Nova predsednica na čelu podeljene Hrvatske | Politika | DW | 12.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nova predsednica na čelu podeljene Hrvatske

Hrvatska je dobila prvu predsednicu, ali i prvog predsednika koji nije izabran u drugi mandat. Na čelu države socijaldemokratu Ivu Josipovića smenjuje Kolinda Grabar Kitarović kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice

Intenzivan stres kojem je hrvatska javnost bila izložena između dva izborna kruga rezultirao je visokom izlaskom na birališta i nikad tako neizvesnim prebrojavanjem glasova. Kandidatkinja desnice, bivša ministarka spoljnih poslova iz vlade Ive Sanadera, diplomatkinja i zvaničnica NATO, pobedila je „za dlaku“ sa 50,74 odsto glasova. Aktuelni predsednik, univerzitetski profesor krivično-procesnog prava i kompozitor, odlazi s Pantovčaka sa osvojenih 49,26 procenata glasova. Pred politikolozima je nikad jasniji znak duboke podeljenosti hrvatskoga društva s tendencijom dodatnog produbljivanja, s obzirom na to da su pred zemljom i parlamentarni izbori.

Građane su podelile vrlo agresivne kampanje vođene iz oba tabora koji su režirali atmosferu straha evocirajući ratne devedesete godine. Dok su desni leve nazivali komunistima i izdajnicima nacionalnih interesa, navodeći da bi Hrvatska trebalo ponovno da se brani od „Jugoslovena“, levi su tvrdili da će izbor Kolinde Grabar Kitarović vratiti zemlju upravo u tu traumatičnu deceniju zapamćenu po krvavom ratu, kriminalnim privatizacijama i skučenom prostoru za ljudska prava. „Svi koji su za Josipovića su protiv Hrvatske“, čulo se s jedne strane. „Gospođa Kolinda je satelit američke politike i nastaviće pljačku zbog koje je HDZ nepravosnažno osuđen“, odgovarala je druga strana. Rat „do istrebljenja“ najavio je i sam premijer Zoran Milanović (SDP) u noći prvog izbornog kruga rečima „ili mi, ili oni“.

Vlada (privremeno) neutralisala braniteljski bunt

Među „onima“ je i deo branitelja koji već mesecima, mnogi će reći po komandi iz HDZ-ove centrale, protestuje pred resornim ministarstvom tvrdeći da se aktuelna vlast o njima loše brine. Štaviše, istaknutim transparentom su, između dva izborna kruga, objavili svoj politički program – rušenje predsednika i premijera do kraja 2015. godine. Vlada je, objavljivanjem podatka da država o vođi protesta Đuri Glogoškom mesečno brine sa 25.000 javnih kuna (oko 3.250 evra), uspešno razbila solidarnost osiromašenih građana s demonstrantima i privremeno neutralisala taj latentni državni udar.

Kroatien Präsidentschaftswahlen 2015 Ivo Josipovic

Ivo Josipović je prvi predsednik Hrvatske koji nije izabran u drugi mandat

Istovremeno, kandidati su nastavili niz sučeljavanja po nacionalnim televizijama u kojima je Josipović isticao da protivkandidatkinja dolazi iz stranke koja ima kriminalnu prošlost, ali i da ne poznaje dovoljno Ustav i predsednička ovlašćenja. Pri tom je nudio reforme kroz ustavne promene koje nisu dovoljno jasne prosečnom građaninu koji Ustav poznaje samo kao pojam s kojim se barata u dnevnopolitičke svrhe.

Za razliku od njega, kandidatkinja Grabar Kitarović obraćala se javnosti jednostavno, eksploatišući nesporni ekonomski fijasko aktuelne vlade, izdašno obećavajući prosperitet i blagostanje, pa čak i priznajući greške i neznanje posežući za poslovicom – ko radi, taj i greši. Pri tome se nekoliko puta jasno ograđivala od govora mržnje i nacionalizma koji su njeni simpatizeri širili po društvenim mrežama.

Obnova partnerstva s „prijateljicom Nemačkom“

Nesumnjivo, kao kandidatkinja, Kolinda Grabar Kitarović je svojom pojavom uspela da šarmira veliki deo hrvatske javnosti koja je hvalila njenu lepotu, ženstvenost, karijeru u diplomatiji i poznavanje engleskog jezika. Svojim nastupom „s centra“ mudro je osvojila i one koji nemaju simpatije za radikalniji nastup njenog stranačkog šefa Tomislava Karamarka. Uz sve to, isticala je da će se založiti i za veća prava žena. Ipak, teško je ne uočiti da je pre pobedničkog govora reč dala upravo Karamarku, pa i to da su je simpatizeri prekidali skandirajući ime njenog supruga Jakova, ali i osnivača HDZ-a i prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.

Iako će kao predsednica morati formalno raskinuti vezu sa HDZ-om, birači Kolinde Grabar Kitarović to od nje ne očekuju u stvarnosti, baš kao što nisu očekivali ni od Ive Josipovića. Štaviše, veliki deo njih nada se da će upravo ona biti ne partner već faktor destabilizacije koji će dovesti do pada Milanovićeve vlade pre redovnih izbora. „HDZ se pod predsednikom Karamarkom u poslednje dve godine očistio“, objavila je sinoć najavljujući i obnovu partnerstva s „prijateljicom Nemačkom“, kao i borbu za prava Hrvata u susednim državama. Upravo njima ona velikim delom duguje tesnu pobedu što je dodatno naglasilo animozitet prema tradicionalno konzervativnim Hrvatima u Bosni i Hercegovini koji, tvrde mnogi nezadovoljni građani, ne plaćaju porez državi, a određuju joj predsednika.

Vreme za katarzu SPD-a?

Da li će Grabar Kitarović zaista, kako je najavljivala, lupati šakom o sto i pozivati vladu „na red“, iako su joj za to ustavne mogućnosti male – to će se tek videti. Ali, čini se da Banski dvori za sada nemaju viziju kohabitacije kakva je vladala između predsednika Josipovića i HDZ-ove vlade pod palicom Jadranke Kosor. „Predsednička kandidatkinja HDZ-a pokazala se kao militantni vojnik svoje stranke. Ni jedan predsednik do sada nije se tako predstavljao. Ovo je bila kampanja koju je vodio aparatčik jedne stranke“, ocenio je premijer Milanović indirektno navodeći kakvu autonomiju buduće predsednice očekuje. „Vlada je jedina sigurna obrana od korupcije, kriminala i povratka u devedesete“, reči su ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić (HNS).

Pobeda Hrvatske demokratske zajednice na parlamentarnim izborima krajem ove ili početkom iduće godine, jedina je šansa nove predsednice za sprovođenje bar dela spiska nerealno velikih obećanja koje je dala. To i ne bi trebalo da bude toliko teško, budući je njena pobeda među građanima i političarima shvaćena samo kao najava ulaska Tomislava Karamarka u Banske dvore. Velik ulogu u tome mogao bi da odigra i predsednik na odlasku. Naime, iako je Josipović najavio povratak na Pravni fakultet, jasno je da ovo nije kraj njegove karijere unutar SDP-a i da je mogućnost kapitalizacije podrške polovine biračkog tela vrlo moguća. Tek će se videti da li je stranka dovoljno velika za njega i premijera Milanovića koga može da krivi za svoj odlazak iz Banskih dvora nakon samo pet godina.

Oni željni promena unutar same levice u Josipoviću vide mogućnost pozitivne transformacije SDP-a koji se u ovom trenutku ne može pohvaliti ni unutarstranačkom demokratijom, a ni uspehom u vladanju. Kako je do parlamentarnih izbora ostalo samo godinu dana, pred vladajućima je težak zadatak koji sigurno neće olakšati ni prva hrvatska predsednica koja bi dužnost trebalo da preuzme 19. februara. „Posao nas čeka već večeras. Idemo da radimo za boljitak domovine“, izjavila je u svojem pobedničkom govoru Kolinda Grabar Kitarović, nakon čega je posetila branitelje koji protestuju u Zagrebu.

Reklama