1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Novi izazovi za NATO: Finska i Švedska sve bliže članstvu

13. maj 2022.

Finska je objavila svoju odluku da uđe u NATO što je pre moguće, a očekuje se da će Švedska uskoro slediti taj primer. Šta to znači za zapadnu vojnu alijansu, a šta za odnose sa Rusijom?

https://p.dw.com/p/4BFcv
Finska i Švedska su dugo bile bliski partneri NATO, a sada su sve bliže punopravnom članstvu
Finska i Švedska su dugo bile bliski partneri NATO, a sada su sve bliže punopravnom članstvuFoto: Naina Helen Jama/TT News Agency/AFP/Getty Images

Kopnena granica NATO sa Rusijom biće više nego udvostručena pošto Finska i Švedska podnesu svoje prijave za članstvo najmoćnijoj odbrambenoj alijansi sveta. NATO-članice trenutno dele kopnenu granicu od 1.215 kilometara, a kada se Finska pridruži, to će se povećati na 2.600 kilometara

-pročitajte još: Finska i Švedska na putu ka NATO

U zajedničkoj izjavi u četvrtak, finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin ocenili su da će članstvo njihove zemlje ojačati kompletan odbrambeni savez. „Finska mora bez odlaganja da podnese zahtev za članstvo. Nadamo se da će nacionalni koraci koji su još potrebni za donošenje te odluke biti brzo preduzeti u narednih nekoliko dana.“

U međuvremenu, očekuje se da će i Švedska, koja je tradicionalno više oklevala da se pridruži alijansi, to objaviti ovog vikenda.

Finska premijerka Sana Marin i predsednik Sauli Ninisto
Finska premijerka Sana Marin i predsednik Sauli Ninisto Foto: Markku Ulander/Lehtikuva/dpa/picture alliance

Šta to znači za NATO?

Robert Dalsjo, viši analitičar NATO u švedskoj Agenciji za odbrambena istraživanja, rekao je da bi članstvo Švedske i Finske značilo da za NATO više neće postojati neizvesnost oko toga kako će Švedska i Finska delovati u krizi.

„NATO će sa sigurnošću znati gde su Švedska i Finska, a to će povećati bezbednost i odvraćanje u regionu Baltičkog mora. Takođe će olakšati Alijansi odbranu baltičkih država, jer, na primer, više neće biti pitanja da li može da se koristi švedski vazdušni prostor za slanje trupa ili zaliha baltičkim zemljama. A politički će to takođe biti pravi trofej“, dodao je Dalsjo.

Hari Nedelku, stručnjak za NATO i politički direktor u međunarodnoj konsultantskoj kući „Rasmusen Global“, deli sličan stav. „Prva poruka ulaska tih zemalja u NATO je politička i usmerena je na Rusiju. Drugo, za NATO se ovde radi i o stvarnim vojnim sposobnostima koje Finska i Švedska stavljaju na sto. Dok su svi ostali u Evropi na neki način smanjivali svoje vojne sposobnosti posle Hladnog rata, Finska i Švedska su izgradile svoje vojne kapacitete, što može biti veliki dobitak za Alijansu“, rekao je Nedelku za DW.

Ambasador Finske pri NATO Klaus Korhonen kaže da je Rusija i dalje važan sused Finske, ali je političko poverenje u taj odnos narušeno. „Rusija je na neki način promenila igru u Evropi u pogledu budućnosti, tako da mislim da će svakako biti jedan od zadataka spoljne politike Finske u budućnosti i da sa Rusijom, opet, izgradi odnose koji dobro funkcionišu, koji su na osnovu obostranih interesa. Ali kako će se to desiti – to ostaje da se vidi.“

Članstvo Švedske i Finske bi ojačalo odbrambene sposobnosti NATO
Članstvo Švedske i Finske bi ojačalo odbrambene sposobnosti NATOFoto: Dwi Anoraganingrum/Geisler-Fotopress/picture alliance

Šta je dovelo do promene stava?

Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, i Finska i Švedska su se približile Evropskoj uniji i 1995. postale članice 1995. Međutim, obe zemlje su ostale vojno neutralne.

Švedska nije bila deo nijednog vojnog saveza više od 200 godina, a zadržala je neutralnost čak i tokom Drugog svetskog rata. S druge strane, Finska je prešla na neutralnost nakon poraza od Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu. Međutim, ruska invazija u Ukrajini uzdrmala je te dve zemlje i pokrenula nove diskusije o budućoj bezbednosnoj politici.

„Za Fince, spoljna politika je uvek podrazumevala svest o tome da imamo dugu granicu sa Rusijom. To je kombinaciju realizma i idealizma, svest o tome da možete da pogurate istoriju“, rekao je za DW bivši finski premijer Aleksandar Stub.

On je ujedno istakao da je rat rezultirao još snažnijim nacionalnim buđenjem u zemlji: „Nekoliko nedelja pre početka rata, 50 odsto Finaca bilo je protiv članstva u NATO, a 20 odsto za njega. To se preko noći promenilo na 50 odsto za članstvo i 20 protiv.“ Sada kada je Finska ozvaničila svoju želju, Stub misli da će podrška porasti na 80 odsto.

Za Švedsku bi pridruživanje zapadnom vojnom savezu bila još veća promena paradigme. „NATO nikada nije video manje entuzijastičnog kandidata od Švedske, trenutno pod vlašću socijaldemokrata. Znali su da će, ako Finska zatraži članstvo, to morati i Švedska, jer bi inače bila sasvim sama izvan NATO, pa bi morala da troši mnogo više na odbranu“, kaže Elizabet Brav, stalna saradnica Američkog preduzetničkog instituta (American Enterprise Institute).

Bivši premijer Stub dodaje da su i Finska i Švedska sposobne da donose brze odluke, onda kada se realnost na terenu promeni. „Finska je to činila kroz svoju istoriju, a Švedska nije imala potrebu da to čini. Ali sada, kada se suočavaju sa agresivnom revizionističkom, imperijalističkom, totalitarnom i autoritarnom Rusijom, one dolaze do zaključka da je članstvo u NATO pravi put“, kaže Aleksandar Stub.

Aleksander Stub: Finska i Švedska su sposobne da donose brze odluke
Aleksander Stub: Finska i Švedska su sposobne da donose brze odlukeFoto: Markku Ulander/Lehtikuva//dpa/picture alliance

Novi izazovi za NATO?

Članice NATO jasno su stavile do znanja da će Finska i Švedska biti „dočekane raširenih ruku“, a generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg dodao je da će proces njihovog prijema u članstvo „ići brzo“.

Istovremeno, Dalsjo iz Švedske agencije za odbrambena istraživanja smatra da veliki izazov za NATO neće biti samo primanje Švedske i Finske, već to kako se nositi sa posledicama rata u Ukrajini. „NATO se držao ideje da je čovečanstvo prevazišlo neke stvari i da je Rusija strateški partner. Iz tog razloga, Alijansa nije izgradila jake položaje trupa na istoku. To će morati da se promeni.“

Nedelku iz „Rasmusen globala“ kaže da će ovo nordijsko proširenje ojačati prisustvo NATO u baltičkom regionu. „Finska i Švedska su već među najjačim i najintegrisanijim partnerima NATO i pridruživanje Alijansi rezultiraće jačim pomorskim prisustvom NATO u Baltičkom moru“, rekao je on.

Pretnje iz Rusije?

Moskva je u međuvremenu upozorila na posledice. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da širenje NATO na istok neće doneti stabilnost Evropi. Prošlog meseca, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev upozorio je da će, ako Finska i Švedska uđu u NATO, Moskva pojačati svoje prisustvo u baltičkom regionu.

Infografik Karte Skandinavien Russland DE

Elizabet Brav smatra međutim da je ruska invazija na Finsku ili Švedsku malo verovatna: „Niko ne može ozbiljno da tvrdi da će Rusija verovatno izvršiti invaziju na Švedsku ili Finsku ako one podnesu zahtev za članstvo u NATO, jer Moskva za to očigledno nema resurse. U ovom trenutku ne samo da je vezana za Ukrajinu, već tamo odaje veoma loš utisak. Dakle, sada ne bi bio trenutak da Rusija vojno uzvrati Švedskoj ili Finskoj“, smatra saradnica Američkog preduzetničkog instituta.

„Ono što Rusija trenutno radi jesu sajber-napadi na Finsku i vođenje glupe propagandne kampanje protiv Švedske u kojoj se navodi da su razni poznati Šveđani bili nacisti. Ako je to najbolje što mogu da urade, onda mislim da je veoma dobar trenutak da se te zemlje pridruže NATO“, dodala je Brav.

Hari Nedelku ukazuje da bi zapadni saveznici mogli da rasporede određene trupe u baltičkom regionu dok traje proces pridruživanja kako bi poslali političku poruku Kremlju. Velika Britanija već je potpisala sporazum o podršci Švedskoj ako bude napadnuta, a očekuje se da će i druge zapadne zemlje slediti njen primer potpisujući sličan sporazum sa obe skandinavske zemlje.

Brav istovremeno naglašava da je, bez obzira na podršku Velike Britanije i SAD, članstvo u NATO najbolja zaštita od ruskih pretnji. „Kad se taj rat završi, Rusija će lizati svoje rane i reći: ’Pa, imali smo svoj Vijetnam. Zaista smo loše prošli i osramotili smo se. Sada ćemo da reformišemo naše oružane snage.’ I hoće. Možda ne tako radikalno kao Sjedinjene Države posle rata u Vijetnamu, ali će one biti mnogo bolje nego što su sada“, očekuje Brav. „Tada bi Švedska, Finska i druge zemlje u regionu zaista morale da se zabrinu zbog potencijalne ruske agresije. I tada bi bilo dobro da budu članice NATO.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.