Novi ministar odbrane – vojnik svoje partije

Štampa istovremeno ne propušta priliku da uputi poneku oštru žaoku na račun Karla Teodora cu Gutenberga koji je zbog plagijata podneo ostavku na mesto ministra odbrane.

Tako Frankfurter algemajne cajtung piše: „Tomas de Mezijer, inače sin generala, biće besprekorni ministar odbrane koji će nastaviti veliku reformu Bundesvera i možda je uspešno privesti kraju… On neće ići u posetu vojnicima u Avganistanu, nego u inspekciju. I uspešnije će pregovarati sa ministrom finansija od prethodnika na koga su u kabinetu gledali sa podozrenjem.

Novi ministar unutrašnjih poslova Fridrih, pravnik sa titulom doktora nauka, biće toliko lojalan da ne odbaci planove o reformi savezne policije koje je pripremio prethodnik. Da li će kao čovek iz CSU aktuelizovati planove stranke o angažovanju vojske kada je u pitanju unutrašnja bezbednost – to je svakako najzanimljivije pitanje na koje se čeka odgovor.“

List Štutgarter cajtung komentariše: „Povlačenje Gutenberga i rokada u kabinetu znače novi početak za vladu. Iz nje je otišla jedna zvezda. To umanjuje glamuroznost politike i za stranke Unije značiće gubitak popularnosti. Dvojica gospode koja su sada preuzela dužnosti su stručni administratori u svojim oblastima. Njima nije ni do predstave, ni do sopstvene karijere. Oni su suprotnost Gutenbergu. To bi ovoj vladi moglo biti od koristi.“

Komentator lista Zidojče cajtung primećuje: „Brzim imenovanjem dvojice ministara kancelarka Angela Merkel želela je da uputi više poruka. Prvo, koalicija je u stanju da obavlja poverene zadatke – i sadržinski, i kadrovski. Drugo, od ovog trenutka ponovo se vlada, a ne kamuflira kao proteklih dana. Treće, reforma vojske i misija u Avganistanu za kancelarku su od velikog značaja. A sledeću pretnju terorista čeka ministar iz redova hrišćanskih socijalista za koga se najpre može verovati da će ostati smiren kao što je bio i prethodnik.“

Najzad, list Handelsblat piše: „Posle odluke Agele Merkel da imenuje Tomasa de Mezijera za novog ministra odbrane u Nemačkoj neće nastati najbolji od svih mogućih svetova. Ali Merkelova je u svakom slučaju izabrala najbolju moguću alternativu. Kada je o politici bezbednosti reč, ta odluka predstavlja dobru vest. De Mezijer oličava sve ono što je potrebno Bundesveru u vremenima velike reforme i oskudnih sredstava: ozbiljnost, mirnu ruku i pouzdanost.“

Na sledećoj strani:

O ubistvu jedinog ministra hrišćanina u Pakistanu

O ubistvu jedinog ministra hrišćanina u Pakistanu

Mnogi listovi komentarišu i jučerašnje ubistvo pakistanskog ministra za manjine Šahbaza Bahtija kome su već duže vreme upućivane pretnje, jer se zalagao za promenu zakona o blasfemiji kojim je za bogohuljenje predviđena smrtna kazna i koji se često zloupotrebljava za lične obračune ili obračune sa verskim manjinama. List Merkiše odercajtung piše:

„Ubistvo ministra za manjine približava Pakistan još za korak anarhiji. To je drugo ubistvo od strane islamista za poslednja dva meseca. Obe žrtve, sada ministar, pre nepuna dva meseca guverner provincije Pandžab, kritikovali su zakon protiv blasfemije koji huljenje Proroka Muhameda kažnjava smrću. O stanju u zemlji dovoljno govori već činjenica da je u strahu od demonstracija stranka premijera Zardarija povukla predlog o promeni zakona. Ona je ustuknula pred perfidnom strategijom islamista koji osvajaju ulice religioznim parolama i na taj način nalaze saveznike u gotovo svim strankama.“

List Osnabriker cajtung komentariše: „Ubistvo Šahbaza Batija, jedinog ministra hrišćanina u pakistanskoj vladi, ponovo ukazuje na dve tendencije: prvo, islamisti u zemlji koja poseduje nuklearno oružje postaju sve moćniji i pritom imaju sve veću podršku u stanovništvu. Drugo, slaba vlada pod kontrolom Narodne stranke PPP sve više gubi kontrolu i u Islamabadu, a ne samo u uporištima religioznih fanatika. Ostaje pitanje da li će se armija suprotstaviti revolucionarnom narodnom pokretu. Najnoviji razvoj događaja na Bliskom istoku ukazuje na suprotno. Pakistan je na rubu provalije.“

A list Frankfurter rundšau komentariše situaciju u kojoj su izbeglice iz Libije: „Pomoć se očekuje pre svega od EU koja bi prva mogla biti na licu mesta. U Briselu najavljuju spremnost da pomognu i zaista je povećana prva pomoć. Ali, potrebno je više od te prve pomoći sa šatorima, namirnicama i sanitarnim uređajima. EU ima mogućnosti da u Evropi prihvati nekoliko hiljada izbeglica iz Libije. Ukoliko bi i sakupila hrabrost da to učini bio bi to najzad jasan znak solidarnosti sa oslobodilačkim pokretom na severu Afrike.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević