Nova stara mržnja prema Jevrejima? | Evropa | DW | 03.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nova stara mržnja prema Jevrejima?

Konflikt u Gazi uzburkao je brojne duhove i u Nemačkoj. Nakon antiizraelskih demonstracija za reč su se javile jevrejske organizacije koje poručuju da je na delu nova stara mržnja prema Jevrejima.

Početkom nedelje brojne poznate ličnosti, predstavnici političkog i crkvenog života i civilnog društva priključili su se demonstracijama protiv antisemitizma u Minhenu. Na demonstracijama je bilo okupljeno više stotina ljudi. Predsednica izraelske kulturne zajednice u Minhenu i Gornjoj Bavarskoj, Šarlot Knobloh, izrazila je zaprepašćenje mržnjom prema Jevrejima na nemačkim ulicama i ćutanjem stanovništva na tu pojavu. Knoblauh kaže da, nakon što je preživela holokaust, ponovo doživljava da je antisemitizam u Nemačkoj postao, ne samo društveno prihvatljiv, već i deo mejnstrima. „Konflikt na Bliskom istoku često samo služi kao izgovor“, kaže ona. „Nova stara mržnja prema Jevrejima je ponovo tu.“

Knoblauh kaže i da telefoni ne prestaju da zvone, a poštanski i elektronski sandučići su im puni neprijateljski nastrojenih poruka: „Vređaju nas, prete nam i fizički nas napadaju“, rekla je bivša predsednica Centralnog veća Jevreja u Nemačkoj. „Mi Jevreji doživljavamo u ovoj našoj zemlji najopasnije i najzabrinjavajuće vreme od 1945.“ Ona se požalila i na nedostatak podrške Nemaca njihovim jevrejskim sugrađanima. Ministar poljoprivrede Nemačke Hristian Šmit (CSU) nazvao je neprijateljske izjave prema Jevrejima virusom koji potkopava celu zemlju, a predsednica parlamenta Bavarske Barbara Štam je rekla: „Antisemitske parole su sramota za našu zemlju.“

„Saosećanje prema Palestincima kao oružje protiv Izraela“

Al-Kuds Berlin Anti -Israel Demonstration Palästinenser 25.07.2014

Demonstracije protiv Izraela i protiv jevreja, Berlin, 25.7.2014.

Predsednica Evangelističke crkve za Bavarsku Brajr Kesler smatra da je konflikt između Izraela i Palestinaca otvorena rana. Rat na Bliskom istoku je, kako kaže, za neke samo „dobrodošao povod da daju oduška svojim antijevrejskim osećanjima“. Kesler kaže da pravo Izraela na postojanje ne sme biti osporavano i da saosećanje s Palestincima postaje povod da se Izraelu želi sve najgore. „To je perverzija iskrene solidarnosti“, naglašava ova teološkinja.

Upravo u utorak, kad su održane i antisemitske demonstracije u Minhenu, trojica muškaraca su podmetnula požar u jednoj sinagogi u Vupertalu. Oni su bacili više molotovljevih koktela na ulazu u ovu jevrejsku versku instituciju. Jedan osumnjičeni je uhapšen. Još iste večeri se pred sinagogom okupilo više stotina ljudi. Gradonačelnik Peter Jung pozvao je na solidarnost s jevrejskom zajednicom, a predsednik Centralnog veća Jevreja u Nemačkoj Diter Grauman osudio je ovaj napad. Osuda je stigla i iz Centralnog veća muslimana u Nemačkoj koje se tog dana požalilo i na povećan broj napada na džamije.

Od početka vojnih sukoba između Izraela i radikalno-islamističkog pokreta Hamas u pojasu Gaze pre tri nedelje, u Nemačkoj dolazi do, kako to vidi Evangelistička pres služba „povećanog broja napada na jevrejske ustanove i groblja“. Centralno veće Jevreja u Nemačkoj se o tome ne izjašnjava, ali upućuje na podatke berlinske fondacije Amadeu Antonio, koja od 2001. godine na svojoj internet stranici dokumentuje takve slučajeve, i to na osnovu opisa pogođenih ili na osnovu novinskih izveštaja. U Hronici antisemitskih ispada 2014. godine, koju je uradila ova fondacija, opisuje se 98 takvih slučajeva od januara ove godine. Tu se ubraja i uriniranje na berlinskom Spomeniku za ubijene Jevreje, kao i jedna karikatura, objavljena u Zidojče Cajtungu, koja je navodno neprijateljska prema Jevrejima, a potom i prevrtanje nadgrobnih spomenika na jevrejskim grobljima ili neprijateljski grafiti prema Jevrejima ispisani na zgradama. „Beležimo porast napada“, potvrdila je u razgovoru za DW Aneta Kahane, predsednica fondacije Amadeu Antonio.

Eksplozija verbalnog antisemitizma

Karikatur Erster Weltkrieg Dolchstoßlegende

Karikatura iz Prvog svetskog rata

Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke, ukupan broj antisemitski motivisanih krivičnih dela je u prethodnoj deceniji znatno opao. Između 2001. i 2013. godine je sa 1.691. taj broj smanjen za četvrtinu, dakle na 1.275 krivičnih dela. Nasuprot tome, u istom vremenskom periodu povećan je broj antisemitski motivisanih krivičnih dela sa nasilnom pozadinom, u koja se ubrajaju ubistva, paljenja, ucene, pljačka i seksualni delikti. I broj tih dela je u 2013. godini povećan na 51. „Podatke o razvoju situacije poslednjih nedelja nažalost nije moguće dati“, rekao je za DW portparol Ministarstva unutrašnjih poslova.

Berlinska lingvistkinja Monika Švarc-Frizel govori o „eksploziji verbalnog antisemitizma na internetu“. Ona kaže da je do sada uvek prilikom kriza na Bliskom istoku dolazilo do poplave antisemitskih izjava na društvenim mrežama i na internet stranicama. „Ali trenutno je, prema onome što smo videli proteklih godina, to prekoračeno i kvantitativno i kvalitativno“, kaže ona u razgovoru za DW i dodaje da se često govori o teorijama zavere prema kojima postoji naredba da se Izrael ne sme javno kritikovati. Poređenja poput onih sa zločinima nacista nisu legitimna politička kritika, kaže ona. „Mnogo više ovde na videlo izlazi duboka mržnja prema Jevrejima“, kaže berlinska naučnica koja je upravo počela istraživački projekat pod nazivom Antisemitizam na internetu.