Novi izbori pre Božića | Evropa | DW | 30.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Bregzit

Novi izbori pre Božića

Nakon mnogo natezanja Donji dom britanskog parlamenta otvorio je put novim izborima koje je zahtevao Boris Džonson. Premijer se nada da će se time rešiti pat-pozicija u parlamentu. Ali ta njegova igra nije bez rizika.

Poslednji izbori u decembru u Velikoj Britanije su održani pre otprilike 100 godina. Njihov rezultat je bio parlament bez jasne većine. Pozvati građane na birališta u to doba godine veliki je rizik. Vlažno je i hladno, i Britanci bi tada da uživaju u božićnim danima. I da ništa ne slušaju o politici.

To znači da agresivna predizborna Bregzit-kampanja dolazi u nevreme. Da li će loše raspoloženje da dovede do male izlaznosti ili će pojedini kandidati da osete bes birača? Niko to ne zna.

Boris Džonson u ćorsokaku

Nakon tri meseca na mestu premijera, Boris Džonson već je na samom kraju. Glasanja u Donjem domu on gubi u serijama. Bilo je više nego jasno da neće dobiti većinu ni za Bregzit, a ni za normalno funkcionisanje vlade. Zato je za njega u ovom trenutku preostalo samo da pozove na nove izbore, jer put ka Bregzitu uz kompromise blokiraju i njemu, isto kao što su to radili i Terezi Mej, jastrebovi iz njihovih sopstvenih redova.

Kao put izlaska iz krize, Konzervativna stranka u osnovi odbacuje drugi referendum o Bregzitu. Prevelika je opasnost da bi Britanci mogli drugačije da odluče i time bi propao projekat koji je postao svojevrsni brend torijevaca.

Nakon tri meseca na mestu premijera, Boris Džonson već je na samom kraju

Nakon tri meseca na mestu premijera, Boris Džonson već je na samom kraju

Već sada je jasno da će izborna kampanja biti još ogorčenija i otrovnija nego ijedna do sada. I da će ona još više da podeli ionako već duboko podeljenu zemlju. Premijer će pokušati da iz toga izvuče korist i zato rizikuje. „Mi smo uz narod i protiv beskorisnih elita i poslanika.“ Takvom retorikom i uz besprimerne napade na Donji dom, on se služi već nedeljama. A to dovodi do oštrih verbalnih sukoba.

Nejasno je međutim da li će Džonson na taj način dopreti i do onih birača koji nisu iz tvrdoglave baze torijevaca. Jer, na kraju krajeva, ukoliko traži novu većinu on bi morao da pridobije pre svih pristalice Bregzita iz redova Laburističke (radničke) partije. Da li će taj student elitnih britanskih škola kao što su Iton i Oksford uspeti da ih namami onda kad kaže „Mi, narod“? Običan narod sebi teško može da priušti školovanje na Oksfordu. Ipak, moguće je da populistička retorika i upali. Ali postoji i rizik, jer umereni konzervativci bi mogli da se okrenu od partije i da glasaju za liberalne demokrate. A frustrirani tradicionalni birači laburista bi tako mogli da pređu partijama koje se zalažu za Bregzit.

Druga strana konzervativaca Džonsona opet vidi kao dobrog borca u izbornim kampanjama koji je već nedeljama po anketama deset bodova ispred – drugačije nego što je to bilo u slučaju Tereze Mej, koja je u kampanji delovala drveno i nesigurno. I izgubila je većinu. Dakle, polazište torijevaca relativno je dobro, ali partijska slika je u Velikoj Britaniji u međuvremenu mnogo više podeljena nego što je to bilo pre dve godine. Dodatno, većinski izborni sistem čini prognoze posebno komplikovanim.

Laburisti u lošem stanju

U noći s ponedeljka na utorak rukovodstvo Laburističke partije iznenada se odlučilo za promenu kursa. S obzirom na to da je Evropska unija prihvatila prolongiranje Bregzita, izlazak Britanije iz EU bez dogovora nije više bio tema. Tako je Džermij Korbin na kraju ostao bez izgovora za odgađanjem novih izbora. Korbin je takođe najneomiljeniji opozicioni vođa i lider Laburističke partije od kad svet pamti. To baš i nije primamljivo za novu izbornu avanturu.

U strahu da ne izgube poslaničke fotelje, mnogi članovi parlamenta su do samog kraja iznosili argumente protiv. Osim toga, oni veruju da bi Boris Džonson mogao sve više da se razotkriva i da on, što je duže bespomoćan i bez većine, mora kao premijer da deluje. Mnogi laburisti su na kraju glasali protiv izbora, ali je Džonsonov predlog ipak prihvaćen dvotrećinskom većinom.

Laburiste ne ometa samo oslabljeno rukovodstvo partije, već i interne borbe između umerene i leve struje. A tu je nejasan stava po pitanju samog Bregzita. Džeremi Korbin, u dubini duše zagovornik Bregzita, pokušava da zajaše tigra i da se dodvori obema strujama. On tako želi da izdejstvuje novi, mnogo bolji sporazum o Bregzitu sa EU, sa Carinskom unijom, kao i da dozvoli građanima da se o svemu izjasne na još jednom referendumu. Takav difuzni stav mogao bi da bude kamen spoticanja predizbornoj trci za laburističkog kandidata.

Džeremi Korbin na čelu oslabljene Laburističke stranke

Džeremi Korbin na čelu oslabljene Laburističke stranke

Partija će u svojim tradicionalnim uporištima izgubiti birače i oni će se prikloniti torijevcima i partijama koje zagovaraju Bregzit. Isto kao što će pro-Evropejce u liberalnom miljeu u velikim gradovima predati liberalima. U svim tim mogućim konstelacijama Laburistička partija najverovatnije neće osvojiti većinu. I to bez obzira što za protivnika ima ekstremno oslabljenu vladajuću partiju.

Liberali kao alternativa

LIberali su oduševljeni svojim šansama već uleteli u izbornu kampanju. Oni imaju jasnu poruku koja glasi: „Mi ne želimo Bregzit!“ Oni su tako jedina alternativa proevropski nastrojenim biračima i jasna opcija protiv dosadašnjih dominantnih starih partija. Zbog toga što njihov poseban izborni program cilja politički centar i što su u svojim redovima dobili nekoliko atraktivnih imena koja su promenila stranu i prešli od labursita i torijevaca, oni računaju sa oko 20 procenata glasova birača i pristojnim brojem mesta u Donjem domu.

Boris Džonosn priča pak o senzacionalnim programima modernizacije bolnica, škola i druge infrastrukture, ali njegova obećanja o investicijama teškim milijarde uzimaju se s rezervom. U principu se radi o Bregzitu, koji je baza njegove populističke fraze u izbornoj trci: „Mi protiv elite!“ U toj političkoj borbi radi se o identitetu, nacionalizmu i dubokoj antipatiji prema drugoj strani.

Nekadašnji britanski ambasador u EU, Ajvan Rodžers, koji je nakon svog povlačenja 2017. predvideo Bregzit, pre nekoliko dana izneo je slutnje da bi ova izborna trka mogla za rezultat da ima desetogodišnjju vladavinu torijevaca. Nasuprot tom mišljenju, profesor Džon Kertis, koji već decenijama važi za izbornog proroka u Velikoj Britaniji s najvećom kvotom pogodaka, ukazuje da ne bi trebalo prerano donositi zaključke. Rekordni broj poslaničkih mesta u novom sazivu Donjeg doma britanskog parlamenta neće pripasti nijednoj velikoj partiji. Bilo kako bilo, već dugo nijedni izbori u Velikoj Britaniji nisu bili toliko sudbonosni niti su doneli toliko napetosti.

Pogledajte video 04:33

Tamni vilajet na britanski način

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video

  • Datum 30.10.2019
  • Autor Barbara Vezel