Nove ograde protiv izbeglica? | Evropa | DW | 01.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nove ograde protiv izbeglica?

Hiljade izbeglica pokušavaju da se, preko tzv. Balkanske rute, dokopaju Evropske unije i šanse za život bez rata i siromaštva. Kada im se na tom putu ispreče ograde, pokušavaju da ih preskoče. Ili traže nove puteve…

Na mađarsko-srpskoj granici već je postavljena 175 kilometara duga žičana ograda. Završena je dva dana pre roka. Vlada u Budimpešti je ponosna i dobre dve trećine Mađara odobravaju taj potez. Ta ograda za sada baš i ne plaši izbeglice i one neprestno uspevaju da se kroz nju nekako provuku. Do kraja oktobra trebalo bi da bude podignuta još jedna, ovoga puta četiri metra visoka ograda koja bi trebalo da Mađarsku i Evropsku uniju zaštititi od izbeglica. Države u regionu s pažnjom prate razvoj događaja. One strahuju da bi sada hiljade izbjeglica mogle da krenu novim putevima – i da dođu njima.

Bugarska je još prošle godine postavila 30 kilometara dugu ogradu na svojoj jugoistočnoj granici prema Turskoj kako bi zaustavila sirijske izbeglice koje beže pred građanskim ratom. Sada bi ta zaštitna ograda trebalo da bude produžena na deonicu od 160 kilometara. Bugarska pojačava kontrole i na jugozapadnoj granici prema Makedoniji. Tamo su, zbog izbegličke krize u susednoj Makedoniji, poslati vojnici i oklopna vozila. Vlada u Sofiji smatra da je to opravdano navodi da je takva pojačana kontrola graničnih prelaza samo „preventivna mera“. Velike navale izbeglica još nema, ali atmosfera u zemlji je napeta. Premijer Bojko Boris Borisov obrazlaže mere na granici s Makedonijom rečima: „Vojnici su tamo da bi širili obezbedili bezbednost lokalnog stanovništva.“

„Preventivne mere“

U Rumuniji je prošle nedelje sazvana hitna sednica Nacionalnog veća za krizne situacije. Ministar unutrašnjih poslova Gabrijel Oprea najavio je pojačane mere bezbednosti na gotovo 550 kilometara dugačkoj rumunsko-srpskoj granici. Rumunija, rekao je, nije još pod „imigracionim pritiskom“, ali zbog „rastuće dinamike priliva izbeglica mora što je moguće više da ograniči bezbednosne rizike“. Zbog toga je, kako je saopštio, doneta odluka o „preventivnom proširenju“ smeštajnih kapaciteta za izbeglice kao i o „daljim merama nacionalnog bezbednosnog plana“. Rumunija trenutno raspolaže sa šest objekata za potražioce azila u kojima može da bude smešteno oko 1.500 osoba. Trenutno je, prema zvaničnim podacima, popunjeno oko 20 odsto kapaciteta.

Grenze Bulgarien Türkei Sicherheitszaun

Bugarska je još 2014. podigla ogradu na granici sa Turskom

Ni hrvatske vlasti još uvek ne vide pojačanu opasnost od talasa izbjeglica – tako se barem navodi u zvaničnom saopštenju tamošnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova. Ipak, analitičari tvrde da bi Hrvatska itekako mogla da postane „alternativna ruta“ ako izbeglice više ne budu mogle da ulaze na Šengenski prostor preko srpsko-mađarske granice.

Hrvatska vlada, rekao je premijer Zoran Milanović, nema konkretan plana za prihvat izbeglica i ne može da stvara strategiju mimo Evropske unije – koja takođe strategiju nema. Milanović je, međutim, podsećajući da je i Hrvatima pružana pomoć kada im je ona bila neophodna, naglasio da je Hrvatska načelno spremna da pomogne i da bude solidarna – „u skladu sa svojim mogućnostima“.

Nova ruta – preko Slovačke?

Bugarska, Rumunija i Hrvatska nisu u Šengenskom prostoru u kojemu nema kontrola na graničnim prelazima. Zbog toga, prema mišljenju nekih analitičara u tim zemljama, one i dalje neće biti atraktivne za izbeglice. Slovačka je međutim u „Šengenu“ pa bi mogla da se nađe na „alternativnoj ruti“, veruju u Bratislavi. Ako izbeglice više ne budu mogle da se probiju u Evropsku uniju preko dosadašnjih ruta, one bi mogle da se „okrenu“ ka sto kilometara dugoj granici između Ukrajine i Slovačke.

Zbog toga bi ovog vikenda u Bratislavi trebalo da se održi sastanak predstavnika takozvanih „Višegradskih država“ – Mađarske, Poljske, Slovačke i Češke – na kojem će se, prema navodima slovačkog premijera Roberta Fica, dogovarati dalji koraci oko izbegličkog pitanja. Rasprava o izbeglicama u svim tim zemljama je kontroverzna. Za sada je još malobrojna grupa onih koji šire strah od „uvoza terorista s izbeglicama“ i islamizacije društva, ali ekstremistički i nacionalistički političari podgrevaju te diskusije. Još uvek je veliki deo stanovništva u tim zemljama spreman da pruži humanitarnu pomoć, ali kada počne da se priča o raspodeli izbeglica na sve članice Evropske unije, mnogi ljudi na jugoistoku Evrope postaju skeptični. Često se može čuti sledeći argument: „Nama je već sada mnogo gore nego zapadnim Evropljanima. Tim jadnim izbeglicama neće ni ovde biti bolje.“ To znaju i ljudi iz Afrike i sa Srednjeg istoka koji žele da pobegnu od bede u svojim zemljama. Zato će verovatno i dalje svim silama pokušavati da se domognu svog cilja. A on je za mnoge – Nemačka.

Reklama