Nova vremena traže drugačiji NATO

Zašto je Severnoatlantskom savezu potrebna nova strategija? Sadašnje smernice usvojene su 1999. godine, deset godina posle hladnog rata i trebalo bi da odražavaju novu realnost. Međutim, prema mišljenju Rolanda Frojdenštajna iz briselskog Centra za evropske studije, tu je još mnogo hladnoratovskog razmišljanja. „U osnovi, NATO je i dalje naoružan za konvencionalni rat i odbranu od napada na njegovu teritoriju. Takva pretnja više ne postoji.“

Sajberterorizam, napadi hemijskim oružjem, države u raspadu koje bi mogle postati opasne, širenje nuklearnog oružja i raketne tehnike – sve to su pre opasnosti sa kojima je suočen današnji svet. Na mnoge od tih novih pretnji NATO nema pravi strateški odgovor: „To jednostavno znači da nam je potrebna druga vrsta vojnih jedinica. One moraju biti umrežene uz pomoć najmodernijih sredstava komunikacije, moraju biti lako naoružane i pokretljive. I to mora biti profesionalna armija“, kaže Frojdenštajna.

Novi vojnici, ali i raketni štit

Ovaj stručnjak za bezbednost zato smatra da je predviđena reorganizacija nemačke armije pravi potez, mada zakasneo u poređenju sa drugim članicama NATO. Ali nije potrebno promeniti samo vojnike i njihovo naoružanje i opremu. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen kao deo nove strategije vidi i antiraketni štit koji bi trebalo da štiti od, na primer, raketnog napada Irana.

„Očekujem da na sastanku na vrhu bude donesena odluka o antiraketnom štitu. To bi bio jasan znak da smo i u vremenima štednje spremni da jačamo odbranu“, rekao je Rasmusen na nedavnom sastanku ministara odbrane i spoljnih poslova NATO. Međutim, sporni su još troškovi uspostavljanja takvog štita, a nejasno je i da li je moguće privoleti Rusiju na saradnju.

Autori: Kristof Haselbah / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević