Novi tim s jugoistoka Evrope | Evropa | DW | 09.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Novi tim s jugoistoka Evrope

Grčka, Kipar i Bugarska zajednički su zatražile da se deo izbeglica podeli među ostalim članicama Evropske unije. Da li bi ta trojka mogla da preraste u protivtežu Višegradskoj grupi?

Javnost nije očekivala velike potrese od ovonedeljnog savetovanja ministara unutrašnjih poslova u Luksemburgu. Ipak, tri države jugoistočne Evrope iskoristile su priliku da ukažu na dramatičan položaj izbeglica u regionu – Grčka, Kipar i Bugarska zajednički su zahtevale da se izbeglice spasene na moru raspodele unutar EU.

Njihov zajednički nastup nije bio slučajan. Prema pisanju atinskih novina Katimerini, te tri zemlje odlučile su da sarađuju po pitanjima izbegličke politike u okviru Inicijative migracijske rute istočnog Sredozemlja, (Eastern Mediterranean Migration Route Initiative, EMMRI). Prvi potez povučen je u Luksemburgu.

„Želimo da pošaljemo jasnu poruku našim partnerima“, rekao je zamenik grčkog ministra spoljnih poslova Jorgos Kumucakos.

Pravična raspodela još uvek je daleko

Veliko je pitanje da li će taj pritisak uroditi plodom. Šanse su male, smatra grčki politikolog Jorgos Cogopulos. „Evropska pomoć se po pravilu završava na pitanju zbrinjavanja izbeglica unutar Grčke, a pravična raspodela još uvek je daleko“, kaže Cogopulos za DW.

Vremena, međutim, nema previše: Od januara do septembra ove godine iz Turske stiglo je 45.000 izbeglica i migranata preko grčkih ostrva u istočnom Egejskom moru. To je daleko više nego tokom čitave prošle godine, kada je zabeleženo manje od 33.000 dolazaka.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer kod Kirijakos Micotakisa 4.10.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer kod Kirijakos Micotakisa 4.10.

I Kipar ima ozbiljne probleme s izbeglicama, podseća poslanik Evropskog parlamenta sa Kipra Levteris Kristoforu. „Rešenje može da se nađe samo unutar Evrope. Zbog toga moramo da nastavimo da sarađujemo u tom smeru, i to sa svim zemljama koje su spremne da doprinesu“, kaže Kristoforu, inače član vladajuće kiparske stranke Demokratski alarm (ΔΗΣΥ).

Turska je ključni igrač

U zajedničkom dokumentu Grčke, Kipra i Bugarske važnu ulogu igra i sporazum između Turske i Evropske unije iz 2016. Taj sporazum, između ostalog, predviđa da se ilegalni migranti „vrate u Tursku“ sa grčkih ostrva. Na osnovu toga, tri države traže da se više migranata pošalje natrag. Čak i Turska traži da se vrate migranti, ali optužuje grčke vlasti da po tom pitanju malo toga rade. Zvaničnici EU u Briselu zbog toga povremeno kritikuju grčke vlasti.

Politikolog Cogopulos to vidi drugačije: „Grčka je prinuđena da se sama izbori sa problemom, dok većina evropskih zemalja preduzima samo ono najnužnije.“ On priznaje da na grčkim ostrvima zaista ima poteškoća, ali kaže da partneri iz EU to koriste kao izgovor da se odreknu odgovornosti.

U Grčkoj se sada ponovo podigla uzbuna zbog turske intervencije u Siriji. Zvaničnici strahuju da će još više ljudi krenuti da beži prema Evropi. Cogopulos kaže da još uvek nije jasno kakvo će dejstvo turska ofanziva imati na region. Ipak, nije previše optimističan: „Na kraju krajeva, Evropa će se opet odlučiti za naizgled lako rešenje i prosto poslati još novca da se poboljšaju uslovi života u izbegličkim kampovima,“ kaže taj stručnjak.

Stvari koje su izbeglice ostavile na obali po dolasku na Lezbos

Stvari koje su izbeglice ostavile na obali po dolasku na Lezbos

Protivteža Višegradskoj grupi

Najglasniji protivnici raspodele migranata unutar EU okupljeni su u takozvanu Višegradsku grupu, koju čine Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka. To se nije promenilo u Luksemburgu. Grčki premijer Kirjakos Micotakis na to reaguje sve razdražljivije:

„Ne možete uživati sve prednosti Šengen-zone a odbijati da prihvatite hiljadu ili dve hiljade izbeglica u okviru zajedničkoj evropskog rešenja, i uz to prebacivati odgovornost  na zemlje na spoljnim granicama Evrope“, nedavno je izjavio Micotakis.

U medijima se tvrdi da Micotakis namerava da otvoreno iznese svoje stavove na sledećem samitu EU 17. oktobra. U bliskoj budućnosti, grčki premijer će navodno zatražiti ozbiljnije sankcije protiv istočnoevropskih država koje nisu solidarne po pitanju imigranata.

Ipak, neizvesno je da li će trio Grčke, Kipra, i Bugarske prerasti u protivtežu Višegradskoj grupi. Kiparski parlamentarac Kristoforu nije spreman da to potvrdi. Po svemu sudeći, ne želi da izazove utisak da će te tri zemlje pokušati da bilo koga blokiraju u Briselu.

Kipar i Grčka su tradicionalno bliske zemlje, a odnosi između Atine i Sofije takođe napreduju. Grčka i Bugarska sarađuju i po pitanju izbeglica, a i na druge načine – u sredu je grčki šef diplomatije Nikos Dendijas otputovao u Sofiju da potpiše sporazum o izgradnji gasovoda i da sa domaćinima razgovara o borbi protiv terorizma.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM