Novi život mrtvog jezika | Mozaik | DW | 19.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Novi život mrtvog jezika

Godinama je latinski važio za jezik koji nikome više ne treba i koji će uskoro sasvim nestati i iz nemačkih škola. Ali ta predviđanja nisu se ostvarila. Upravo suprotno: danas je latinski pristuniji nego ikada.

Lateinboom Schule Deutschland

Čuvena gimnazija Johaneum u Hamburgu

Johaneum je škola viševekovne tradicije iz Hamburga. Iza debelih zidova sadašnje zgrade, napravljenih od crvene cigle u 19. veku, velika pažnja se poklanja negovanju i učenju starih jezika poput latinskog. Na ovoj gimnaziji društvenog smera se latinski uči već od petog razreda.

„Mnogi roditelji biraju Johaneum zato što žele svojoj deci da pruže posebno obrazovanje“, kaže Ana Šineman koja u ovoj školi već četiri godine predaje latinski i nemački jezik. Ona taj elitizam međutim posmatra vrlo kritički. Po njenom mišljenju je latinski mnogo više od nekog neobičnog predmeta preko kojeg roditelji žele da osiguraju deci neku prednost za budućnost. Za Anu Šineman je latinski jezik strast i tu radost pri učenju antičkih jezika pokušava da prenese i na svoje učenike.

Ovidije je aktuelan i nakon 2.000 godina

Lateinboom Schule Deutschland

Ana Šineman tokom časa

Kako bi oživela vreme antičkog Rima, ova nastavnica učenicima pokazuje sliku na kojoj su prikazani stari Rimljani koji sede na jednoj tribini. „Spectatum veniunt, veniunt spectentur ut ipsae“, čita Karla iz svoje knjige za latinski. Druga učenica čita prevod iste rečenice: „Dolaze kako bi videli i kako bi bili viđeni“. Učenici potom raspravljaju što bi ove reči čuvenog rimskog pesnika Ovidija mogle da znače u današnjim prilikama.

Ana Šineman se trudi da učini nastavu zanimljivom, ona đacima pokušava da prenese ne samo znanje jezika već i zanimanje za kulturu starog Rima. „Kada sam ja išla u školu važno je bilo samo naučiti jezik“, prisjeća se ova 33-godišnjakinja. Otuda ne čudi da je ona svoju ljubav naspram latinskog jezika otkrila tek tokom studija. Sama odluka da latinski uopšte studira bila je naprotiv vrlo pragmatična – ona je svakako želela da bude nastavnica u školi, a znala je da su nastavnici latinskog svuda u Nemačkoj vrlo traženi.

Sve više učenika bira latinski

Lateinboom Schule Deutschland

Klaudia Šindler tvrdi da latinski može da znači i u svakodnevnom životu

U Nemačkoj se naime već godina primećuje trend sve veće popularnosti latinskog jezika, pre svega u gimnazijama. Dok je 2001. godine svaki četvrti gimnazijalac birao latinski, danas to čini svaki treći učenik. Taj predmet se bira uglavnom kao drugi ili treći strani jezik. „U međuvremenu se taj trend sve veće popularnosti latinskog proširio i na univerzitete“, kaže Klaudia Šindler, šefica Instituta za starogrčku i latinsku filologiju Univerziteta u Hamburgu. Poslednjih sedam godina se beleži sve veći broj studenata latinskog. „Univerziteti koji su poslednjih decenija ukidali svoje odseke klasične filologije i koji su olako ukidali takva radna mesta, odjednom su suočeni s velikim brojem zainteresovanih studenata“, konstatuje sa zadovoljstvom Šindler.

Bez obzira da li ti studenti latinski biraju zbog bolje perspektive zapošljavanja ili iz ljubavi prema jeziku i kulturi, njima je svima zajedničko to da su se za te studije odlučili dobrovoljno. Drugačije je međutim s mnogim učenicima u srednjim školama. „Moja majka je želela da učim latinski kaže Ruben iz Johaneuma i pri tom se smeška. Njegovi prijatelji klimaju glavama. Da se on pitao, Ruben bi radije učio talijanski. I Karla priznaje da joj se engleski više sviđa od latinskog. A njen sused u klupi, Markus, dodaje da doduše većini učenika kasnije u životu latinski verovatno neće trebati, ali da se učenjem starih jezika uči kako treba učiti. „Latinski je vrlo logičan jezik i pomaže nam da naučimo da jasno mislimo.“

Za studije latinski nije potreban

Jednako kao ovaj 14-godišnjak argumentuju mnogi odrasli zagovarači učenja latinskog. U Nemačkoj je njih poslednjih godina sve više. Unutar Evrope je to međutim izuzetak: osim u Austriji, latinski jezik je kao nastavni predmet gotovo nestao iz većine evropskih škola. Čak ni italijanski ili francuski učenici više ne uče jezik iz kojeg potiču mnoge reči njihovog maternjeg jezika. A što se univerziteta tiče, na evropskom nivou je postignut konsenzus: ni u Nemačkoj niti negde drugde test iz latinskog jezika nije uslov za upis fakulteta.

Klaudia Šindler ipak misli da od učenja latinskog učenici mogu imati koristi i u svakodnevnom životu. „Latinski olakšava analitički pristup jeziku a to onda pomaže pri učenju drugih stranih jezika“, kaže ona. Pri tom latinski nije samo jezik: „To je deo naše kulture, uz njegovu pomoć pristižemo do naših korena.“

Lateinboom Schule Deutschland

U međuvremenu svaki treći učenik u Nemačkoj uči latinski

Nisu međutim u Nemačkoj tako euforični kada se radi o učenju latinskog u školama. Kritičari smatraju da se često radi više o elitizmu roditelja nego i nekoj kulturnoj osveštenosti, te da učenje latinskog često ide nauštrb učenja drugih stranih jezika, onih živih. Ponajpre je žrtva tog trenda francuski jezik, koji u Nemačkoj sve više pada u treći plan. A osim toga, kažu kritičari, i sam kvalitet nastave latinskog i stečeno znanje nisu na zadovoljavajućem nivou. Kao odgovor na zadovoljnu konstataciju zagovornika latinskog u školama, kako nikada toliko puno učenika u Nemačkoj nije učilo taj jezik, kritičar Johan Šleman je za ugledne nemačke novine Zidojče cajtung rekao: „Još nikada u Nemačkoj tako puno učenika nije tako loše učilo latinski.“

Autori: Žanin Albreht / Zoran Arbutina
Odg. urednik: Nemanja Rujević