Nova runda Hladnog rata | Politika | DW | 27.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

sankcije

Nova runda Hladnog rata

Ako je još i tinjala, ovih dana je definitivno zgasnula ruska nada u novi početak u odnosima sa SAD. Odluka Kongresa da pooštri sankcije u Moskvi je izazvala mešavinu otrežnjenja, neverice i potrebe za osvetom.

Brojni ruski političari i eksperti čak govore o povratku Hladnog rata. „Vašington je Moskvi zvanično objavio hladni rat“, kaže novinar i publicista Konstantin Egert za DW. On ukazuje na simboliku kojom je Kongres praktično stavio Rusiju u istu liniju sa Severnom Korejom. Jer u izglasanom zakonu o sankcijama je i paket protiv Pjongjanga i Teherana

„Zapečaćen je status Rusije kao neprijatelja“, kaže Egert. Rusija je, kako on kaže, za američki establišment postala deo metaforičke „osovine zla“ koju je uspostavio bivši predsednik Džordž Buš mlađi. Egert smatra da je moguća eskalacija u Siriji ili na istoku Ukrajine – kao vid ruske reakcije.

Odgovor na hakerske napade

Reč je o najoštrijim sankcijama SAD protiv Rusije od početka rusko-ukrajinskog konflikta 2014. godine. Predstavnički dom je nove mere obrazložio pokušajem Moskve da se hakerskim napadima umeša u predizbornu kampanju za američke predsedničke izbore, što Moskva negira. Nova ograničenja pogađaju između ostalog energetski sektor, ključnu branšu ruske privrede. Pre nego što predlog zakona bude prosleđen predsedniku na potpis o njemu mora glasati Senat.

Još početkom jula, nakon prvog susreta sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na marginama Samita G20 u Hamburgu, Vladimir Putin je izrazio tihu nadu u „ponovno uspostavljanje saradnje“. „U najmanju ruku delimično“, rekao je šef Kremlja.

Da li je nada sada umrla? Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, u sredu nije konkretno odgovorio. Odluka Kongresa o novim sankcijama je u svakom slučaju prilično tužna, rekao je on. Kremlj će se uzdržati od reakcija sve dok zakon ne bude zaista usvojen.

Nove sankcije čine normalizaciju u dogledno vreme prilično nemogućom, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov. „Mi više nećemo bacati bisere“, rekao je Rjabkov. Ta se rečenica u medijima tumači kao aluzija na „Besedu na Gori“ u kojoj Hristos upozorava da ne treba bacati bisere „pred svinje“. Ovaj citat iz Biblije je jedna od najoštrijih izjava Moskve prema Vašingtonu u poslednjih nekoliko meseci.

Nakon Trampove izborne pobede Rusija je u diplomatskom smislu bila suzdržana i izbegavala je kritike na račun SAD. Osim toga Moskva je odustala od kontramera kada je odlazeći predsednik Barak Obama prošle godine kao reakciju na navodne hakerske napade proterao više od 30 ruskih diplomata iz zemlje i praktično oduzeo dva diplomatska odmarališta Rusiji.

„Bolno za Ameriku“

Mihail Taratuta, renomirani ruski ekspert za SAD i bivši dopisnik iz Vašingtonu, smatra da je Vladimir Putin sada pred dilemom. Slaba reakcija Kremlja bi bila interpretirana kao slabost, napisao je Taratuta u blogu za radio Eho Moskve. „Žestoka reakcija bi značila kraj najvećeg sna Kremlja, naime da se postigne saglasnost sa Trampom i da se odnos sa Amerikom jednom poboljša. Žestoka reakcija je najverovatnija“, smatra Taratuta.

Deutschland Hamburg - G20 - Donald Trump und Vladimir Putin

Putin i Tramp u Hamburgu

Ukoliko stupe na snagu nove sankcije, što se u Moskvi smatra gotovom stvari, mnogi u Rusiji očekuju proterivanje američkih diplomata. Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije, zalaže se za „asimetričnu“ reakciju koja bi bila „bolna za Amerikance“.

Kako bi se to moglo odvijati Rusija je već pokazala 2012. godine kada je Moskva zabranila Amerikancima da usvajaju rusku decu. Govori se o predstojećoj „spirali sankcija“. Neki stručnjaci su zaprepašćeni. „U datim okolnostima uopšte nije jasno šta Rusija treba da uradi“, kaže Fjodor Lukjanov, šef trusta mozgova Savet za spoljnu i odbrambenu politiku koji je blizak ruskoj vladi.

Prikriveni ekonomski interesi

Na državnoj ruskoj televiziji američke sankcije su predstavljene kao evropski problem. Deo mera je usmeren protiv preduzeća koja sarađuju sa Rusijom u energetskom sektoru. Eksplicitno se pominje projekat gasovod Severni tok 2, koji treba da isporučiti više gasa iz Rusije preko Baltičkog mora direktno u Nemačku. Nemačka i Austrija su moguće posledice američkih sankcija već kritikovale. I Brisel je pokazao zabrinutost.

Ruski ministar ekonomije Maksim Oreškin kaže da su sankcije udarac „protiv energetske sigurnosti Evrope“. Ruski eksperti američke sankcije stavljaju na stub srama kao ekonomske mere kako bi se Rusiji na evropskom energetskom tržištu napravila konkurencija. U tom kontekstu političar Kosačov traži dogovor Moskve i Brisela. Moguća je moćna alijansa, tako glasi njegova nada.

Pogledajte video 04:20
Trenutno na programu
04:20 min

Fabrika trolova

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video

Reklama