Novi udarac za Šengen | Evropa | DW | 21.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Novi udarac za Šengen

Nemačka i Francuska traže od Brisela pravo da uvedu granične kontrole ukoliko smatraju da je to nužno. Kritičari govore o udaru u srž Šengena koji je već poljuljan prošlogodišnjim potezima Danske i Francuske.

Berlin i Pariz žele mogućnost da na 30 dana vrate granične kontrole na svojim nacionalnim granicama ukoliko procene da im preti talas ilegalnih imigranata, a kontrole na spoljnim granicama Evropske unije ne budu dovoljne. Zidojče cajtung se poziva na pismo koje su evropskim kolegama uputili nemački i francuski ministri unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih i Klod Gean.

O predlogu bi ministri unutrašnjih poslova EU trebalo da raspravljaju narednog četvrtka (26.4.) na sastanku u Luksemburgu. Odluka bi, pak, mogla da bude doneta najranije u junu, prenosi nemački list navode zvaničnika Danske, koja trenutno predsedava EU.

Stop za ilegalne imigrante

epa02684433 A boat of migrants arriving on the island of Lampedusa, southern Italy on 12 April 2011. Reports state that Italian Foreign Minister Franco Frattini on 12 April 2011 downplayed comments made the day before by Interior Minister Roberto Maroni about Italy leaving the European Union. Maroni had only been expressing 'his strong disappointment' amid a row over migration, Frattini said. Maroni on 11 April 2011 failed to secure any support from his EU counterparts for Italy_s decision to issue temporary visas to thousands of North African migrants who have landed on its shores, allowing them to travel within the border-free Schengen area. EPA/ETTORE FERRARI +++(c) dpa - Bildfunk+++

Migranti iz Afrike na Lampeduzi

Fridrih je pre nekoliko sedmica već govorio o ovoj mogućnosti, rekavši da šengenski prostor „ne sme da predstavlja ulazna vrata ilegalne migracije“. Dodao je da kontrole nisu potrebne samo u posebnim slučajevima, kao što su međunarodne fudbalske utakmice ili veliki kongresi, nego i kada „druge države članice ne ispunjavaju svoje obaveze“.

Te države „koje ne ispunjavaju obaveze“ mogle bi da budu recimo Italija i Grčka, južne članice Unije koje se često žale da ne mogu same da zadrže talase izbeglica. Ipak, te zemlje najčešće nisu krajnja odredišta imigranata sa Severa Afrike i Bliskog istoka – oni uglavnom teže da se prebace u Francusku, Nemačku i Britaniju, koja nije članica Šengena

Francuski i danski potez

Tako je Francuska još prošle godine privremeno suspendovala sporazum, želeći da spreči talas izbeglica iz Tunisa i drugih zemalja u kojima se govori Francuski. Taj talas je stizao preko Italije u toku i nakon Arapskog proleća, a predsednik Nikola Sarkozi je prošlog meseca pominjao i radikalnije mere. „Ako ustanovim da u narednih 12 meseci nema poboljšanja kontrole na spoljnim granicama Unije, Francuska će zamrznuti Šengenski sporazum sve dok pregovori ne daju neko rešenje“, rekao je Sarkozi u predizbornoj kampanji.

This is an undated image of a Danish border control point. Denmark on Wednesday May 11, 2011 joined an increasing number of European countries seeking tighter border controls, saying it will install permanent checking stations along its frontiers to curb crime and illegal immigration. (AP Photo/Finn Frandsen/POLFOTO) DENMARK OUT Det spegede slutspil om danskernes efterløn ser ud til at fortsætte onsdag på Christiansborg. Tirsdag endte forhandlingerne mellem De Radikale, Dansk Folkeparti og regeringen i et besynderligt spil, hvor frem og tilbage endte med at blive lige langt. Først sagde rygterne, at der var en aftale. Så var der ikke nogen alligevel, og De Radikale mistede tålmodigheden og gik hjem. Til gengæld brændte lyset i Finansministeriet til sent tirsdag aften, og rygterne gik på hemmelige forhandlinger mellem regeringen og Dansk Folkeparti. Ifølge Ritzaus oplysninger er det Dansk Folkepartis forslag om at genindføre grænsekontrollen, der nu blokerer for, at regeringen kan lave en aftale med støttepartiet og De Radikale om en forringelse af efterlønnen og forhøjelse af folkepensionsalderen. Dansk Folkeparti kræver nemlig, at en aftale om genindførelsen af grænsekontrollen falder på plads, før partiet underskriver aftalen om tilbagetrækningsreformen.Ritzau. (Finn Frandsen/POLFOTO/Arkiv)

Kontrole Danske na granici sa Nemačkom

Sada, prema jednom tumačenju, kabinet kancelarke Angele Merkel želi da pomogne predizbornu kampanju Nikole Sarkozija te mu daje podršku u borbi protiv ilegalnih imigranata. Sagovornici Zidojče cajtunga iz vladinih krugova u Berlinu, međutim, odbacuju ovakve ocene.

Prošlog leta je i Danska na kratko vratila granične kontrole na kopnenoj granici sa Nemačkom i morskoj sa Norveškom. Taj potez konzervativne vlade bio je pre svega za unutrašnju političku upotrebu i naišao je na oštre osude u Nemačkoj. Recimo ministar Fridrih, koji sada traži mogućnost da Nemačka uvodi granične kontrole, o potezu Danske je rekao „da nijedna zemlja Evropske zajednice ne bi smela tako da se izoluje“.

Početak kraja Šengena?

Šengenski sporazum je potpisan 1985. i do sada mu je pristupilo 25 država. Predviđa ukidanje graničnih kontrola među tim državama i putovanje bez vize, ali u izuzetnim slučajevima kontrole smeju biti ponovo uvedene. Brisel želi da on određuje koji su to „izuzetni slučajevi“ dok su zemlje poput Francuske, Nemačke i Španije nekoliko puta zahtevale da granične kontrole ostanu u isključivoj nadležnosti suverenih država.

Neki u vraćanju graničnih kontrola vide početak kraja Šengena, pa čak i Evropske unije. Evropski poslanik nemačkih Liberala Jorgo Kacimarkakis u jednom intervjuu za Dojče vele još ranije je upozoravao da spoljne granice Evropske unije nisu samo stvar pojedinih zemalja i da je potrebna solidarnost, umesto vraćanja kontrolnih punktova: „Ukidanje Šengena bilo bi nerazumno, neprihvatljivo i fatalno po Evropsku uniju“, rekao je tada Kacimarkakis.

Autor: Nemanja Rujević (dw, ard, sz, beta)

Odg. urednica: Ivana Ivanović