Novinari na „crnoj listi“ | Politika | DW | 27.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Novinari na „crnoj listi“

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, ali i „Reporteri bez granica“ kritikuju odnos turskih vlasti prema stranim novinarima. Nekima se ne dozvoljava ulazak u tu zemlju, a neki se i hapse.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan više nego jasno je stavio do znanja da nema razumevanja za satiru. Ali i novinari koji se ne bave satirom, već pišu „ozbiljne“ članke, nemaju lak posao ako žele da izveštavaju o vladi te zemlje. Glavni urednik i jedan novinar lista „Džumhurijet“ trenutno se nalaze pred sudom gde su optuženi za špijunažu i odavanje državne tajne. Oni su objavili izveštaj o tome kako je turska obaveštajna služba isporučivala oružje islamističkim snagama u Siriji.

U martu su jedinice specijalne policije upale u redakciju lista „Zaman“, nakon što je sud u Istanbulu naložio da se u taj list uvede državna kontrola. Izdavačka kuća kojoj pripada „Zaman“, dovodi se, naime, u vezu sa propovednikom Fetulahom Gulenom, ljutim protivnikom predsednika Erdogana.

Martin Schulz Präsident EU Parlament Porträt

Šulc je zabrinut za slobodu štampe u Turskoj

U poslednje vreme sve više stranih medija se pita da li predsednik Erdogan pokušava da kontroliše i pisanje stranih novinara. Proteklih dana više izveštača iz raznih zemalja sprečeno je da uđe u Tursku ili su uhapšeni.

Političari kritikuju odnos Turske prema stranim reporterima i zabrinuti su zbog mogućeg postojanja „crne liste“ sa imenima nepoželjnih.

„Spiskovi na kojima se nalaze imena novinara nemaju ništa zajedničko s demokratijom“, izjavio je još u ponedeljak (25.4.) predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc za list „Bild“.

Zabrana ulaska u zemlju, hapšenja i deportacije

Jorgos Mutafis, fotoreporter čije su fotografije objavljivane u nizu evropskih publikacija, pokušao je da protekle subote (23.4.) uđe u Tursku i da odatle izveštava za „Bild“. Zaustavljen je odmah na aerodromu u Istanbulu uz obrazloženje da se njegovo ime nalazi na jednoj listi.

Slično iskustvo imao je i Folker Švenk, dopisnik nemačkog javnog servisa ARD. On je sredinom aprila iz dopisništva ARD-a u Kairu krenuo ka pograničnom delu između Turske i Sirije, kako bi tamo razgovarao sa izbeglicama. Uhapšen je na aerodromu u Istanbulu i morao je da se vrati u Kairo.

To je kritikovala i kancelarka Angela Merkel: „Pratimo razvoj situacije i sve to posmatramo sa izvesnom zabrinutošću.“

Holandska novinarka Ebru Umar, koja trenutno živi i radi u turskom gradu Kušadasiju, uhapšena je proteklog vikenda. U međuvremenu je puštena na slobodu, ali uz ograničenje da ne sme da napusti Tursku i mora redovno da se javlja policiji.

Umar je nedavno u holandskom listu „Metro“ objavila članak u kojem je kritikovala turskog predsednika Erdogana. Još uvek se ne zna kakvi će biti dalji potezi turskih vlasti u njenom slučaju. U svojoj poruci na Tviteru ovog utorka (26.4.) je objavila da je pozvana na razgovor u Državno tužilaštvo.

Organizacija „Reporteri bez granica“ pažljivo prati pogoršanje slobode medija u Turskoj. Ulrike Gruska, portparolka te organizacije, navodi za DW da novinari u Turskoj rade pod velikim pritiskom. „Iznad novinara se gomilaju preteći tamni oblaci. Onaj ko piše protiv Erdogana, taj može zbog toga lično da odgovara“, kaže Gruska.

Ona navodi da su se od sredine protekle godine pogoršali i uslovi u kojima rade strani novinari. Tada su izbili sukobi u kurdskim područjima Turske i stalno su beleženi slučajevi da su iz tih regiona bez razloga proterivani reporteri koji su hteli da izveštavaju o tim borbama.

Vlada u Ankari je nervozna

Reporter ohne Grenzen Pressesprecherin Ulrike Gruska

Gruska: Postojanje „crne liste“ fatalan signal za demokratiju u Turskoj

„Tako nešto do sada nije bilo zabeleženo u ovolikoj meri“, dodaje Gruska. „Svedoci smo povećanja nervoze kod turskih vlasti, što očigledno dovodi do ovakvih reakcija.“

Njena organizacija nema nikakav dokaz o postojanju „crne liste“ s imenima novinara, ali se trudi da sazna više o tome. „Ukoliko neka zemlja koja tvrdi da je demokratska i koja je kandidat za ulazak u EU zaista ima spisak sa imenima onih koji zbog kritičnog stava prema vladi ne smeju da uđu u nju, onda to protivreči svim vrednostima koje mi ovde zastupamo“, naglašava Gruska.

DW.COM