Novim zakonom se otvaraju vrata i useljenicima iz Srbije | Politika | DW | 07.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Novim zakonom se otvaraju vrata i useljenicima iz Srbije

Bundestag je prihvatio zakon koji reguliše useljavanje stručne radne snage iz zemalja van EU - dakle i Srbije. No do koje mere se to tiče građana zapadnog Balkana za koje su i do sada važila posebna pravila?

Čekanje za nemačku vizu

Čekanje za nemačku vizu

Nemački parlament je u petak usvojio paket zakona koji se odnose na migracije. Jedan deo zakona odnosi se na prava podnosica  zahteva za azil i pravila prilikom proterivanja osoba za koje ne postoji pravna osnova boravka u Nemačkoj. Oko ovog paketa zakona, koji uglavnom predviđa stroža pravila za pogođene osobe, u Bundestagu se vodila žestoka rasprava.

Za zakon, koji između ostalog predviđa kazne i za one koji pogođene obaveste o nastupajućem proterivanju, poslanici stranke Levice su okarakterisali „rasistički“ dok se za Zelene radi o „crnom danu za demokratiju"

Relativno složno oko zakona o useljavanju stručnjaka

Oko dela zakonskog paketa koji se odnosi na useljavanje stručne radne snage iz zemalja van EU, vladala je više-manje sloga među poslaničkim klubovima u Bundestagu.

Za desno populističku Alternativu za Nemačku (AfD) postoji opasnost da bi preko uvoza radne snage i eventualnim smanjenjem satnica, mogao nastati dodatni pritisak na domaće radnike.

Tradicionalno privredi okrenuta Liberalno-demokratska stranka (FDP) smatra da zakon sadrži previše ograničenja, te da opet neće dovesti do željenog efekta privlačenja velikog broja stranih stručnjaka. Nedavna studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je ionako zaključila da Nemačka nije preterano konkurentna kad je u pitanju privlačenje kadrova na globalnom nivou.

Zakon otvoren za sva stručna zanimanja

Novi zakon se ne odnosi samo na vrhunske stručnjake nego za sve one koji pronađu zaposlenje „koje odgovara njihovoj kvalifikaciji“. I to za sva zanimanja, a ne samo za ona koje nemačka Agencija za zapošljavanje proglasi deficitarnim, kao što je to bio slučaj i do sada.

Migrant na radnom mestu u Nemačkoj

Migrant na radnom mestu u Nemačkoj

Velika novost je i ta da će onima sa stručnom kvalifikacijom biti omogućeno i da pre samog zaposlenja dođu u Nemačku kako bi ovde tražili posao. Taj boravak je ograničen na šest meseci a uslov je da se osoba može sama izdržavati.

No najveća novost, i to je, kako pišu nemački mediji, i najveća pobeda socijaldemokrata koji su uprkos otporu demohrišćana uspeli da se izbore za to da nemački poslodavac više ne mora dokazivati da na EU tržištu nije uspeo da pronađe adekvatnu radnu snagu.

Zakon predviđa i „lakše i nebirokratskije“ priznavanje stranih stručnih diploma i svedočanstava. To bi se, između ostalog, postiglo tako da se spoje procesi izdavanja vize i priznavanja stručne diplome.

Posebna pravila će važiti za useljenike starije od 45 godina. Oni će dobiti dozvolu jedino u slučaju da im radni ugovor garantuje  zaradu od najmanje 3.700 evra bruto kako u starosti ne bi pali na teret države zbog premalih penzija.

Problem s vizom

Tu se dolazi do neuralgične tačke koja je i do sada, kočila brži pritok stručnjaka na njemačko tržište rada.

Usko grlo procesa su dosada bila nemačka konzularna predstavništva u kojima su kandidati za iseljavanje mesecima a neretko i godinama čekali na termin za izdavanje vize za Nemačku. I to uprkos svim potrebnim dokumentima.

„Od svih zakona iz ovog paketa Zakon o useljavanju stručne radne snage je za mene najvažniji i najnužniji. No, da bi on pokazao svoj učinak, duga čekanja za vizu moraju biti skraćena“, rekao je u Bundestagu nemački ministar unutrašnjih poslova i jedan od idejnih tvoraca novog migrantskog paketa Horst Zehofer.

No problem nije nov, a sve dosadašnje mere Ministarstva spoljnih poslova, - poput povećanja broja osoblja -  kojima je trebalo da se ublaži katastrofalno stanje u konzulatima na zapadnom Balkanu, nisu urodile plodom.

Zavisnost od poslodavca

I Šejla Vojić iz projekta „Faire Mobilität" Nemačkog saveza sindikata (DGB) koji pomaže novim useljenicama da se snađu na nemačkom tržištu rada, svedoči o 18-mesečnim čekanjima na vizu u zemljama zapadnog Balkana. Vojić se na upit DW-a osvrnula i na neke razlike u novodonesenom zakonu o useljavanju, koji se po svojoj definiciji odnosi i na građane zapadnog Balkana, i takozvanom pravilu o zapadnom Balkanu. Ovo pravilo je na snazi od početka 2016. godine i trebalo bi biti ukinuto do kraja 2019. a doneseno je nakon proglašenja zemalja zapadnog Balkana „zemljama sigurnog porijekla" što je praktički isključilo mogućnost sticanja političkog azila za žitelje ovih zemalja.

Stranica Fer Mobilnost nudi informacije i na hrvatskom (www.faire-mobilitaet.de)

Stranica Fer Mobilnost nudi informacije i na hrvatskom (www.faire-mobilitaet.de)

„Poboljšanje novog zakona o useljavanju stručnjaka u poređenju s pravilom o zapadnom Balkanu je pre svega u delu koji se odnosi na dokaz poslodavca da nije pronašao adekvatnog radnika u EU-u. S novim zakonom ovo pravilo, koje važi kada je u pitanju pravilo o zapadnom Balkanu, otpada", kaže Vojić za DW.

No i kod jednog i kod drugog postupka DGB vidi opasnost od zavisnosti od poslodavca.

„Radna dozvola u okviru pravila o zapadnom Balkanu je vezana uz određeno radno mesto i određenog poslodavca. Iskustva su pokazala da radnici zbog ove zavisnosti često ne zahtevaju ostvarenje svojih prava i strahuju od otkaza", kaže Vojić.

Pravilom o zapadnom Balkanu za izdavanje radne vize uslov nije bila stručna kvalifikacija ili visokoškolska diploma što je kod novog zakona o useljavanju stručnjaka slučaj.

Novi zakon o useljavanju ili pravilo o zapadnom Balkanu?

No postavlja se pitanje da li će se novi zakon o useljavanju radnika iz zemalja van EU i pravilo o zapadnom Balkanu nadopunjavati. Pravilo o Balkanu je zasad ograničeno do kraja ove godine.

Novi zakon o useljavanju bi po svoj prilici, trebalo da stupi na snagu početkom 2020. Na upit DW-a u Ministarstvu za rad nisu konkretno mogli da odgovre na pitanje -  da li će li pravilo o zapadnom Balkanu ostati na snazi nakon 2019.

„Pravilo o zapadnom Balkanu trenutno prolazi kroz proces evaluacije. Konačni izveštaj se očekuje krajem ove godine. Odluka će biti doneta tek nakon završnog izveštaja", saopšteno je za DW pismenim putem.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM