Novi Sad i zvanično postao Evropska prestonica kulture | Mozaik | DW | 14.01.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Kultura

Novi Sad i zvanično postao Evropska prestonica kulture

Spektaklom na otvorenom u noći dočeka tzv. Srpske nove godine, Novi Sad je zvanično postao Evropska prestonica kulture. Organizatori ocenjuju da su pomerili granice, ali iz nezavisne scene stižu kritike.

Simbolično u 20 sati i 22 minuta spektaklom pod nazivom „Zeniteum 2022“ Novi Sad je postao Evropska prestonica kulture. Kao jedan od retkih gradova van Evropske unije koji je dobio tu titulu, nosiće je zajedno s gradom Kaunasom iz Litvanije i Ešom iz Luksemburga.

Pod sloganom „Za nove mostove“ u Novom Sadu je u titularnoj godini planirano održavanje 3.000 umetničkih programa u kojima će učestvovati više od 4.000 umetnika, ne samo iz Novog Sada i Srbije, već i iz čitavog sveta. Vizija čitavog projekta zasniva se na ideji da se Novom Sadu ostave čvrsti legati koji u celini unapređuju kulturni život grada.

„Mi nismo pripremali godinu titule tako da – kako kaže Balašević – ode cirkus iz našeg malog grada“, objašnjava za DW Direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ Nemanja Milenković. „Trudili smo se da iskoristimo ovo samo kao ukupno podizanje kapaciteta s dubokim promišljanjem šta ostaje. A ostaje upravo ono što smo kroz metaforu ’Za nove mostove’ gradili. Kada posmatrate neki most na reci, ono što ne vidite su temelji i stubovi – to su ljudi i procesi, oni drže i nose most. A ono što vidite – to su prostori i programi.“

Pod sloganom „Za nove mostove“ u Novom Sadu je planirano 3.000 umetničkih programa

Pod sloganom „Za nove mostove“ u Novom Sadu je planirano 3.000 umetničkih programa

Priznanja spolja, kritike iznutra

Za programe koje je Fondacija utemeljila u pripremnim godinama već su stigla prva priznanja. Novi Sad je krajem 2021. dobio nagradu za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture. Nagradom je prepoznato nekoliko programa koje je iznedrila Fondacija: mreža kulturnih stanica koja ima za cilj da decentralizuje kulturnu ponudu u gradu, festival „Kaleidoskop kulture“ i program „Doček“, kojim je Novi Sad i u otvorio titularnu godinu.

„Doček je jedinstvena umetnička proslava dve nove godine koja se zapravo povezuje sa identitetskom interkulturalnošću Novog Sada – proslavom dve Nove godine, računanjem dva kalendara, dva vremena, dve umetnosti, dva pisma, ćirilica i latinica“, objašnjava Milenković. Tako je Novi Sad uz 2022. dočekao i 7530. godinu – prema računici starog „svetosavskog“ kalendara, a na dan dočeka prema julijanskom kalendaru.

„U osnovi čitavog projekta je spektakl“, ocenjuje za DW Branka Ćurčič iz Grupe za konceptualnu politiku. Oni su još 2018. godine uputili pismo evropskom panelu eksperata koji evaluira novosadski projekat s upozorenjem da se kulturna prestonica u Novom Sadu „festivalizuje“. „U tom festivalskom karakteru vidimo simulaciju stvarnih stvaralačkih procesa i nemar prema realnim potrebama i potencijalima svih nas koji živimo u ovom gradu“, dodaje Ćurčić.

-pročitajte još: Novi Sad između kulture, novca i politike

Radi se, gradi se…

Osim kritika na račun festivalskog karaktera projekta, Evropsku prestonicu kulture (EPK) su pratila i pisanja medija o netransparentnom trošenju novca, posebno imajući u vidu da najveći deo budžeta za realizaciju projekta dolazi iz javnih prihoda. Grad, Pokrajina i Republika su zajedno za realizaciju programa uložile 23 miliona evra, dok je Fondacija sama prihodovala sedam miliona.

Međutim, još 40 miliona evra će do kraja procesa biti uloženo i u velike infrastrukturne projekte. Osim adaptacije kulturnih stanica, Novi Sad je u pripremnim godinama dobio novu Muzičko-baletsku školu i koncertnu dvoranu, dok su u podgrađu Petrovaradinske tvrđave obnovljene fasade i objekti koji su bili u izuzetno lošem stanju.

Nova muzičko-baletska škola i koncertna dvorana u Novom Sadu

Nova muzičko-baletska škola i koncertna dvorana u Novom Sadu

Najveći infrastrukturni zalogaj je ipak transformacija takozvane Kineske četvrti u kreativni distrikt, koja je postala i simbol sukoba Fondacija i nezavisne scene. Naime, u prostoru nekadašnje fabrike „Petar Drapšin“ već se godinama pre dobijanja titule etablirao centar alternativne kulture u gradu, s brojnim klubovima, ateljeima, zanatlijskim radionicama i muzičkim studijima. S dobijanjem titule i početkom radova na rekonstrukciji, svi oni su po kratkom postupku bili iseljeni, bez informacije kada će i pod kojim uslovima moći da se vrate u „Distrikt“.

„Mi smo u međuvremenu dobijali razna obećanja, ali to su samo usmena obećanja. Pri tom ne znamo uslove i praktično sklapamo brak s Gradom na neviđeno“, priča za DW novosadski slikar Boris Lukić koji je u toj četvrti imao atelje. „Protekle četiri godine nismo osetili ništa sem tih obećanja. Za to vreme izgubite vreme i energiju, a to je najskuplja stvar. Kad ste umetnik u srednjim tridesetim i izgubite četiri godine, to je jako mnogo, a ako se obećanja ne ostvare, mogli bismo da izgubimo mnogo više“, kaže Lukić.

U podgrađu Petrovaradinske tvrđave obnovljene su fasade i objekti

U podgrađu Petrovaradinske tvrđave obnovljene su fasade i objekti

Dali smo reč i ispunićemo je, potvrđuje Milenković još jednom. Svi oni koji su bili u Kineskoj četvrti i redovno plaćali račune, moći da se vrate u novi Distrikt, a Fondacija će da se zalaže da slikari dobiju i subvencionisanu cenu boravka. Međutim, sve to tek kada prođe titularna godina. Do tada, Distrikt će prvenstveno služiti za realizaciju programa u „godini kulture“.

„Nepoverenje je najveći kompliment“

Kao legat ostaje i nepoverenje između Fondacije i dela nezavisne scene. Zbog brojnih afera koje su pratile kulturni život grada poslednjih godina – cenzurisanja izložbe, uklanjanja umetničkog murala, uništavanja spomenika kulture, opšteg urbicida, netransparentne raspodele novca na javnim konkursima – teško mogu da poveruju da će EPK bilo šta istinski promeniti.

„Ne očekujem ništa dobro. Demokratizacija produkcije kojoj smo se nadali se nije dogodila. Najverovatnije ćemo svedočiti da će i ti infrastrukturni projekti postati samo kulise“, smatra Branka Ćurčić.

Detalj sa ceremonije otvaranja

Detalj sa ceremonije otvaranja

Ako je nepoverenje najveća kritika, to je zapravo najveći kompliment koji sam mogao da dobijem, odgovara Milenković. „Nema više kritika umetničke vizije, nema kritika da nešto nije izgrađeno, urađeno, nego samo hoće li ovo opstati“, kaže Milenković.

A to pitanje doći će na red tek kada žurka prođe. Za Fondaciju, to je momenat kada će se jasno znati koliko se projekat zaista isplatio i da li se – kako je to najavljivano – na svaki uloženi evro, vratio barem još jedan. Za nezavisnu scenu to je momenat kada će se znati da li će iza godina fanfara ostati samo kulise ili nas čeka – kako je to Fondacija igrom reči definisala – „Početak novog. Sada!“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.