Novac su odnele vetrenjače | Mozaik | DW | 22.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Novac su odnele vetrenjače

Početkom godine kompanija Prokon sa svojim parkom vetrenjača prijavila je bankrot. Od tada se 75.000 investitora bori za svoj novac. Na skupu investitora trebalo bi da se odluči šta će dalje biti tom kompanijom.

Sajamska hala u Hamburgu je moderna građevina od čelika i stakla. Za skup investitora Prokona možda pogrešan okvir – skup bi zapravo trebalo da se održi na divljem Zapadu, usred prašnjave glavne ulice, u podne. U dvoboju učestvuju Karsten Rodbertus – osnivač i direktor Prokona do podnošenja ostavke krajem aprila i Ditmar Penclin stečajni upravnik. Rečima i brojkama oni oštro raspravljaju šta bi dalje trebalo da bude sa Prokonom. Obojica su oko sebe okupila deo investitora. Koliko tačno – a time i pitanje kako će dvoboj biti završen – ostaje otvoreno.

Smesa pohlepe i mirne savesti

Razlog zašto se sada na takav način dva sveta sudaraju, delimično je bilo zapisano još pre mnogo godina. Od osnivanja 1995. godine, Karsten Rodbertus se zalagao za nekonvencionalan put izgradnje kompanije. Uobičajeno bankarsko finansiranje izbegavao je pod svaku cenu. Umesto toga, snažnim reklamnim akcijama vrbovao je privatne ulagače. Dva glavna argumenta su glasila: onaj ko novac uloži u Prokon, radi nešto na zaštiti životne sredine, a investicije će se isplatiti: do osam odsto kamata je obećavano.

Sistem lančane reakcije?

Da li su visoke kamate probudile pohlepu investitora, koji su istovremeno savest mogli da smire znajući da ulažu u ekološku budućnost? Tokom godine mnogi stručnjaci su upozoravali da Prokonov park vetranjača neće moći da ostvari tako visoke kamate. Sumnja se da je sve to neka vrsta sistema lančane reakcije. Prvi investitori svoj novac su dobijali od investitora koji su kasnije dolazili, i tako je išlo sve dok novih investitora više nije bilo. Brojke, koje stečajni upravnik Ditmar Penclin želi danas na skupu da predstavi, govore u prilog tome. Prema Penclinu, Prokon godišnje beleži profit od 35 miliona evra, nasuprot kome stoji kamatno obećanje u visini od oko 85 miliona evra.

Außenaufnahme der Firma Prokon

Sedište firme Prokon

I investitori optužuju

Skup investitora u Hamburgu je sučeljavanja dva različita sveta. Karsten Rodbertus bori se za svoj uticaj i dovodi u pitanje brojke koje iznosi stečajni upravnik. On bi očigledno najradije dalje vodio kompaniju, kao pre bankrota. Sa druge strane stečajni upravnik Ditmar Penclin, sa digitronom i naoštrenom olovkom računa i piše, i tvrdi da ubuduće nikako neće moći da se radi kao ranije. Između njih dvojice su investitori - oko 10.000 ih se očekuje u Hamburgu – koji bi trebalo da se odluče za jedan od ponođenih puteva. Jedna veća grupa, koja navodno broji 9.000 od ukupno 75.000 investitiora, okupila se u udruženju Prijatelji Prokona. To udruženje vidi budućnost za Prokon, ali se jasno odrekla osnivača Rodbertusa, kaže Volfgang Zigel, portparol udruženja: “Prokon sa svojim parkom vetrenjača ima veliki potencijal u Nemačkoj, Poljskoj, a posebno u Finskoj. Želimo da se posao nastavi. Sada je prvi korak vratiti poverenje u kompaniju, a to nije moguće sa gospodinom Rodbertusom. On je napravio velike greške i sve je sam odlučivao.”

Vetar u leđa?

Zigelu i njegovim saborcima je važno da se ne odstupi od ekološke ideje Prokona. „Imamo jako dobre kontakte sa stečajnim upravnikom. Razgovarali smo o tome da je važno da Prokon ostane društvena i ekološka kompanija.“ Za razliku od osnivača Rodbertusa, „Prijatelji Prokona“ ne misle da u potpunosti treba isključiti saradnju sa bankama, već da ne treba otići u ruke velikih banaka. Odluke o tome biće donesene na skupu u Hamburgu, a Volfgang Cigel je uveren da će većina investitora podržati plan stečajnog upravnika. „Ukoliko Ditmar Penclin želi da ostane upravnik, od čega polazim, onda ćemo stečajni plan postaviti već u nerednih šest meseci. Mi ćemo se tom planu priključiti i onda postoje dobre šanse da Prokon u prvom kvartalu 2015. godine ponovo stane na svoje noge.“

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.