Novi gastarbajteri sa Balkana | Izbor iz štampe | DW | 25.10.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Novi gastarbajteri sa Balkana

Od početka godine do septembra Nemačka je izdala čak 15.500 viza za radnike koji stižu iz zemalja Balkana. List „Velt“ detaljno objašnjava kakvi su uslovi za legalan boravak i rad u Nemačkoj.

„15.500 viza za gastarbajtere sa Balkana: program nemačke vlade za legalan ulazak ekonomskih izbeglica u Nemačku deluje i mogao bi da postane međunarodni uzor“, piše list Velt. „Na vrhuncu izbegličke krize 2015. oni su još masovno dolazili u Nemačku da bi tražili azil: migranti iz zemalja Zapadnog Balkana – Albanije, Kosova, Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Ta grupa je prošle godine podnela 144.000 zahteva za azil – iako je šansa za pozitivno rešenje bila ravna nuli.“

„Da bi se sistem oslobodio pritiska i da bi se bar za neke od tih ekonomskih izbeglica obezbedila mogućnost legalnog ulaska u Nemačku, savezna vlada je u okviru zakona o ubrzanju rešavanja zahteva za azil podnela gastarbajterski program za Zapadni Balkan, koji bi najpre trebalo da važi od 2016. do 2020. Istovremeno su zemlje Zapadnog Balkana proglašene za sigurne zemlje porekla. Sprovođenje programa je počelo uspešno – do septembra je, prema informacijama Velta, izdato već 15.500 viza.“

„Gastarbajterski program je regulisan paragrafom 26 Uredbe o zapošljavanju. Kada migranti sa Balkana dobiju konkretnu ponudu za radno mesto ili obuku, i Savezna agencija za rad odobri zahtev preduzeća za zapošljavanje neke osobe, ta osoba u svojoj zemlji može da dobije vizu za ulazak u Nemačku. Preduslov za to je da ona u poslednje dve godine nije imala azil, ili je povukla svoj zahtev za azil i dobrovoljno napustila Nemačku pre stupanja Uredbe na snagu u oktobru 2015.“

Savezna agencija za rad, kako prenosi Ministarstvo rada, može da odobri zahtev samo ako se najpre ispita da li postoji neki građanin Evropske unije koji želi isto radno mesto – takvi imaju prednost – i ako uslovi zapošljavanja nisu nepovoljniji od onih pod kojima se angažuju domaći zaposleni, čime se isključuje mogućnost platnog dampinga, prenosi Velt: „Za radne migrante sa Zapadnog Balkana ta ponuda je očigledno vrlo atraktivna. Samo u prvom polugodištu 2016. je [...] po osnovi novog gastarbajterskog programa 17.182 dobilo odobrenje za rad. Prema navodima Ministarstva spoljnih poslova, u nemačkim predstavništvima u Beogradu, Podgorici, Prištini, Sarajevu, Skoplju i Tirani je do kraja juna pozitivno rešeno već 10.000 zahteva za vizu. do kraja septembra, taj broj je narastao na 15.500“, piše Velt.

List Augsburger algemajne piše da „Nemačka ostaje sama sa izbeglicama“: „Zapravo je druge zemlje EU trebalo da prihvate 40.000 izbeglica. No, Nemačka je dosada uspela da vrati preko granice samo mali deo njih“. „Dablinski sporazum predviđa da se lica koja traže zaštitu u zemljama šengenskog prostora vrate u države u kojima su prvi put podnele zahtev za azil. Nemačka je prema navodima Saveznog ureda za migracije i izbeglice ove godine zatražila da se primeni to pravilo u 40.000 slučajeva. Ali, do kraja septembra, u druge zemlje je na osnovu Dablinskog sporazuma vraćeno samo 2860 migranata [...] S druge strane, druge zemlje EU su prema odredbama Dablinskog sporazuma vratile 9700 migranata u Nemačku, jer su oni u toj zemlji prvi put registrovane kao izbeglice – više od trećine njih je vraćeno iz Švedske, u koju su došli preko Nemačke.“

A minhenski dnevnik Zidojče cajtung piše da su „posle pokušaja puča u Turskoj brojne diplomate te zemlje zatražile azil u Nemačkoj – zajedno sa svojim porodicama. Radi se o 35 osoba, ali bi taj broj mogao da se poveća“. List anovdi da „portparol ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera nije rekao da li se radi o diplomatama koje rade u Nemačkoj“. „Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je nakon pokušaja puča koji su izveli delovi vojske najavio dalekosežne „čistke“ u policiji, vojsci, upravi, sudstvu, obrazovanju i medijima. Desetine hiljada ljudi su uhapšene ili otpuštene. Oni su najčešće pod optužbom da održavaju veze sa propovednikom Fetulahom Gulenom koji živi u SAD. Vlada ga optužuje da stoji iza pokušaja puča.“