Novi rekord: Tržište akcijama pliva u novcu | Politika | DW | 25.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Novi rekord: Tržište akcijama pliva u novcu

Tržište akcijama raste sve brže. Danas je nemački berzanski indeks Daks (Dax) probio granicu od 9.000 poena, po prvi put u istoriji. Kako je to moguće i kakve su posledice po nemačku privredu?

default

DAX

Rekord je postignut u 13:19 - najvažniji berzanski pokazatelj tržišta akcija u Nemačkoj nadmašio je najviše vrednosti iz 2000. i 2007. godine. Dok se svetska privreda još uvek oporavlja od finansijske krize, trgovci akcijama posluju bolje nego ikad.

Zapravo, kriza je indirektno izazvala bum na berzama. Najvažniji razlog za ovako visoku vrednost Daksa jeste preplavljivanje novcem koje vrše velike centralne banke - te institucije plasiraju nezapamćene količine novca da bi se borile protiv svetske finansijske krize. Zapravo, i evropska i američka centralna banka pozajmljuju novac po rekordno niskim kamatama, a Američka centralna banka svakog meseca otkupljuje obveznice u vrednosti do 85 milijardi dolara. Sa tom praksom najverovatnije će nastaviti još neko vreme.

Najbolji od svih svetova

Frankfurter Börse 25 Jahre DAX

Frankfurtska berza

Ma koliko to zvučalo paradoksalno – ovakvo okruženje je idealno za trgovanje na berzi. Uz to, veća količina novca počinje da utiče i na globalni privredni rast. Na primer, za privrednu lokomotivu Nemačke, Evropu, u sledećoj godini se prognozira privredni rast od 1,7 odsto.

Za poređenje, očekuje se da će do kraja 2013. taj rast iznositi 0,5 odsto. Na berzi se trguje budućnošću, a ona za sada izgleda ružičasto. Rast privrede znači i rast prihoda, odnosno profita preduzeća, što je ključni činilac u rastu finansijskih tržišta.

Svet je postao opasniji

Frankfurt Börse Dax 19.09.2013

Broj peona raste od septembra

Istovremeno, visok berzanski indeks ni izbliza ne znači rešenje svih ekonomskih problema. Teškoće sa bankama i državnim budžetima mogu mirne duše da se označe kao kriza čitavog kapitalističkog sistema. Dugoročno gledano, sve veći teret dugova u razvijenim zemljama preti da ugrozi finansijsku strukturu celog sveta.

U Sjedinjenim Američkim Državama vlasti još uvek nisu smogle snage da se suprotstave teretu dugova. A on brzo raste. Istovremeno, mere štednje u Evropi nailaze na veliku otpor, a iz pojedinih članica EU i dalje stižu loše vesti . Čak se i privredno moćna Nemačka svake godine zadužuje – a zbog kamate na već postojeće dugove političari imaju sve manje načina da reaguju.

Poplava novca koju stvaraju centralne banke izaziva i dodatne probleme. Kritičari upozoravaju da bi mogao da se stvori novi mehur na tržištu finansija ili nekretnina, i to ne samo na Zapadu, već i u novoj privrednoj velesili Kini.

Ples na vulkanu

Ali dok se mehur ne rasprsne, akcionari i vlasnici nekretnina mogu da računaju na veliku dobit. Ipak, moraju da budu spremni i na povratni udarac u svakom trenutku. To je pravi ples na vukanu, koga poznaje svaki investitor.

Čak i ako američka Centralna banka počne da smanjuje količinu novca, to ne znači automatski i kraj buma na tržištu akcija. Tokom poslednjeg ciklusa, kurs je nastavio da raste nakon prvog povećanja kamata još pune tri godine.

Važno je naglasiti da veliki skokovi obično dolaze sa velikim finansijskim padovima. Ipak, stvari koje podstiču rast tržišta – među kojima su velika količina novca i tendencija ka sve većim profitima preduzeća, potrajaće još mnogo meseci.

Autor: Detlef Landmeser, ARD / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon