1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Snažni javni servisi su važni za demokratiju
Snažni javni servisi su važni za demokratijuFoto: Rolf Poss/IMAGO
Mediji

Novi zakon EU o slobodi medija

16. septembar 2022.

Kako bi se zaštitile demokratije u Evropskoj uniji, trebalo bi ojačati nezavisnost medija. Evropska komesarka Vera Jourova predstaviće u petak (16.9.) novi zakon EU o slobodi medija.

https://p.dw.com/p/4GwLS

Evropska komesarka za „vrednosti i transparentnost“ ovog petka (16.9.) će predstaviti dugo očekivani Zakon o slobodi medija u EU. Vera Jourova smatra da je novinarima potrebna veća zaštita od uticaja, pretnji i nasilja – iako je sloboda novinarstva već zagarantovana Poveljom EU o ljudskim pravima, kao i ustavima 27 zemalja-članica.

Prema navodima organizacije „Reporteri bez granica“, stanje medija u Evropi nije loše u poređenju s drugim delovima sveta. Izuzetak su Belorusija, Rusija i Turska. Situacija je mnogo teža u velikim delovima Azije, Afrike i delu Latinske Amerike. Situacija u severnoj Americi, Australiji i u južnoj Africi bolja je nego u Evropi.

-pročitajte još: Reporteri bez granica o Srbiji: Ima pomaka, ali…

Zašto je u EU potreban zakon o slobodi medija?

Prema zapažanjima Evropske komisije i „Reportera bez granica“, nasilje i maltretiranje novinara poslednjih godina je u mnogim delovima EU povećano. Medijska koncentracija (koncentracija vlasništva nad medijima, prim.red.) napreduje i u nekim državama-članicama EU – recimo u Mađarskoj, Poljskoj i Grčkoj vlade se masovno mešaju u vlasničke odnose, nastojeći da preuzmu vlasništvo nad medijima ili pokušavaju da izveštavanje bude provladino.

Vera Jourova: Zakon ima za cilj da stvori najveću moguću distancu između politike i medija
Vera Jourova: Zakon ima za cilj da stvori najveću moguću distancu između politike i medijaFoto: Dursun Aydemir/AA/picture alliance

I u Nemačkoj je, prema izveštaju „Reportera bez granica“, zbog demonstracija povećan broj napada protivnika vakcinacije ili desničarskih grupa na medije. Sve je više omalovažavanja uz upotrebu reči „lažljivi mediji“ (Lügenpresse). Nemačka je zato na listi „Reportera bez granica“ skliznula s pozicije „dobra“ situacija, na poziciju „zadovoljavajuća“ situacija. Uočljiva je i sve manja raznovrsnost dnevnih novina. Komesarka EU Jourova kaže da se problem mora rešavati primenom evropskih propisa, jer se vlade zemalja-članica EU nedovoljno brinu o tome.

-pročitajte još: Studija Rojtersa - drastičan pad poverenja u medije

Šta Evropska komisija želi da promeni novim zakonom?

„Zakon sadrži mnogo toga što se neće svideti nekim državama-članicama, jer, između ostalog, ima za cilj da stvori najveću moguću distancu između politike i medija“, rekla je Jourova u intervjuu za češki javni servis Radio Prag internešenal. Prvi član nacrta Zakona propisuje da država ne sme da utiče na sadržaj medija. „To znači da, kada novac poreskih obveznika, bilo iz EU, vlada ili regiona, stigne u medije, to mora da bude transparentno i ne sme biti diskriminacije“, rekla je Jourova.

Kadrovska rešenja u medijima moraju da postanu transparentnija. Vlasničke odnose u privatnim medijskim kućama trebalo bi javno objaviti kako bi se izbegao monopol. Potrebno je obezbediti stabilno finansiranje novina, radija i novinskih agencija. Predlog zakona dakle prvenstveno predviđa da se ekonomskim propisima deluje na unutrašnje tržište EU.

Sve je više napada na novinare, i na mrežama i na demonstracijama
Sve je više napada na novinare, i na mrežama i na demonstracijamaFoto: Thomas Trutschel/photothek/picture alliance

Zašto je Mađarska negativan primer?

Stanje medija u Mađarskoj pod desničarskom vladom premijera Viktora Orbana pokrenulo je alarm za uzbunu u Briselu. „To nam je dalo veliki podsticaj“, kažu zvaničnici EU koji su pripremili nacrt zakona. U Mađarskoj su preduzetnici lojalni Orbanu pokupovali glavne medijske kuće i donirali ih fondaciji KESMA, koja je pod kontrolom države.

Taj model doveo je do „izjednačavanja“ odnosno „sinhronizacije“ novina i onlajn-portala, odnosno njihovih sadržaja. Prethodno je Orban preuzeo kontrolu nad javnim servisima. Evropska komisija strahuje da će u Mađarskoj „presušiti vesti“, odnosno da će postojati gradovi i opštine u kojima nema nezavisnih i nevladinih medija.

Slični problemi postoje i u Poljskoj, a i u Grčkoj je konzervativna vlada dekretom preuzela kontrolu nad javnim servisima. Po slobodi novinarstva, Grčka je na 108. mestu od 180 zemalja, dok je Mađarska na 85. mestu. Poređenja radi, Nemačka je na 16, a Norveška na prvom mestu.

Kritički orijentisane medije u Mađarskoj kupile su provladine kompanije, a zatim ih i ućutkale
Kritički orijentisane medije u Mađarskoj kupile su provladine kompanije, a zatim ih i ućutkaleFoto: picture-alliance/AP Photo/A. Nagy

Šta je još regulisano Zakonom o medijima?

Nakon ubistava novinara u Francuskoj, Malti, Slovačkoj i Holandiji poslednjih godina, novinari bi trebalo da budu bolje zaštićeni od nasilja i maltretiranja, kako u stvarnom životu, tako i na internetu. Potrebno je unaprediti saradnju s policijom i državnim tužilaštvima.

Neosnovane tužbe, podnesene s ciljem da se ućutkaju istraživački mediji, trebalo bi odmah da budu odbačene. Određene metode prisluškivanja novinara trebalo bi zabraniti, a njihove izvore bolje zaštititi. EU bi trebalo redovno da izveštava o stanju medija u pojedinim državama-članicama i intenzivnije da istražuje pritužbe uz primenu prava na konkurenciju.

Šta se postiže evropskim zakonom o slobodi medija?

Slobodni mediji su ključni za funkcionisanje demokratija u EU. Zato je zakon o medijima veoma važan, kaže Katja Segers, medijska ekspertkinja sa Slobodnog univerziteta u Briselu. Ona naglašava da zakon stvara okvir za „kažnjavanje agresije na novinare“.

Protest: Ubistvo novinarke Dafne Karuane Galicije dovelo je do promene vlasti na Malti
Protest: Ubistvo novinarke Dafne Karuane Galicije dovelo je do promene vlasti na MaltiFoto: Reuters/M. Z. Cordina

Podjednako je važno da se na osnovu novih zakonskih propisa dobije tačan pregled medijske koncentracije i vlasništva. Organi za nadzor medija moraju biti nezavisni od države, naglašava Segers u izjavi za DW uz ocenu da je predlog zakona EU korak u dobrom smeru. „Veoma je važno ojačati javne servise, jer znamo, a to proizilazi i iz našeg istraživanja, da države s jakim javnim emiterima imaju veći stepen demokratije.“

Osim toga, „javni servisi postavljaju visoke standarde, s kojima moraju da se mere mediji u privatnom vlasništvu“, dodaje Katja Segers.

Kada će zakon o medijima biti usvojen?

Države-članice EU moraju da usvoje zakon kvalifikovanom većinom (kada 55 odsto država glasa „za“, što u praksi znači 15 od 27 država, ili kada predlog podržava najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU, prim.red). Zakon mora da usvoji i Evropski parlament.

Evropska komesarka Vera Jourova računa s otporom, posebno u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, gde su mediji podložni većem pritisku vlada, nego na zapadu Evrope. Zakon bi trebalo da stupi na snagu pre izbora u EU 2024. kako bi se obezbedilo pošteno, fer i slobodno izveštavanje tokom izborne kampanje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.