u jednosatnom razgovoru kritikovao zapadne države zato što „kijevski režim pumpaju oružjem i obučavaju ukrajinsku vojsku”. Ta vojna i finansijska pomoć je odgovorna za to što Ukrajina odbacuje pregovore sa Rusijom.

Nemačka ne menja kurs

U svom prvom telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom posle sedam nedelja, Šolc je ponovio rešenost Nemačke da nastavi da pruža vojnu podršku Ukrajini u borbi protiv ruskih agresora.

Kako je u petak saopštio portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt, Šolc je osudio ruske napade na ukrajinske infrastrukturu i zahtevao, što je brže moguće, diplomatsko rešenje - koje mora uključivati povlačenje ruskih trupa.

Ruski napadi već sedmicama paralizuju snabedevanje strujom i mreže centralnog grejanja u mnogim mestima u Ukrajini. Delimično je narušena i vodovonda mreža.

Šolc je poslednji put razgovarao sa Putinom 13. septembra, a pre toga je bila još duža pauza u komunikaciji od tri i po meseca.

Putin pozvao Šolca da preispita politiku prema Ukrajini

Prema Kremlju, Putin je pozvao Šolca da preispita svoju politiku prema Ukrajini. Šef Kremlja je takođe branio nedavne masovne raketne napade na Ukrajinu kao odgovor na „provokacije Kijeva" protiv civilne infrastrukture u Rusiji, uključujući napad u kojem teško oštećen most ka crnomorskom poluostrvu Krimu koje je Rusija anektirala 2014. i energetske objekte.

Kako je saopšteno iz Kremlja, Putin je još jednom pozvao da se „teroristički napad" na gasovode Severni tok 1 i 2rasvetli transparentnim istragam – uz učešće ruskih vlasti. Krajem septembra, u blizini danskog ostrva Bornholm u Baltičkom moru, eksplozije su napravile četiri rupe na gasovodima između Rusije i Nemačke. EU i NATO polare od toga da se radi o sabotaži, ali do sada nisu nikome konkretno pripisale krivicu.

Šolc i Putin su se složili oko jedne tačke. Kako navodi Hebeštrajt, obojica su istakli važnu ulogu nedavno obnovljenog sporazuma o izvozu žitarica iz Ukrajine. Takođe su se dogovorili da ostanu u kontaktu.

Emanuel Makron i Džozef Bajden, Vašington 1.12.2022.
Emanuel Makron i Džozef Bajden, Vašington 1.12.2022.Foto: Jim Watson/AFP

Bajdenova ponuda da razgovara sa Putinom

Predsednik SAD Džozef Bajden rekao je da želi da razgovara sa ruskim predsednikom - ako je Vladimir Putin voljan da okonča rat u Ukrajini.

„Dozvolite mi da veoma pažljivo biram reči. Spreman sam da razgovaram sa gospodinom Putinom ako on zaista pokaže interesovanje za pronalaženje načina da se okonča rat. On to još nije uradio", rekao je Bajden na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Vašingtonu.  Bajden je takođe rekao da će sa Putinom razgovarati samo uz konsultacije sa NATO saveznicima.

Makron je rekao da će nastaviti da vodi razgovore sa ruskim predsednikom kako bi se sprečila eskalacija i postigli konkretni ciljevi, kao što je zaštita nuklearnih elektrana.

Šta kaže Putin?

Prema rečima njegovog portparola, Putin je otvoren za razgovore sa Bajdenom o rešenju za Ukrajinu.

„Putin je bio, jeste i ostaje otvoren za kontakte i pregovore", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na konferenciji za novinare u Moskvi.

Međutim, odbijanje SAD da prizna anektirane oblasti u južnoj i istočnoj Ukrajini kao rusku teritoriju otežava potragu za kompromisom. Peskov je takođe odbacio uslove koje je Bajden postavio za razgovor dvojice predsednika.

Prema tumačenju Moskve, Bajden je rekao da će pregovori biti mogući tek „nakon što Putin ode iz Ukrajine”. Vlada u Moskvi „sigurno" nije spremna da prihvati ovaj uslov, rekao je portparol Kremlja.

DR (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.