Novinar koji je vladi objavio rat

Edvard Sekejva (na naslovnoj fotografiji) se ne predaje. Najhrabriji novinar u Ugandi tužio je vladu jer mu nije ustupila informacije koje je tražio. On sumnja da su državni službenici kupili prava nad zemljištem u čijoj je blizini nedavno pronađena nafta. Oni će, kada se počne sa vađenjem nafte s tih područja, od naftnih kompanija dobiti visoke novčane odštete.

Iako su zakonski obavezne, vlasti nisu Sekejvi želele da kažu čije je to zemljište. Naime, Parlament je još 2002. godine usvojio zakon po kojem su državni službenici, u okviru borbe protiv korupcije, obavezni da javnosti iznesu podatke o sopstvenoj imovini. Sekejvin advokat Isak Kimaze kaže da je Sekejva za dobijanje tih informacija morao da popuni jedan formular. „Međutim, takvi formulari ne postoje“, rekao je Kimaze na početku sudskog procesa koji će biti nastavljen za dva meseca.

Pad na listi korumpiranih zemalja

Uganda je na „Indeksu korupcije“ nevladine organizacije Transparensi internešnel“ na 140. mestu, od ukupno 177 zemalja. Ta istočnoafrička zemlja iz godine u godinu sve više pada na toj listi. Prošle godine je pala za deset mesta.

Korupcija je u Ugandi sastavni deo svakodnevice. Sekejva kaže da je sasvim normalno da policajac od vozača kojeg je zaustavio traži novac. On kaže da je skoro postalo sasvim normalno da se službenicima daje mito ako želite da vam završe neki posao, na primer da vam registruju automobil. On dodaje da je postalo normalno da iz državne kase nestaju velike količine novca i da državni službenici, kao na primer ministri ili sudije kupuju skupe nekretnine i automobile i žive u skupim vilama. Tokom svog rada kao glavni i odgovorni urednik u jednom nedeljniku, 38-godišnji Sekejva često je nailazio na prepreke kojima se vlasti služe kako bi otežale pristup informacijama.

Međutim, on se ne predaje. Naprotiv: od Ministarstva za zaštitu okoline želi da sazna ko je izdao dozvolu za izgradnju kuća na zaštićenom području. Od Ministarstva za obrazovanje želi da sazna po kojim kriterijumima su deljene stipendije. On takođe želi da sazna ko je gradio most koji se srušio samo dve sedmice nakon što je završen. Želi da zna i kako je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede sebi mogao da priušti da kupi mercedes u vrednosti od 100.000 dolara.

Prikupljanje informacija – mukotrpan posao

Sekejva kaže da je dobijanje informacija mukotrpan i težak posao koji zahteva mnogo strpljenja. On na primer od vlasti koje su zadužene za geološka istraživanja i rudnike želi da na uvid dobije ugovore sklopljene između vlade i jedne fabrike cementa. Povod je skandal o odšteti koju je država isplatila jednom preduzeću koje zapravo ne postoji. „Kancelarije se nalaze u Entebeu, dakle 40 kilometara od mesta u kojem živim. Tamo sam bio pet puta. Govorili su mi da čekam ili da dođem ponovo sutra. Nakon toga su mi rekli da dokumente ne mogu da pogledam jer postoji mogućnost da ih ukradem. Kasnije su mi rekli da su izgubili moj zahtev i da moram da ga podnesem još jednom“, kaže Sekejva i dodaje: „Za to su potrebni debeli živci. Već su me optuživali da sam opozicioni političar. Žele da prestanem sa istraživanjem. Međutim, naš slogan glasi – nikada ne prestati“.

Sekejva je do sada podneo 36 zahteva. Ni na jedan nije dobio odgovor. Zbog toga želi da pokrene 36 sudskih postupaka. To je jedan od razloga zašto je osnovao nevladinu organizaciju.

Da li i građani učestvuju u korupciji?

Sekejva kaže da je korupcija u Ugandi mogla toliko da se proširi jer je podržavaju i sami građani. On kaže da korumpirane osobe ne mogu lako da pronađu izgovor ako celo društvo postavi pitanje korupcije. Međutim, taj novinar često se susreće sa slučajevima da stanovnici Ugande jednostavno prihvataju korupciju ili štite korumpirane službenike.

„Često me pitaju zašto to radim i kažu mi da bi bilo bolje da te ljude ostavim na miru. To me pitaju isti oni koji se istovremeno žale da u bolnicama nema lekova i da su putevi puni rupa. Ipak, oni žele da krivce ostavim na miru. Kako je moguće da jedan državni službenik sa mesečnom platom u iznosu od 1.000 evra može da gradi četiri ili pet robnih kuća? Niko se ne pita kako je on došao do novca. Pod hitno moramo da se probudimo!“

Mazanje očiju zapadnim donatorima

Sekejva želi transparentnost i zato insistira na poštovanju zakona, koji su predviđeni za borbu protiv korupcije, ali koji do sada nikada nisu primenjeni. Primer je Zakon o slobodnom pristupu informacijama koji je usvojen 2005. godine. Međutim, tek od 2011. godine postoje pravila o primeni tog zakona.

„Ti zakoni nisu usvojeni zbog stanovnika Ugande, nego da bi se zadovoljili zapadni donatori i da bi se stekao utisak da ovde postoje instance kontrole“, kaže Sekejva. Vladajuća stranka hvali se da je donela šest antikorupcionih zakona. „Samo da li se oni i sprovode? Ne. Sada stanovnici Ugande imaju šansu da testiraju te zakone. To sada radim u svom projektu. Stavljamo vladu pod pritisak i želimo primenu zakona. Zašto nakon 11 godina nema formulara za podnošenje zahteva? Do sada su zakoni bili samo ukras“, kaže Sekejva.

Sekejvajin projekat nije bezopasan. Istražujući imovinsko stanje ministara, oficira i predsednikove rodbine, on je već dobio nekoliko pretnji smrću. Žalio se predsedniku Joveri Museveniju. On je pozvao Sekejvu, informisao se o njegovom projektu i na kraju zaključio da je Sekejvina ideja dobra. Od tada stalno dobija pretnje smrću.

Autori: Simon Šlindvajn / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković