NSA neće prestati sa špijuniranjem | Politika | DW | 19.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

NSA neće prestati sa špijuniranjem

Sledeće nedelje počinje sajber dijalog između SAD i Nemačke – to je odgovor na špijunsku aferu NSA. U Berlinu su se sastala dva glavna savetnika za pitanja interneta. Kokva su njihova očekivanja od dijaloga?

Kako ocenjujete dosadašnji uticaj Nemaca u debati oko NSA u Sjedinjenim Državama? Na ovo pitanje je Alek Ros, koji je četiri godine bio glavni savetnik Hilari Klinton za internet diplomatiju i digitalne inovacije kratko odgovorio: mali. Jer, za debatu o prisluškivanju, za koje je odgovorna američka tajna služba - NSA jedan jedini glas i nema neku težinu. Drugačije bi bilo kada bi govorila Evropa. Ali, ipak dijalog koji će se 26. i 27. juna održati u Berlinu, između SAD i Nemačke, korak je u pravom smeru, smatra Ros, koji je vodio Obaminu internet kampanju 2008. godine. "Veoma važan znak" Ros vidi u tome što će u dijalogu učestvovati nekadašnji načelnik štaba Bele kuće, danas poverenik predsednika Obame za zaštitu podataka, Džon Podesta.

I Dirku Brengelmanu, zaduženom za sajber-spoljnu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, koji će takođe učestvovati u tzv. sajber-dijalogu, jasno je na kakve se sve poteškoće može naići u unutrašnjoameričkoj debati o NSA. Ipak Brengelman ne želi da umanji težinu nemačkog glasa u tome. Jer, nakon svega i u američkom Kongresu se vodi debata o zaštiti podataka i pronalaženju balansa između privatnosti i slobode i bezbednosti. I upravo tu bi Nemačka mogla da doprinese svojim viđenjem stvari. SAD znaju da je Nemačkoj ova debata veoma važna, a i u Bundestagu, u međuvremenu deluje specijalni istražni odbor, koji nadgleda rad tajnih službi. Tako da je nacionalna debata dospela tamo gde i pripada - u parlament.

Poželjni dalji sastanci

Brengelman smatra da bi u okviru sajber-dijaloga morao da se organizuje čitav niz sastanaka. Na početku će se raspravljati o temama kao što su velike baze podataka, ekonomski potencijali i međunarodna saradnja na međunarodnom planu. Nije isključeno da će na obe strane doći do približavanja stavova, kada je reč o dve-tri teme, što bi se opet produbilo na kasnijim sastancima.

Brengelman je dodaje i da se zajedničko saopštenje svakako ne može očekivati nakon prvog sastanka, i tako raspršio velika očekivanja stručne javnosti. S druge strane on je naglasio kako će se sa SAD pregovarati i na drugim nivoima, kada je reč o pitanjima Interneta. Ros je predložio da se na stolu nađe sporazum, koji bi SAD i Nemačka eventualno potpisale i osigurale da između ove dve zemlje više ne dolazi do industrijske špijunaže. Time bi se postigao jedan konkretan cilj pregovora.

NSA-afera? Pa pitajte BND!

Raniji pokušaj savezne vlade da sa Amerikancima razgovara o radu njihovih tajnih službi - do sada je ostao bezuspešan. Na mnoga pitanja nije dobijen odgovor. Brengelman tvrdi da neće biti odustajanja od nekih pitanja. Ali, Ros predlaže drugi put i kaže: BND (nemačka tajna služba za inostranstvo prim. red.) ima odgovore! Jedina razlika, kaže on, između NSA i BND je u tome što BND ima manji budžet. Ros je time implicirao da BND zna sve o načinu na koji protiču informacije, a samim tim i da BND kao tajna služba radi na sličan način. Tako bi i Nemci konačno trebalo da se pogledaju u ogledalo i preispitaju način na koji rade i oni sami.

Ros je podvukao da se NSA-debata u Sjedinjenim Državama ne vodi, kako bi se smanjio obim špijuniranja, već se govori o reformama. Mnogi načini na koje se radilo su bili pogrešni. Jer, nije sve što je tehnički moguće i ispravno, kaže on. Pri tom SAD ne odustaju od obima špijuniranja, ona će se samo regulisati na drugi način. Nešto slično izjavila je u intervjuu za ZDF i Hilari Klinton. Moraju da se promene zakoni kako bi tajne službe bolje radile.

Nema privatne sfere na Internetu?

Ros je iskoristio i svoj nastup na događaju koji je organizovala Fondacija Vodafon u Berlinu kako bi održao kratku lekciju o svom - u stvari o američkom - pogledu na Internet. On smatra da je ograničavanje prikupljanja i čuvanja podataka, pogrešan put. Jer podaci su, kako kaže, za informatička vremena sirovina, isto kao što je i čelik bio sirovina u industrijskim vremenima.

Osim toga internet tehnologije se tako brzo razvijaju tako da je jako teško sve to zakonski ispratiti. Ovde je, pored principa transparentnosti, jedan od izlaza saradnja između privatnog i javnog sektora. Ali na kraju bi ipak morao da odluči sam korisnik. Jer, ako imate problema sa Guglom ili Fejsbukom onda ne morate da ih koristite. A (nemačka) diskusija o privatnoj sferi u svetskoj globalnoj mreži se previše vezuje za starinske medije. Jer, Internet je na kraju i napravljen za komunikaciju i razmenu podataka - a ne za privatnu sferu.