Novinari se žale na BND | Politika | DW | 01.02.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Ustavni sud

Novinari se žale na BND

Više udruženja novinara i istraživačkih reportera iz inostranstva podnelo je nemačkom Ustavnom sudu žalbu zbog takozvanog Zakona o obaveštajnoj službi BND smatrajući ga napadom na slobodu štampe.

Zakon o Nemačkoj tajnoj službi za inostranstvo Bundesnahrihtendinst (BND) stupio je na snagu 1. januara 2017. On ovlašćuje tu službu da bez ikakvih konkretnih sumnji prisluškuje telefonske razgovore i nadzire elektronsku komunikaciju stranih građana – pa tako i novinara – kao i njihovo korišćenje interneta. Predsednik Nemačkog sindikata novinara DJV Frank Iberal rekao je da osobe od kojih novinari dobijaju poverljive informacije, tj. novinarski izvori, više neće biti sigurne da će njihov identitet ostati tajan.

U potpisnike žalbe spadaju Kadija Ismailova iz Azerbejdžana, dobitnica alternativne Nobelove nagrade 2017, kao i Raul Olmos, meksički novinar koji je učestvovao u istraživanju o tzv. Rajskim papirima. Tu su i branitelji ljudskih prava i novinari iz Nemačke, Holandije, Velike Britanije, Slovenije, kao i makedonski novinar Goran Lefkov. 

Umešale su se i Ujedinjene nacije

Prema pomenutom zakonu, novinari ne smeju biti pod nadzorom u Nemačkoj, a reporteri iz EU mogu samo pod određenim uslovima da budu prisluškivani. No, za sve preostale novinare Zakon važi u punom obimu. DJV smatra da su time uspostavljene „dve klase slobode štampe“. No, u današnje vreme ima sve više međunarodnih novinarskih projekata poput „Panamskih papira“ – strani novinari koje prisluškuje BND i njihove nemačke kolege stalno razmenjuju informacije i na taj način se i u Nemačkoj narušava poverljivost novinarskog rada.

 - pročitajte još: Tajni sastanci vlasti i novinara

Aktuelna vlast u Nemačkoj navodi da sporni zakon služi zaštiti „političkih interesa Nemačke“. No, on omogućava širok spektar saradnje sa stranim tajnim službama i razmenu informacija sa njima. Time je legalizovana mogućnost da BND, na primer, prisluškuje Njujork tajms i dobijene informacije stavi na raspolaganje američkoj tajnoj službi NSA, koja zauzvrat može da prisluškuje nemačke novinare. To je bilo jasno i trojim specijalnim izvestiocima UN koji su zbog toga napravili malu ekspertizu i poručili nemačkoj vladi da krši međunarodne standarde ljudskih prava.

Neosnovan i neprimeren nadzor

Izvestioci Dejvid Kej (za zaštitu slobode mišljenja), Mišel Forst (za situaciju branitelja ljudskih prava) i Monika Pinto (za nezavisnost sudija i advokata), krajem jula 2016. su u toj ekspertizi naveli da su zakonske odredbe formulisane tako da postoji „veliki rizik da BND (...) sakuplja i analizira podatke o stranim građanima i institucijama koje ne mogu biti optužene ni za krivična dela ni za nekorektno ponašanje“. Oni su naglasili da posebno odredbe o masovnom nadzoru ne zadovoljavaju kriterijume o „nužnim“ i „primerenim“ merama.

Izvestioci UN su naveli i da novi zakon (čije je donošenje tada bilo još u planu) budi ozbiljne sumnje da strani novinari i njihovi informanti mogu biti cilj neosnovanog i neprimerenog nadzora. Slične sumnje su izneli i kada je reč o zaštiti komunikacije između advokata i njihovih klijenata.

Legalizovano ono što je bilo nelegalno

Svi novinari koji su podneli žalbu Nemačkom ustavnom sudu u svojim zemljama investigativno rade na razotkrivanju korupcije, poreskih prevara, organizovanog kriminala i kršenja ljudskih prava.

 - pročitajte još: „Uvek ćeš biti naša meta“

Zanimljivo je da je nemačka vlada (velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata) rešila da preradi postojeće zakone o nadzoru nakon izbijanja na videlo skandala oko saradnje BND i NSA. Tada se ispostavilo da BND „češlja“ elektronsku komunikaciju građana na osnovu pojmova za pretragu koje je dobijala od NSA – takozvanih selektora. Selektori mogu biti pojedine reči, ali i brojevi telefona ili adrese osoba za koje se interesuju tajne službe.

U februaru 2017, magazin Špigel je otkrio da je BND još od 1999. godine nadzirao strane novinare renomiranih medija, između ostalog, BBC, Rojtersa i Njujork tajmsa. Umesto da suzbije takav način rada, nemačka vlada ga je novim zakonom jednostavno – legalizovala.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM