Novine, uprkos internetu

Nemački izdavači na istom tom internetu, koji navodno ubija štampu, vide rešenje i izlaz iz krize. „Internet je, što se tiče širenja sadržaja, blagoslov za izdavače“, smatra Ditmar Volf, direktor Udruženja nemačkih izdavača dnevnih novina i časopisa (BDZV). On smatra da izdavači dnevnih novina raspolažu svim preduslovima da iz „nove medijske kulture izađu kao pobednici“.

Nove statistike očito podupiru Volfov optimizam. Čak 39 odsto korisnika interneta redovno posećuje internet ponude dnevnih novina. Iznenađujuće je da je u starosnoj dobi između 14 i 29 godina, dakle starosnoj grupi za koju se smatra da je baš ne zanima dnevna politika, ovaj postotak iznosi 62 odsto. „Dnevne novine na internetu dosežu najšire slojeve publike“, kaže Volf.

Ali jedno je broj klikova, a drugo i stvarna zarada od oglasa. I neko osetno poboljšanje nije na vidiku. „Mi smo jedinstveni u oceni da reklamiranje preko interneta neće biti dostatno za pokrivanje troškova sadržaja“, kaže Joahim Furman koji je unutar BDZV-a zadužen za onlajne izdavaštvo.

Rešenje se ponovno traži u naplati konkretnih sadržaja. Ono što je pre nekoliko godina neslavno propalo, sada bi, širenjem uređaja poput Ajpedova, moglo uroditi plodom. Prodaja tzv. e-papira, tj. elektronskih pretplata novina je u poslednje vreme u porastu. „Mentalitet po kojem sve na internetu mora biti besplatno polako nestaje“, zaključuje Furman.

Rat privatnih i državnih medija

Račune privatnim izdavačima već godinama, međutim, mrse oni koji svoje sadržaje stavljaju besplatno na internet. Tu se pre svega radi o javnim medijskim kućama koje svoj program finansiraju pretplatama građana. Privatni izdavači traže da državni mediji drastično ograniče svoju ponudu na internetu jer smatraju da se stvorila apsurdna situacija po kojoj građani svojom pretplatom finansiraju gašenje privatnih medija. Javne medijske kuće s druge strane drže da pretplatnici za svoj novac imaju pravo na „kompletnu uslugu“ tj. na radio, TV program i onlajn sadržaje. Svi pokušaji dogovora za sada su propali.

Još jedan trn u oku izdavačima su i portali koji skupljaju sadržaje sa stranica dnevnika i časopisa te ih objavljuju na svojim stranicama. Iako takvi portali, poput Gugl Njuza po pravilu objavljuju izvor sadržaja, sam vlasnik prava na sadržaje od toga nema prevelike koristi. Stoga izdavači traže da se i za ovakvo korišćenje naplaćuju autorska prava.

I dok borba za budućnost informacije na internetu traje, tiraž štampanih izdanja pada, i to u proseku za tri odsto godišnje. Uprkos tome još uvek dve trećine Nemaca svaki dan uzme u ruke novine od papira. Era aplikacija i tablet računara očigledno još nije u potpunosti stigla.

Autori: Matias Belinger / Nenad Krajcer
Odg. urednik: Nemanja Rujević