Novi Hladni rat i istok Evrope | Evropa | DW | 28.10.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Novi Hladni rat i istok Evrope

Atomski rat u Evropi – o tome se radi u sporu između Putina i Trampa oko ugovora INF. Između frontova je podeljena istočna Srednja Evropa – s kim će ko, i protiv koga, to nije sasvim jasno.

Predsednik SAD Donald Tramp hoće da poništi ugovor INF – dogovor sa Moskvom iz 1987. prema kojem iz Evrope moraju biti povučene sve rakete srednjeg dometa. Kao da su se vratile osamdesete. Valja podsetiti na odluku NATO od 12. decembra 1979. koja je omogućio da se od 1983. stacioniraju američke rakete „Peršing" kao i krstareće rakete kao odbrana od ruskih raketa SS-20. Izgledalo je da će Treći svetski rat biti nuklearan i da će do njega doći u Evropi. Utoliko je veće bilo olakšanje kada su obe strane 1987. potpisale ugovor INF.

U Nemačkoj i u zemljama istočne i srednje Evrope postoje vrlo različita sećanja na to vreme. U Nemačkoj je tada bio vrlo glasan „mirovni pokret" sa „marševima na Istok" i masovnim demonstracijama. Samo ne američke rakete srednjeg dometa! Na Istoku Evrope koji je bio pod ruskom okupacijom to je hvalila komunistička propaganda. No, u Poljskoj i Mađarskoj su mnogi tresli glavom u neverici. Tamo se od Zapada očekivalo da ih oslobodi ruskog jarma a ne da kukavički jadikuje.

Čemu ugovor koji poštuje samo jedna strana?

Sada to, izgleda, opet počinje. Iz Nemačke se čuju glasovi upozorenja: ne sme se ugroziti mir. „Katastrofalna odluka", preneto je iz Ministarstva spoljnih poslova. Pri tome je onaj ko provocira danas – Rusija, kao što je to bila i onda. Tada raketama SS20, danas raketama 9M729 „Novator", koje su navodno kratkog dometa, a prema američkim saznanjima imaju domet do 3400 kilometara, dok su, prema poljskim saznanjima, nedavno stacionirane u ruskoj enklavi Kalinjingradu. To je povreda ugovora INF. I NATO to tako vidi. Čemu ugovor koji poštuje samo jedna strana?

Tvrd stav SAD u 80-im godinama je doveo do uspeha. Ugovor INF je bio samo posledica odluke NATO o stacioniraju „Peršinga". U istočnoj Srednjoj Evropi su i danas ubeđeni da je tvrdoća jedini jezik koji Rusija razume (ali nažalost jedini jezik kojim bogata i mekana Nemačka ne govori).

Poljska ima „razumevanje" za Trampovu odluku o INF. Varšava se naoružava protiv Rusije i za to je 2017. dala više od 10 milijardi dolara, želi da jedna divizija SAD bude permanentno u Poljskoj, i ima jednu od najjačih armija u EU. Poljska i Mađarska su – žale se u Moskvi – dozvolile stacioniranje mobilnih američkih lansirnih uređaja MK41 koji bi mogli biti korišćeni i za ispaljivanje krstarećih raketa – dakle raketa srednjeg dometa, koje su zabranjene ugovorom INF. A to je, opet, reakcija na stacioniranje ruskih raketnih sistema „Iskandar" u Kalinjingradu. Smatra se da ti sistemi mogu biti korišćeni i za ispaljivanje novih raketa „Novator".

Pravo jačeg u politici

Usred ovog novog Hladnog rata, istočna Srednja Evropa je podeljena. Dok Poljska i Rumunija, kao i najugroženije baltičke republike polažu na politiku čvrstine i vojne snage, na to se u Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj gleda pragmatičnije. Tamo ne osećaju da ih Rusija toliko ugrožava kao severni Istočnoevropljani. I hoće da posluju sa Putinom.

Ali, svi vide da dolaze nova vremena. Pravo jačeg je ponovo uvedeno u politiku, a u takvim vremenima se traži jaka vojska. U Istočnoj Evropi se naoružavaju. Prema istraživanjima mirovnog instituta SIPRI, izdaci za vojsku u istočnoj Srednjoj Evropi su se 2017. povećali za 12 odsto a u Zapadnoj Evropi (gde se računa i Nemačka) – za samo 1,7 odsto. Čak i Mađarska, čija je armija smešno slaba, sada hoće da u okviru programa „Zrinyi 2026" ima „snažnu vojsku".

Boris Kalnoky

Boris Kalnoki

Prilikom posete turskog predsednik Redžepa Tajipa Erdogana obe strane su dogovorile intenzivnu kooperaciju u industriji oružja. Tu se ne radi samo o Rusiji. U ekstremnom slučaju, mogući su i sukobi između Ukrajine i Mađarske u Karpatskoj Ukrajini gde se poslednjih meseci razvila kriza oko mađarske manjine. U Istočnoj Evropi se svi spremaju na opasnost od vojne konfrontacije – ali koga protiv koga, to nije uvek jasno.

Boris Kalnoki (1961) dopisnik je lista Velt i drugih medija na nemačkom jeziku iz Mađarske. Autor je knjige „Zemlja predaka" u kojoj se nalazi na tragu sopstvenih predaka – među njima je i austrougarski ministar spoljnih poslova Gustav Kalnoki.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama